Rusi dolaze: Novo poglavlje u srpskoj arhitekturi
Dolazak ruskih arhitekata donosi svežinu i inovacije na srpsku arhitektonsku scenu, otvarajući nove mogućnosti za saradnju.
Pre jednog veka, ruske arhitekte kao što su Krasnov, Baumgarten, Bjelikov, Samojlov ili Medvedev sticajem istorijskih okolnosti došli su u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i promenili naše gradove i odnos prema arhitekturi.
Tako su i njihovi savremeni sunarodnici svojim neplaniranim dolaskom u Republiku Srbiju momentalno uneli svež duh i estetske novine u našu arhitektonsku scenu, što je prepoznala i Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi, posvetivši im svoj petnaesti po redu ASAP TALKS.
Tačnije, na događaju naslovljenom „Rusi dolaze“, održanom ovog meseca u StartIT centru u Beogradu, reč su dobile arhitekte Kristina Koivistoinen-Katlamadžijan, Ana Rodjonova i Ilja Ivanov, te fizičar u svetu arhitekture Gennadii Bakunin, koji su govorili o svojim dosadašnjim iskustvima života i rada u Srbiji.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Rusi u nekretnine u Srbiji uložili više od 180 miliona evra, što je jednako tržištu nepokretnosti Niša.
Konce čitave diskusije vukao je Marko Korošec iz studija Remorker Architects, upotpunivši pitanja svojim sagovornicima i zanimljivim statističkim podacima, poput onih koji se tiču poslovanja firmi iz Rusije na srpskom tržištu. U poslednje dve godine Rusi su pokrenuli 9.000 firmi, otvorili su 150 novih restorana i barova, a 180 miliona evra uložili su u nekretnine što je jednako tržištu nepokretnosti Niša.
Velika pažnja skrenuta je i na potrebu razmene znanja između ruskih i srpskih arhitekata, kao i na važnost razumevanja lokalnog konteksta od strane naših novih kreativnih sugrađana, a bilo je reči i o stručnim oblastima u kojima su se ponaosob profilisali ASAP-ovi sagovornici.
Pitanje jezičke barijere bilo je takođe pokrenuto, govorilo se i problemima sa nalaženjem projekata u novoj sredini, a tokom 80-minutnog razgovora mogli smo čuti i mišljenja diskutanata o novobeogradskom brutalizmu, džentrifikaciji, kao i o potrebi za revitalizacijom Dobrovićevog Generalštaba.
Pitanje postojanja strategije
Upućeno iz publike, pitanje postojanja „strategije“ za poslovanje u Srbiji na duže staze Kristina Koistoivinen-Katlamadžijan ocenila je kao veoma teško i kontroverzno, jer veruje da se niko od učesnika ove diskusije nije spremao na ono što ih je nagnalo na preseljenje u našu zemlju.
Stoga je posebno naglasila važnost ovog stručnog događaja u organizaciji ASAP-a, koji je povezao dve zajednice i omogućio, kako je zaključila, „da možemo da počnemo da razgovaramo jedni sa drugima, a posle toga verovatno i da stvorimo nešto drugo zajedno“.
Nepoznanice rađaju predrasude
Još jedna kontroverza vezana za ASAP TALKS #15 bili su i ne baš retki komentari već na samu najavu događaja “Rusi dolaze” koji, kako ističu iz ASAPA, nisu bili afirmativni.
„Možemo pretpostaviti da ni slavni autori iz dvadesetog veka verovatno nisu sa oduševljenjem dočekani. To je razumljivo. Nepoznanice rađaju predrasude. Zato smatramo izuzetno važnim što smo kao organizacija preuzeli odgovornost da pokrenemo dijalog dve kreativne zajednice. Zajednice koje su do sada bile zatvorene jedna prema drugoj. Zajednice koje gledaju na drugu sa podozrenjem i nelagodom“ – naveli su iz ASAP-a.
„Smatramo takođe da tehničko znanje, profesionalno iskustvo i drugačije poetika koje su savremeni Rusi kao svoju neotuđivu intelektualnu imovinu doneli sa sobom u Srbiju, mogu biti važan faktor za razvoj srpske arhitekture kao i pre sto godina. Vreme će pokazati. Mi smo pružili ruku i otvorili vrata naše zajednice“ – zaključili su iz Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi.
