Beogradski arhitekti dali novi identitet staroj zgradi u Šangaju

Otkrivanjem prostornog potencijala na obrisima postojeće fasadne matrice dobijen je novi prostorni kvalitet i savremeno iskustvo korisnika.

Iako je poslednjih godina sve primetnije učešće kineskih kompanija u višemilionskim građevinskim projektima u Srbiji, svedoci smo i saradnje sa NR Kinom koja ide u obrnutom smeru, te nas uvek obraduje vest da je neko od naših arhitektonskih ili građevinskih firmi ostvario proboj na tržište najmnogoljudnije zemlje na svetu.

Ovog puta, to je pošlo za rukom beogradskom projektnom birou RITAM Arhitektura, koji stoji iza projekta rekonstrukcije fasade stare zgrade zajednice stanara u Šangaju, a koja danas funkcioniše kao poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara površine nazvan Arcade i namenjen je radu startap kompanija.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Fasade u centru Banjaluke oblikovaće kineske arhitekte
• Veliki uspeh naših studenata na urbanističkom konkursu u Kini

Zadovoljni klijent inicirao saradnju

Osnivač RITAM Aritekture Miloš Stojić prethodnih osam godina radio je kao arhitekta u poznatim svetskim biroima u Šangaju, a po povratku u Srbiju, krajem 2021. godine, osnovao je biro sa vizijom da primeni stečeno znanje i iskustvo kroz arhitektonsku praksu u domenu savremenog kulturnog konteksta i društvene stvarnosti.

Kako za naš portal objašnjava Stojić, koreni projekta realizovanog 2018. u Šangaju leže u njegovoj saradnji s kineskom firmom Atelier Zerebecky, gde je bio angažovan kao glavni projektant na rekonstrukciji i prenameni jednog stambenog objekta u co-working i co-living prostore.

„Zadovoljan postignutim rezultatom, klijent nas je zamolio da uradimo predlog rekonstrukcije fasade i za ovaj objekat o kome pričamo. Sve je počelo sa par idejnih skica i rendera na osnovu kojih je klijent našao investitora“ – kaže Stojić za Gradnju.

Ideja je bila kreiranje prepoznatljivog identiteta i karaktera objekta u javnom prostoru, uz inovativan, racionalan i ekonomičan projektantski pristup

Dodaje da je osnovni zahtev klijenta bio rekonstrukcija i prenamena objekta za potrebe co-working prostora za startap kompanije.

„Kako je nova funkcija namenjena mladim i perspektivnim ljudima, naša ideja je bila kreiranje prepoznatljivog identiteta i karaktera objekta u javnom prostoru, uz inovativan, racionalan i ekonomičan projektantski pristup“ – objašnjava arhitekta.

Nova funkcija u skladu sa savremenim trenutkom

Stojić napominje da je glavna specifičnost ovog objekta njegova prostorna transformacija u skladu sa društvenim potrebama u datom trenutku.

Prvobitno je služio kao mesto okupljanja lokalne zajednice stanara 80-ih i 90-ih godina, zatim je početkom kompjuterske revolucije i novog milenijuma pretvoren u internet kafe.

„Nova funkcija objekta, co-working prostor za startap kompanije, odgovara savremenom trenutku gde se sve više mladih u Kini odlučuje za početak samostalnog biznisa“ – kaže Stojić.

Otkrivanjem prostornog potencijala na obrisima postojeće fasadne matrice dobijen je novi prostorni kvalitet i savremeno iskustvo korisnika.

Kada je reč o glavnoj ideji za oblikovanje, naš sagovornik navodi da je uslov zadržavanja kompletne postojeće fasadne fenestracije pri rekonstrukciji objekta, na prvi pogled, predstavljao ograničenje.

Međutim, upravo iz tog ograničenja, razvio se određeni vid slobode pri oblikovanju nove kompozicije.

„Glavna ideja je otkrivanje prostornog potencijala na obrisima postojeće fasadne matrice putem čega se dobija novi prostorni kvalitet i savremeno iskustvo korisnika“ – kaže osnivač RITAM Arhitekture.

Živost i dinamika kvarta preneta na fasadu

Objekat je lociran u popularnoj četvrti Šangaja koju karakteriše dinamična urbana atmosfera tokom celog dana i noći.

„Shodno tome, ideja je bila da prenesemo deo te živosti i dinamike na fasadu objekta i time pošaljemo povratnu informaciju i poruku okruženju“ – ističe Stojić.

Takvim gestom, objekat postaje savremena refleksija konteksta u kome se nalazi.

Osećaj prostorne dubine postignut kroz detalje

Nova fasada sagrađena od lakih materijala koji nisu previše opteretili postojeću armirano-betonsku konstrukciju objekta.

Fasadne površine su većim delom urađene od višeslojnih ploča od polikarbonata (leksana), a ceo sistem je metalnom podkonstrukcijom odvojen od zidova postojeće fasade za 40 cm.

Detalji oko otvora su zatvoreni aluminijumskim limom u crnoj boji i, kako objašnjava Stojić, daju osećaj prostorne dubine na fasadi.

„LED trake postavljene iza završnog sloja fasade od polikarbonata čine da nova kompozicija noću postane svetlosni omotač postojeće matrice“ – navodi on.

Keramičke pločice na fasadi, karakterističan simbol šangajske stambene izgradnje 80-ih, isklesane su tako da ostane njihova reljefna podloga.

Sam dizajn fasade je jedinstveni oblik palimpsesta, što je, kako objašnjava Stojić, proces koji podrazumeva otkrivanje starih i dodavanje novih tragova (vrednosti), na čijem se preklapanju prošlost susreće sa budućnošću.

Keramičke pločice na fasadi, karakterističan simbol šangajske stambene izgradnje 80-ih, isklesane su tako da ostane njihova reljefna podloga, dodaje naš sagovornik.

„Prostorni kontinuitet je postignut dodavanjem novog sloja fasade od polikarbonata koji ističe, razotkriva tragove prošlosti i simbolično omogućava novi identitet i život postojećoj strukturi“ – kaže Stojić.

Sadržaji

U prizemlju objekta nalaze se maloprodajne jedinice koje imaju pristup sa ulice. Na prvom i drugom spratu su otvoreni, fleksibilni co-working prostori organizovani oko glavne fasade i imaju konstantan izvor dnevnog svetla.

Dve zajedničke sale za sastanke i sve potrebne prateće funkcije, smeštene su u unutrašnjosti prostora. Na drugom spratu, pri galeriji ulaznog lobija, nalazi se kafe koji je, kako navodi Stojić, ubrzo postao mesto okupljanja zaposlenih.

Najveći izazovi

Najveći izazov kako u projektovanju, tako i u izvođenju, bilo pozicioniranje novog glavnog ulaza u objekat.

„Deo postojeće bočne fasade i ploče prvog sprata je srušen u cilju formiranja adekvatnog pristupa prostoru ulaznog lobija koji će podržati zahteve nove funkcije objekta“ – objašnjava Stojić.

Jedan od izazova bio je i usklađivanje dinamike radova sa radom maloprodajnih prostora u prizemlju, imajući u vidu uslov za njihovo neometano funkcionisanje tokom izvođenja radova na rekonstrukciji fasade.