Evo kako projektovati enterijere za osobe sa oštećenim sluhom
Ukoliko se oslonimo na dobro osmišljen dizajn, ljudima koji imaju poteškoće sa sluhom arhitekturom možemo znatno poboljšati funkcionisanje u prostoru.
Gubitak sluha nije uvek urođen, već bi se pre ili kasnije mogao dogoditi svakome od nas. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro trećina ljudi starijih od 65 godina pati od određenog procenta gubitka sluha.
Ipak, iz određene perspektive gubitak sluha bi se pre mogao smatrati „razlikom“ nego „invaliditetom“. Iako prostorni zahtevi osoba sa oštećenim sluhom nisu toliko primetni kao prostori za slepe ili za one sa smanjenom pokretljivošću, smanjenje slušnog kapaciteta podrazumeva poseban način doživljavanja okoline.
Zato se postavlja pitanje – da li je moguće poboljšati ovo iskustvo kroz dizajn enterijera?
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Kako projektovati bezbedno kupatilo za starije osobe
- Klinika u Ripnju dobija ergelu za lečenje dece hipoterapijom
6 saveta za uspešan proces
Kako piše ArchDaily, ukoliko se oslonimo na dobro osmišljen dizajn, kroz arhitekturu možemo ljudima koji imaju poteškoće sa sluhom znatno poboljšati funkcionisanje u prostoru.
Kroz taj proces uspešno nas može sprovesti šest narednih saveta.
1. Razmišljajte o tome kako dizajnirati inkluzivno
Očigledno, prvo pitanje koje treba uzeti u obzir se odnosi na razlike koje zahtevaju zasebni programi, tako da, na primer, projektovanje enterijera kuće i enterijera bolnice nisu isti bez obzira na smetnje korisnika.
Odnosi, dimenzije i pokreti unutar svakog prostora su različiti, kao i jačina i svrha zvukova. Međutim, postoji nekoliko opštih razmatranja koje treba uzeti u obzir da biste na što bolji način dizajnirali akustički udobne prostore.
2. Raspored u enterijeru i preglednost
Osobe sa oštećenim sluhom koriste različite metode za komunikaciju, uključujući pisani jezik, pomoćne uređaje, znakovni jezik ili, u nekim slučajevima, bezglasni govor, dok istraživanja otkrivaju da se samo trećina izgovorenih reči može razumeti čitanjem sa usana.
Dakle, ključno je stvoriti prostorne uslove za efikasnu komunikaciju kroz druge metode, što podrazumeva da sagovornici moraju uvek biti u mogućnosti da se udobno sučeljavaju jedni sa drugima u razgovoru.
Važno je kreirati rute koje omogućavaju ljudima da gledaju jedni druge dok hodaju, kao i da bezbedno prolaze kroz prostor.
Trebalo bi uzeti u obzir razmatranje primene široke ili kružne, a ne linearne distribucije za prostore sa više od četiri osobe, kako bi se olakšao otvoreni komunikacioni kanal gde svi učesnici mogu da vide jedni druge.
Pregrade i pokretni nameštaj mogu pomoći u organizovanju prostorija, a što se tiče mobilnosti važno je kreirati rute koje omogućavaju ljudima da gledaju jedni druge dok hodaju, kao i da bezbedno prolaze kroz prostor. Rampe, automatska vrata, grafički sigurnosni elementi i signalizacija su podjednako korisni u ovom slučaju.
3. Osvetljenje, svetlost i refleksije
Svetlost igra osnovnu ulogu u obezbeđivanju ne samo udobnosti, već u ovom slučaju i komunikacije. Boje koje su u suprotnosti sa tonovima kože pomažu drugim ljudima da bolje percipiraju izraze lica i pokrete ruku.
Prirodno ili veštačko osvetljenje treba da bude dovoljno intenzivno da obezbedi jasan vid, ali i da se izbegava odsjaj. Prozori moraju regulisati unutrašnje osvetljenje, kao i stakla i ogledala.
Neki specijalisti preporučuju upotrebu ogledala kako bi se održala veća vizuelna kontrola okoline ali sve dok su promišljeno postavljena i ne doprinose konfuziji u razumevanju prostora.
4. Multisenzorni prostori
Kažu da kada osoba izgubi jedno čulo ostala postaju više izražena. Boje, senke, pa čak i vibracije mogu pomoći ljudima sa ograničenim sluhom da bolje razumeju prostor i da se u njemu bolje snalaze.
Multisenzorni dizajn, koji je uspostavljen 50-ih godina prošlog veka, predlaže uživanje u prostoru koje se dobija preko čula, te se pokazuje da usmerenje ka višečulnom iskustvu može zadovoljiti širi krug korisnika.
Do sada su taktike multisenzornog dizajna bile najviše puta istražene na umetničkim izložbama i instalacijama, iako postoji potencijal da dopru do šire publike u oblasti arhitekture.
5. Optimizacija akustike
Bez obzira na stepen oštećenosti sluha, ljudi sa niskim nivoom sluha percipiraju zvuk na načine koji mogu biti veoma ometajući, posebno za osobe sa pomoćnim slušnim uređajima.
Reverberacija izazvana zvučnim talasima ili reflektovanje zvuka o tvrde površine za ljude sa oštećenim zvukom može biti neprijatno iskustvo, pa čak i bolno. Da bi se poboljšali ovi uslovi u zatvorenom prostoru, dovoljno je pratiti osnovne akustičke principe.
Poboljšanje akustike unutrašnjih prostora sastoji se uglavnom od smanjenja odjeka prepoznavanjem nivoa apsorpcije okolnih materijala, pravilnom distribucijom buke ili izvora zvuka, kao što su mašine ili zvučnici, i razmatranjem gradijenta ambijentalne buke u skladu sa upotrebom svakog prostora.
6. Materijali, predmeti i nove tehnologije
Važno je razmišljati o jednostavnim rešenjima, koja značajno ne povećavaju osnovnu cenu projekta. Ova jednostavna rešenja se mogu pojaviti razmatranjem svojstava upijajućih i reflektujućih materjala da bi se smanjio intenzitet zvuka koji putuje iz jednog prostora u drugi.
Tako bi dobro bilo razmotriti izbegavanje preterano svetlih površina ili materijala na nivou podova, kao i nameštaja koji obično izazivaju buku pri kontaktu, odnosno kada se, recimo, pomeraju.
Takođe, trebalo bi razmisliti i o prenosu vibracija, pa tako, na primer, treba izbegavati drvene podove koji mogu da odjekuju kada se po njima hoda.
Vizuelni znakovi mogu poslužiti kao jednostavna rešenja za svakodnevnu komunikaciju.
Pored materijala, tu su i predmeti i tehnologije kojima se koristimo u svakodnevnom životu, a o čijem uticaju treba razmisliti. U gradu često komuniciramo putem buke – tu su sirene, razni alarmi i zvonca, zvona na vratima – koja ometa svačiji akustični komfor.
Sadruge strane, vizuelni znakovi, kao što su svetlosna ili digitalna upozorenja ili pisana komunikacija putem tabli ili kodova u boji, mogu poslužiti kao jednostavna rešenja za svakodnevnu komunikaciju. Postoje, takođe, i nove tehnologije koje mogu da pretvore zvuk u sliku ili prevedu različita upozorenja u boje.
Prijateljsko okruženje za sve ljude
Ukratko, istinski inkluzivan dizajn ne zahteva uvek preteranu svest o posebnim zahtevima, već može jednostavno značiti uključivanje potreba koje imaju tendenciju da budu osnovne za sve, bez obzira na njihovo fizičko stanje.
Kako pretpostavljamo da je univerzalna dostupnost uvek suštinski koncept pri projektovanju prostora, isto tako moramo pretpostaviti i da nisu sve prepreke ekvivalentne, te da se različita ograničenja suočavaju sa različitim potrebama.
Inkluzija podrazumeva prevazilaženje specijalizovanih prostora i kriterijuma – jer inkluzija nije prava ako zavisi od izgradnje specifičnih mesta, već izbegavanje takve segregacije u korist toga da naše svakodnevno okruženje učinimo prijateljskim za sve ljude, bez obzira na njihova određena ograničenja.
