Rusi povezuju Sibir i Aljasku tunelom

Rusija je ponovo oživela projekt gradnje podvodnog tunela ispod 105 kilometara širokog Beringovog prolaza vrednog 99 milijardi dolara.

Kroz par decenija moći ćete se ukrcati na voz u londonskoj stanici Waterloo, proći ispod La Manchea, nastaviti da putujete na istok i na kraju završiti u New Yorku na stanici Grand Central, a da niti jednom niste izašli iz vagona.

Naime, Rusija je ponovo oživela projekt gradnje podvodnog tunela ispod 105 kilometara širokog Beringovog prolaza koji deli Sibir od Aljaske. Ideja prvi put predložena 2007. godine ponovo je oživela, a ovaj put ima realne izglede da bude i ostvarena. Realizacija tunela dodatno je ojačana i povezivanjem postojeće Transibirske železničke linije s istočnosibirskim gradom Jakutskom. Ta bi pruga u dužini od 805 kilometara trebala bi biti završena 2013. godine.

Tunel, dvostruko duži od onog koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku, dobio je zeleno svetlo ove nedelje na konferenciji delegata iz Rusije, SAD-a, Velike Britanije i Kine održanoj upravo u Jakutsku.

Na konferenciji je projekt ‘blagoslovljen’ od strane vladinih službenika iz Kremlja, među kojima je bio i Aleksander Levinthal, zamenik federalnog predstavnika ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva za daleki istok Rusije.

Cena izgradnje pruge i tunela povećala se od kada je prvi put predložena izgradnja – od početnik 53 milijarde dolara na 99 milijardi dolara.

Međutim, priča da je povezivanje Sibira i Aljaske prvi put predloženo 2007. godine nije potpuno istinite. Naime, još 1905. godine ruski car Nikola II predložio je sličnu ideju. Međutim, tu su ideju ‘ubili’ Prvi svetski rat, ruska revolucija 1917. kao i pogubljenje samog Nikole II 1918.

Ovog puta Rusi misle ozbiljno, iako će se ostalih 49 američkih saveznih država kao i deset kanadskih provincija još trebati uveriti. Cilj nije samo ponuda ‘turizma daleko ispod nule’ već i otvaranje trgovačkih ruta kojima bi sirovi materijali, kojima Sibir obiluje, lakše dolazili na američko tržište.

Prema navodima nekih stručnjaka potencijal pruge doseže i do 100 miliona tona tereta godišnje. Drugi pak ističu da bi tunel ispod Beringovog prolaza mogao podneti i do tri posto svetske trgovinske razmene te generisati oko 11,5 milijardi dolara prometa godišnje, što pak znači vrlo brz povratak sredstava.

Naravno, najveće je pitanje ko će točno dati pomenutih 99 milijardi dolara za izradu, pogotovo u ovim ‘kriznim vremenima’. I naravno, reč je o vrlo teškom građevinskom poduhvatu čiju težinu nadmašuje samo i upravo pronalazak novca za finansiranje projekta.

 (Jutarnji)