Kolege, prijatelji i poštovaoci opraštaju se od Ričarda Rodžersa
Arhitekte i kreativci iz celog sveta već danima odaju počast dobitniku Pritzkerove nagrade koji je preminuo proteklog vikenda u 88. godini života.
Britansko-italijanski arhitekta Ričard Rodžers, jedan od vodećih svetskih arhitekata, najpoznatiji je po svojoj kultnoj arhitekturi visoke tehnologije, uključujući Centar Pompidu i zgradu osiguravajućeg društva Lloyd’s.
Njegovu smrt u Londonu u subotu uveče potvrdili su za Njujork tajms njegov sin Ru Rodžers i veb stranica njegovog studija Rogers Stirk Harbour + Partners (RSHP), piše Dezeen.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Odlazak ikone: Preminuo britanski arhitekta Ričard Rodžers
- Supermoderni dom – Kuća za roditelje Ričarda Rodžersa
Pionirski arhitekta modernog doba
Izrazi poštovanja prema Rodžersu i njegovom delu preplavili su društvene mreže tokom vikenda, na čelu sa kolegom dobitnikom Pritzkerove nagrade za arhitekturu Normanom Fosterom koji je rekao da je preminuli arhitekta njegov „najstariji i najbliži prijatelj“.
„Ričard Rodžers je bio veliki pionirski arhitekta modernog doba, društveno posvećen i uticajan protagonista za najbolji mogući život u gradu – kakva zaostavština“, rekao je Foster.
Ričardova velikodušnost duha i širina vizije su moje trajno sećanje na njega – to je učinilo rad u RRP-u tako uzbudljivim i zabavnim.
Među ostalima koji su žalili njegov odlazak bili su i britanski arhitekti Piter Barber i Džulija Barfild, koji su oboje bivši zaposleni u RSHP-u, odnosno nekadašnjem Richard Rogers Partnershipu (RRP).
„Ričard Rodžers je bio najfantastičniji tip…. on je zaista bio tako šarmantan i harizmatičan. Bio je veoma ljubazan prema meni“, napisao je Barber na Tviteru.
Barfildova, suosnivačica kompanije Marks Barfield Architects, rekla je da ju je vest o njegovoj smrti „mnogo rastužila“.
„Ričardova velikodušnost duha i širina vizije su moje trajno sećanje na njega – to je učinilo rad u RRP-u tako uzbudljivim i zabavnim,“ dodala je ona.
Revolucionarni arhitektonski projekti
Trenutni partner u RSHP-u Trejsi Meler je rekla: „Izgubili smo velikog prijatelja, arhitektu i inspirativnog vođu“.
„Njegovo nasleđe živi u svima nama koji smo imali tu sreću da smo radili sa njim i učili od njega“, podelila je ona na Tviteru.
Pisac i PR Rob Fajn, koji je takođe ranije radio u Rogers Stirk Harbor + Partners kao medijski koordinator, rekao je da je „teško objasniti kako je bilo raditi za Ričarda Rodžersa“.
„Prilično sam siguran da je on jedini arhitekta koji je redovno učestvovao u softbol ligi organizovanoj među zaposlenima“, napisao je na LinkedInu.
„Postavio je ljude u srce života u studiju i to je rezultiralo mnogim revolucionarnim arhitektonskim projektima“, rekao je on. „Nadam se da ćemo svi iz toga nešto naučiti”.
Bio je jedan od najuticajnijih svetskih arhitekata i briljantan um iza kojeg stoje neke od najupečatljivijih zgrada u Londonu.
Fotograf Džim Stivenson takođe je podsetio na Rodžerovu velikodušnost, dok je na Tviteru podelio fotografije iz filma koji je s njim snimio pre nekoliko godina.
„Bio sam tako ponosan što sam ga upoznao i što sam proveo to kratko vreme sa njim. Potpuna superzvezda”, rekao je Stivenson.
Još jedna javna ličnost koja je odala počast velikom arhitekti bio je gradonačelnik Londona Sadik Kan, koji je rekao da je bio „užasno tužan kada je saznao za smrt Ričarda Rodžersa“.
„Bio je jedan od najuticajnijih svetskih arhitekata i briljantan um iza kojeg stoje neke od najupečatljivijih zgrada u Londonu“, dodao je on.
Transformisao je arhitekturu, gradove i javni život
Arhitektonski akademik Imon Kenif istakao je da je Rodžersov rad bio „prepun radosti“, dok su iz Muzeja dizajna saopštili da je preminuli velikan „pomogao da se London promeni”.
„Žao nam je što smo čuli za odlazak Ričarda Rodžersa, briljantnog arhitekte i prijatelja muzeja“, objavljeno je na Tviteru.
„On je dizajnirao neke od najznačajnijih zgrada dvadesetog veka i pomogao da se London promeni, i kao arhitekta i kao urbani mislilac. On ostavlja za sobom neverovatno nasleđe.“
Spisateljica i kustos Viki Ričardson izjavila je da je Rodžersova smrt „veliki gubitak“ za industriju, ali i „prilika da se proslavi njegov herojski život“.
„Ričard Rodžers je bio pravi humanista koji je transformisao arhitekturu, gradove i javni život“, dodala je ona.
Rodžers je oblikovao generaciju arhitekture i arhitekata – i uvek će biti inspiracija.
Direktorka Grimshawa Angela Daper i Čarls Holand bili su još dvoje arhitekata koji su na Tviteru odali počast Rodžersu.
„Baš danas sam vodio decu u obilazak grada i govorio im koliko su inspirativne njegove zgrade“, napisala je Daperova. „On je oblikovao generaciju arhitekture i arhitekata – i uvek će biti inspiracija.“
„Kakav izuzetan život“, napisao je Holand, direktor biroa Charles Holland Architects. „Centar Pompidu i zgrada Lojdsa spadaju među najbriljantnije i najodvažnije zgrade svih vremena”.
Iz osiguravajuće kompanije Lojds, koja se nalazi u Rodžersovoj kultnoj visokotehnološkoj zgradi u Londonu, saopšteno je da su „izuzetno ožalošćeni smrću Ričarda Rodžersa“.
„Sutra ćemo se, u znak našeg dubokog poštovanja, setiti Ričardovog života i zazvoniti zvonom sa Lutinea, simbolom Lojda koji je on toliko voleo“, napisala je kompanija na Tviteru, pozivajući se na zvono koje je spašeno sa potopljenog broda HMS Lutine, a koje danas u svom sedištu koriste u ceremonijalne svrhe.
Vrhunska dostignuća uprkos disleksiji
Povodom vesti o Rodžersovoj smrti na društvenim mrežama pojavio se i njegov školski izveštaj iz Arhitektonskog udruženja iz 1958. godine, u kojem je objavljeno da ulazak arhitekte u četvrtu godinu „nije bio uspešan“.
Arhitektkinja i istraživačica Marijana Janovic je tim povodom rekla: „Sećam se da sam videla [karton sa izveštajem] na izložbi na Kraljevskoj akademiji i osetila sam se smireno“.
Dizajner Adam Natanijel Furman je dodao da je Rodžers, koji je bio disleksičan, „inspirisao one koji se kreću svetom sa disleksijom da uvidimo da ona sama po sebi nije prepreka u bavljenju dizajnom“.
Pisac i urednik Hju Pirman takođe je pozdravio Rodžersova dostignuća, uprkos ograničenjima.
„Dete sa disleksijom koje se kasno opismenilo, nikada nije bilo dobro u crtanju i uvek se borilo da se izrazi verbalno“, napisao je Pirman.
„Kakva karijera u arhitekturi i politici, kakav život, kakve sjajne žurke”, dodao je on.
