Riverside Pool Villa u Karlovcima oblikovana vizurama vojvođanskog pejzaža
Ova vila smeštana je u potpunoj privatnosti karlovačkih vinograda, nadomak Novog Sada, sa pogledom na Dunav i fruškogorske brežuljke.
Zadatak arhitekte bio je da osmisli kuću za izdavanje u blizini Sremskih Karlovaca od 350 kvadrata koja će svojim korisnicima pružiti vrhunski užitak.
“Ono što je zadatak učinilo zahtevnim jeste želja klijenta da objekat s okolinom bude što bolja scenografija za instagramične fotografije“ – navodi Vid Latinović, arhitekta iz UVID Studija.
„Naš moto je inspirisani uživanjem. Baš zato, trudili smo se da napravimo kuću u kojoj će gosti moći maksimalno da se opuste i odmore, ali i da proslave njima bitne trenutke“ – ističe Tamara Milović, naručilac projekta.
Objekat kao deo scenografije
Upravo je polazište da je objekat deo scenografije bila osnova za projektovanje, organizaciju i oblikovanje ove vile u Sremskim Karlovcima. „Analizirao sam vizure na licu mesta, a zatim ih dopunjavao elementima arhitekture. Takođe sam pravio nove vizure, što iz unutrašnjosti objekta, što u dvorištu objekta – intervencijama na terenu. Išao sam sa pantljikom i merdevinama po tada neizgrađenoj parceli i analizirao kakav bi bio pogled sa zamišljene terase ili iz zamišljene dnevne sobe“ – priseća se arhitekta.
Išao sam sa pantljikom i merdevinama po parceli i analizirao kakav bi bio pogled sa zamišljene terase.
Generalnim planom regulacije opštine Sremski Karlovci određeno je da svi objekti moraju imati kose krovove nagiba od 30 do 40 stepeni. Kako je prva želja investitora bila suprotna – da objekat ima ravan krov, arhitekta se odlučio da zadovolji oba zahteva. Zabat krova je dvovodan i naglašen, vidljiv je sa starog puta Novi Sad-Beograd i čini repernu tačku. U isto vreme vreme, ulična fasada objekta zamišljena je kao idealna pozadina za fotografisanje.
Deo objekta prema dvorištu je moderno oblikovan i znatno otvoreniji. Reč je o pravougaonom kubusu koji se nadovezuje na teren i otvara ka predelu. Dvorišni deo objekta se sastoji od otvorenog i zatvorenog dela. Open space koncept dnevne sobe sa 90 m2, spojen sa otvorenom (ali nadkrivenom) terasom od dodatnih 90 m2, pruža mogućnost organizacije različitih događaja u potpunoj privatnosti.
Uticaji internacionalnog stila na oblikovanje dvorišnog bloka je više nego očigledno. Ali, obrada površina nije jednoobrazna i bela, već se sastoji od različitih materijala i tekstura. Zbirno, raznovrsni tretmani prostora i površina daju vizuelni efekat dinamike i punoće.
Izazovi strmog terena
Najveći izazovi u projektovanju i izvođenju ovog objekta bilo je usklađivanje konstrukcije i oblikovanja, te strmog terena i temelja. „Nakon odabira kvalitetnih vizura i definisanja forme objekta, trebalo je taj objekat prizemljiti na parcelu. Teren na lokaciji je u značajnom nagibu i fundiranje objekta predstavljalo je veliki izazov“ – priseća se arhitekta. Zahtev za „otvorenim prostorom“ i „maksimalnim vizurama“ podrazumevao je da se vidljivost konstruktivnih elemenata smanji na najmanju moguću meru, što uopšte nije bio lak zadatak.
Da bi se ostvario zahteve klijenta, arhitekta se odlučio na kombinovani konstruktivni sistem. Deo objekta do puta, koji je natkriven kosim krovom, rađen je u klasičnom masivnom zidanom sistemu. Na temeljnu AB ploču oslanjaju se noseći zidovi od giter-bloka ukrućeni vertikalnim serklažima, a na njih međuspratna FERT tavanica. U prizemlju objekta, na FERT tavanicu oslanjaju se zidovi ukrućeni serklažima, a na njih se oslanja konstrukcija dvovodnog krova od čamove građe II klase. Dvovodni krov je pokriven ravnim limom, što je dodatno olakšalo konstrukciju.
Čelična krovna rešetka omogućila je premošćavanje raspona od 20 metara sa samo tri vertikalna elementa.
Dvorišni deo objekta, sa skrivenim krovom blagog nagiba, rađen u montažnom sistemu. Naime, svi horizontalni noseći elementi su izvedeni od čelika. Ovaj deo objekta fundiran je na trakastim AB temeljima, na koje se potom oslanjaju AB i čelični stubovi. Čelična krovna rešetka omogućila je premošćavanje velikih raspona na dvorišnoj fasadi objekta, i to tako tako da se na rasponu od 20 metara nalaze samo tri vertikalna elementa (stuba). Krov ovog dela je pokriven profilisanim limom.
U izgradnji objekta primenjeni su klasični materijali, dostupni na domaćem tržištu. Najveća površina fasade je urađena u demit sistemu na koju su dodati akcenti u vidu obloga od drvenih letvica od sibirskog ariša.
Bela stolarija
„Sa stolarijom je napravljena određena vrsta kompromisa“ – navodi arhitekta. U početku, spoljašnja stolarije je trebala da bude antracit boje, ali se investitor odlučio za belu PVC stolariju proizvođača Schüco. U pitanju su LivIng 82 mm 7-komorni profil sa aluminijumskim ulaznim vratima i kliznim portalom ELVIAL EL 6800 i termoprekidom.
Zaštitu od sunca predstavljaju PVC roletne na prozorima i balkonskim vratima. Okapnice na prozorima izvode se od aluminijuma, a prozorske klupice sa unutrašnje strane od drveta. Spoljašnju stolariju na objektu je izvodila firma Betaplast iz Šajkaša.
Deo kuhinje i zid roštilja obloženi su sečenim biber crepom kao prepoznatljivim elementom vojvođanske graditeljske baštine.
Enterijer krasi svedene linija, a toplinu mu daju prirodni drveni elementi. Element lokalne tradicije ispraćen je i kroz primenjene materijale. „Deo kuhinje i zid roštilja na terasi obloženi su sečenim biber crepom kao prepoznatljivim elementom vojvođanske graditeljske baštine“ – naglašava arhitekta.
Iz razloga atraktivnosti objekta i unikatnosti (da bi se postigao sto bolji efekat fotogeničnosti) enterijersko uređenje krase tri unikatna murala velikih dimenzija i nameštaj različitih proizvođača. Tu su: Wood & Steel (pareni orah sto dimenzija 220×100), Minoo Design fotelja, Emmezeta Lounge fotelja, Jysk fotelje, trosed Lesnina, stolovi Mermeta, barske stolice Project Zanger, TV komoda Purenature Design, ljuljaška Shopito, velika baštenska ljuljaška Urban Atrik…
Bogatstvo opreme
Arhitekta je pažljivo vodio računa svaki detalj i element zadovoljava očekivanja i najzahtevnijih gostiju. „Enterijer krase komadi unikatnog nameštaja, te Ilumina, Nowodvorski i Eglo rasveta, a tu su i bilijar sto, umetnički murali, italijanska keramika, Grohe ugradni tuševi“ – navodi klijent.
Objekat ima podno grejanje, a o energetskoj samoodrživosti projekta se posebno vodilo računa. Zagrevanje vode se vrši preko dva velika centralna bojlera koji se greju preko toplotne pumpe, sa priključkom na struju kao dodatnim izvorom energije. Kontrola grejanja i hlađenja prostorija se vrši pomoću Fan Coil uređaja.
Specifičan oblik firepita, koji se useca u bazen, daje mu na prepoznatljivosti i unikatnosti.
Obezbeđen je privatni parking za 20 vozila, koji je pod video nadzorom.
Darwin Garden Design je zaslužan za raznovrsno zelenilo koje posebno krase dve masline starosti 20 godina, smeštene pored bazena.
Najveću atrakciju čini bazen na otvorenom. Bazen poseduje dve barske stolice u vodi i klupu sa masažerima. Specifičan oblik firepita, koji se useca u bazen, daje mu na prepoznatljivosti i unikatnosti.
Stroga podela na dva nivoa
Gornji deo objekta (prizemlje) je zamišljen isključivo kao spavaći blok sa četiri spavaće sobe i dva kupatila. Objekat je opremljen i organizovan tako da istovremeno može prenoćiti 14 osoba. Od toga, 12 osoba se može smestiti u gornjem dalu, a 2 osobe mogu da prespavaju u donjem delu (na kauču na rasklapanje). Veće spavaće sobe imaju dvostranu orijentaciju.
U donjem delu objekta (suterenu) dominira velika dnevna soba otvorenog plana sa kuhinjom i ostrvom, bilijar stolom, lounge delom, trpezarijskim stolom i delom predviđenim za gledanje TV-a. U donjem delu objekta, postoje i dve servisne prostorije – jedna na bazi prljave ostave, a druga na bazi čiste ostave. Tu se nalazi kompletna tehnika kuće, posteljine, peškiri i oprema za održavanje. Ove prostorije koriste isključivo pomoćno osoblje koje u objektu boravi privremeno i po potrebi.
Dodatna arhitektonska vrednost
Riverside Pool Villa je ugostiteljski brend koji se svoj poslovni model zasniva na kratkoročnom izdavanju luksuznih nekretnina. Interesovanje za objektima ovog tipa je veliko, na šta upućuje i činjenica da i pored cene zakupa koje se kreću u rasponu od 500 do 900 evra za noć, letnji termini u ovoj godini su skoro u potpunosti rezervisani.
Nova luksuzna vila u Sremskim Karlovcima je, pre svega, trijumf saradnje Tamare i Vida – investitora i projektanta. Kao takva, Riverside Pool Villa je istaknuti primer pozitivne prakse koji skreće pažnju koliko mnogo dodatne vrednosti arhitektura može doneti korisnicima, ali i samom investitoru.
Faktografija:
- naziv objekta: Riverside Pool Villa
- mesto: Sremski Karlovci
- klijent: Tamara Milović
- autor: Vid Latinović
- razrade projekta: Uvid Studio
- godina projektovanja: 2020.
- godina izgradnje: 2021.
- bruto površina: 350 m2
- spratnost: suteren i prizemlje
- fotografija: Dejan Beoković
- video snimak: Bernard Bodo
Grafička dokumentacija:
Fotogalerija:
Kada ste već odve…
„Oblikovana vizurama vojvođanskog pejzaža“ koliko joj i ime…oblikovana je, kao što kaže i arhitekta – za instagram.
Pa, da. Kuća je oblikovana tako da iz njene unutrašnjosti „pubacju dobri pogledi“ i da se prave vrhunski Instagram kadrovi. Novo vreme traži nove pristupe.
Malo je precenjen najam!
Roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati.
Ovakav vrsta nekretnina namenjena je, pre svega, našim ljudima iz inostranstva – koji imaju vremenski ograničen godišnji odmor ali dosta novca koji žele da potroše na demonstraciju svoje moralne i ekonomske superiornosti.
To je ipak 1.000.000 ljudi koji su napustili zemlju u proteklih 30 godina, a od toga 100.000 ima ozbiljno visoka primanja. To je ozbiljno velika potražnja spram jako male ponude.
Ali, čak i po tako visokoj ceni, ulaganje u ovu vrstu nekretnina će investitorima da se „vrati“ kroz 3-5 godina, ako ne i ranije.
Potpuno je nemoguce na ovakav nacin demonstrirati moralnu superiornost. Ekonomsku, klasnu, statusnu, socijalnu i mnoge druge da. Ali moralnu nikako.
@Anton Bravo.
Mislim da je Dragan bio ironican. Ali mozda bespotrebno… neki ljudi prosto imaju para i zele da ih trose na stvari koje ih cine srecne. Ne mora im se odmah prepisivati nadmenost.
I po Srbiji ima mnogo ljudi koji imaju mnogo para, a mislim da ponuda smestaja kaska za potraznjom (izuzev Kopaonika, Zlatibora…)
…“koji žele da potroše na demonstraciju svoje moralne i ekonomske superiornosti“…
Neumesno & nekulturno Dragane Markovich-u
Zaista neumesan komentar ovo za pokazivanje superiornosti.
E dobro ljudi, ok, Dragan se malo zaneo sa marketingom, svestan je i on sigurno. On voli tako malo da pretera, da „naduva priču“, takav je, takvi su mu manje više svi komentari. To je njegov posao na ovom sajtu. Sad će, naravno, morati da se vadi na ironičnost koju je Marta pomenula, jer drugog izlaza nema.
Nemam ja šta da se vadim. Meni je skroz ok da se neko ne slaže sa mnom i da ima drugačije mišljenje.
Kad Bentley reklamira automobil kao reproduktivni prospekt i simbol superiornosti – to je onda Luxury Brand Building.
Kad Dragan kaže da je arhitektura reproduktivni prospekt i simbol superiornosti – to je onda neumesno.
Izvinjavam se Zoranu i Bobanu, ali se ja sa vama ne slažem.
Nije baš tako Dragane.
Prvi komentar, koji je i izazvao pažnju čitalaca se odnosi vrlo konkretno na ljude, te neke naše ljude u inostranstvu, jer kaže…
„namenjena je, pre svega, našim ljudima iz inostranstva – koji imaju vremenski ograničen godišnji odmor ali dosta novca koji žele da potroše na demonstraciju svoje moralne i ekonomske superiornosti“. I to je i dalje neumesno i nekulturno.
A u ovom drugom komentaru… „Dragan kaže da je arhitektura reproduktivni prospekt i simbol superiornosti“… dakle govori se o arhitekturi a ne o ljudima, tim našim ljudima u inostranstvu željnih pokazivanja svoje moralne i ekonomske superiornosti.
To nema veze jedno s drugim, tako da ako „nemate šta da se vadite“, onda bar ne skrećite sa teme.
I za kraj, bio bih Vam zahvalan ako biste nama, koji nismo iz struke, objasnili šta tačno znači „reproduktivni prospekt“ u arhitekturi.
Hvala Dragane Markovich-u i pozdrav iz Australije
Naravno. To mi je bila tema za Diplomski rad 😀 Mislim, ja sam od Velikog ratnog ostrva hteo da napravim „Ostrvo sponzoruša“ kao prostorni eksperiment – ali Dejanu Miljkoviću taj predlog nije dopao, a onda nam se dogodio Beograd na Vodi. O arhitekturi kao reproduktivnom prospektu pisao sam u dva svoja članka:
„Arhitektura arhetipova – Apartman Kristijana Greja“
„Dizajn enterijera kao događaj spektakla“
Spektakl se u ovom kontekstu definiše kao stanje u kome višak društvenog kapitala i proizvodnje postaje vizuelno počuljnjen i predočen kao instrument društvene diferencijacije i klasne razlike, odnosno kao instrument seksualnog zavođenja.
Kapital, prema Pjeru Budrijeu, ima četri osnovna oblika: ekonomski, kulturni, simbolički i socijalni. Jedan oblik kapitala može se pretočiti u drugi.
U tom smislu, arhitektura kao reproduktivni prospekt podrazumeva situaciju kada ekonomski, simbolički i socijalni kapital grupe i pojedinca (sredstvima arhitekture) dobija svoj materijalni i fizički oblik.
U tom smislu, arhitektura se izjednačava sa drugim materijalnim praksama kao što su moda, automobilska industrija, mobilni telefoni, ručni satovi, nakit…
Reklama „Explore London with GQ and Bentley Motors“ sumira sve rečeno u reklami dužine od oko 90 sekundi. U prvoj i poslednjoj sceni dominiraju instrumenti arhitekture i urbanizma kao reproduktivnih prospekta:
https://www.youtube.com/watch?v=0UxZlXHdsyU
Tu je, naravno, i nezaobilazni Playboy Penthouse i Playboy Mansion koje je Beatriz Colomina istražila i prikazala u svojoj izložbi „“Playboy Architecture and the Masculine Fantasy“
https://www.elmhurstartmuseum.org/exhibitions/playboy-architecture-1953-1979/
„Playboy did not simply feature architects. They advised the reader on architecture and design. And they used architecture as prop for their sexual fantasies. Indeed, Playboy could not exist without architecture. With its massive readership—7 million copies were published at the peak in 1972—the magazine did more for promoting modern architecture and design than any architectural magazines or any institution, like the Museum of Modern Art.“
Zanimljivo gledište, zar ne?
Da li ste nekad čitali textove Beatriz Colomine?
Ne osećam da treba da mi se neko izvinjava, ali moram da pitam, da li smo mi, koji nismo korisnici Bentley-a i ove vile moralno inferiorni u odnosu na one koji to jesu, i zbog čega?
Ključno pitanje koje se iz ove situacije i diskusije je nameće jeste pitanje: ko je moralno superiorniji – naši ljudi koji su otišli u inostranstvo ili mi koji smo ostali ovde?
Primera radi, pre neki dan, pričam sa našim čovekom iz Nemačke koji tamo radi kao građevinski radnik punih 15 godina. Letovanje sa suprugom je proveo u hotelu „Izvor“ i na to potrošio 3.000 eura. Kola menja na svake dve sezone, ponekad i radnije. Spram srpskog standarda, živi kao pravi gospodin.
Sa druge strane ja, koji sam proveo 10 godina u arhitektonskoj praksi u domaćim uslovima i koji sam živeo kao pas. O svim tim stvarima koje su njemu normalnost ja sam kao arhitekta mogao samo da sanjam. Radio sam sve i svašta. Ugovor na neodređeno nikad nisam dobio. Starije kolege su me maltretirali, a od svega toga sam i ja pomalo postao siledžija. Tezgario sam, radio „sa strane“, crtao sve i svašta. Svojim očima sam gledao kako se arhitektonska i inžinjerska struka kompromituje na velikim projektima kao što su Ada Mol i Tržni centar Galerija.
Ali, čini mi se da to nije izolovan primer. Naši koji su otišli „preko“ imaju neku crtu dostojanstva.
Šta je pisac hteo da kaže?
(citat) „Naši koji su otišli „preko“ imaju neku crtu dostojanstva“.
Ali ipak imaju potrebu da provode godišnji odmor u Srbiji sa…
(citat) „dosta novca koji žele da potroše na demonstraciju svoje moralne i ekonomske superiornosti“.
??
Pisac je hteo da kaže:
dostojanstvo = moralna + ekonomska superiornost
Još od davnih dana, naši koji su otišli „preko“ dolaze povremeno ovde, zidaju kuće u selima oko Požarevca, pakiraju skupa kola – demonstriraju svoj višak kapitala na razne načine… Nije to nikakva novost.
Teško se može osporiti da oni to rade iz osećaja važnosti i neke vrste nadmoći.
Dragane, nemojte više skretati sa teme. Nemojte više kopati rupu u kojoj ste već prilično duboko. Nećete nikoga ovde ubediti da se moralna superiornost stiče menjanjem kola na dve godine i letovanjem u Aranđelovcu. Ukoliko se lično osećate inferiornim u odnosu na takve ljude, za šta, u principu, ne vidim razlog, to je vaš problem, nemojte ga generalizovati na celu struku ili naciju.
Sad ja treba da se osećam inferiorno (moralno ili na bilo koji drugi način) u odnosu na gastarbajtera iz okoline Požarevca zato što nemam lavove na kapiji, roze fasadu i fontanu u dvorištu.
Bobane, mislim da me niste razumeli…
„Moralna superiornost“ – koja je u ovoj diskusiji se ne stiče menjanjem kola na dve godine i letovanjem u Aranđelovcu, već promenom mesta boravka. Vi brkate dva pojma, a to su „ekonmska superiornost“ i „moralna superiornost“. Predočavanje „ekonomske superiornosti“ je očigledna, i ona nije stvar polemike. Imaju ljudi koji su po svojoj prirodi ekstrovertni i koji vole da se „pokazuju“. To je stvar ličnog izbora i ličnih preferencija.
Dakle, gospodin majstor iz Nemačke o kome je ovde reč ne mora da (kao pomenuti inžinjeri uključeni u razradu mega objekata) kompromituje sebe i svoju profesiju da bi dobio platu, da tezgari posle posla na crno i radi 60 sati nedeljno kako bi imao za odmor i polovni automobil od 2.000 eura, da pravi razne „kombinacije“ i da stvari završava „preko veze“. Ne. On dostojanstveno radi svoj posao od 9 do 17h, poštuje zakone i pravila sistema koji mu je to omogućio.
A vi ste pobrkali te dve stvari i izjednačili jedno sa drugim.
Ne znam da li si ispratio intervju Draguljuba Bakića i njegovu izjavu vezano za „profesionalno prostituisanje“?
https://www.youtube.com/watch?v=I0QVy0MZGlc
Dragan Markovic da se drzi komentarisanja arhitekture a ne ljudi jer mu BAŠ BAŠ ne ide… Užas jedan od neprofesionalnosti
Tako je! Više se ovde bavimo Draganovim filozofiranjem nego sadržajem samog članka
„dostojanstvo = moralna + ekonomska superiornost“ Iju ma nemoj!
Čitam I ne verujem
Naleteo na ovo:
kao resenje objekta – 3- (tri minus ili tri manje), toliko promasenog da ne bih ni komentarisao, ali
Draganov tekst, tj komentari ispod (jer tekst nisam bas iscitao u celosti ) mi je ono, do jaja, sto bi rekli.
Uzivao sam, i u opaskama i u obrazlozenjima.
To nam treba cesce malo.
Razumeo sam i pitanja i odgovore i nasao u svemu tome bit sadasnjeg drustva, stavova o zivotu i o arhitekturi.
Ne bih ja dodavao tiu vise nista.
Pozdrav iza sve aktere, tj ucesnike u diskusiji ispod clanka o (moglo li je gluplje ime???) riversajda….