U Srbiji od oktobra, sve nove zgrade moraju imati energetski pasoš. Fabrike ulažu u proizvodnju prirodnih građevinskih materijala. Zelena gradnja je potreba i budućnost koja poboljšava uslove života, ali otvara i nova radna mesta.
Zelena izgradnja, samo prošle godine veća je u svetu za 60 odsto u odnosu na klasičnu gradnju zgrada. One ne štede samo energiju već i čuvaju životnu sredinu. U Vladi kažu da podstiču tu izgradnju i da su već prošle godine za te namene izdvojili 1,3 milijarde dinara. Milijardu su dobile lokalne samouprave, a otatak građani kroz povoljne kredite.
Život u zelenoj kući, zgradi ili gradu donosi višestruku korist. Potrošnja energije manja je od 20 do čak 50 odsto, a ušteda vode do 20 procenata. Zdravije je za ljude jer se koriste obnovljivi izvori energije i kontoliše otpad.
Mladen Vukanac iz Saveta zelene gradnje Srbije kaže da kompanije, čije poslovne zgrade u kojima rade zaposleni i u kojima ima dovoljno svežeg vazduha i dovoljno prirodnog svetla, postižu velike uštede.
„Zaposleni su mnogo produktivnijiji pokazuju sve analize. To se meri šest do sedam procenata, to mnogo znači kada se odrazi na profit kompanije“, kaže Vukanac.
I naša zemlja već primenjuje neke evropske standarde. Od oktobra, sve nove zgrade moraju imati energetski pasoš. A fabrike ulažu u proizvodnju prirodnih građevinskih materijala.
„Podatak da je u 2012. godini ostvarena rekordna proizvodnja i prodaja ovih materijala na srpskom i okolnim tržištima govori o tome da se širi svest o eneregetskoj efikasnosti“, kaže Tihomir Civkaroski, generalni direktor „Knauf Insulation“ za Južni Balkan.
Zelena gradnja je potreba i budućnost koja poboljšava uslove života, ali otvara i nova radna mesta. U Vladi Srbije kažu da će taj posao pomoći i zakonski.
Državni sekretar u Ministarstvu građevine i urbanizma Miodrag Jocić kaže da se o energetskoj efikasnosti, odnosno zelenoj gradnji mora razmišljati još u fazi izrade urbanističkih i prostornih planova.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja organizuje i sajam zelene gradnje. Interesovanje je ogromno. Samo preko Italijasko – srpske privredne komore, krajem februara dolazak u Beogard najavilo je 50 italijanskih preduzeća, ali i kompanije iz Amerike i Kanade.
(RTS)
