Santa Marija del Fjore u Firenci sagrađena je 1436. godine; Foto: Giuseppe Mondì on Unsplash
Konstrukcije

Rendgenski snimci mogu spasiti čuvenu italijansku kupolu od rušenja

Firentinska katedrala ide na rendgen! Najveća na svetu zidana kupolasta konstrukcija može biti spasena pošto se skenira njen konstruktivni sklop.

Nakon 500 godina od izgradnje kupole katedrale Santa Marija del Fjore u Firenci, koja je delo čuvenog Filipa Bruneleskija, ostaje i dalje najveća na svetu zidana struktura ove vrste. Međutim, metode izgradnje kupole su i dalje misterija jer ne postoje nikakvi planovi, pa ni skice koje svedoče o tome kako je tačno ova struktura podignuta i na koji način je oslonjena. Jedina naznaka o principima izgradnje koju je ostavio pionir nove arhitekture rane renesanse u Italiji jeste maketa od drveta i cigle.

Ipak, maketa nije dovoljna da se otkrije konstruktivni sklop kupole što je neophodno kako bi se izvršila njena obnova i sprečilo najstrašnije. Kako piše ArsTecnica, na kupoli su se pojavile velike pukotine koje, ukoliko nastave da se šire, prete da izazovu pad cele konstrukcije. U pomoć stiže nauka!

Rendgenska oprema koja bi mogla da izleči Firentinsku katedralu… foto: Los Alamos National Laboratory

Pretpostavlja se da je kupola ojačana gvozdenim šipkama. Mionsko skeniranje će utvrditi njihove pozicije i strukturu.

Filipo Bruneleski projektovao je kupolu katedrale Santa Marija del Fjore početkom 15. veka i ona je zidana sa spoljne ka unutrašnjoj strani od opeke koje su stavljane u vidu riblje kosti bez upotrebe skele. Pretpostavlja se da je prilikom izgradnje kupole Bruneleski upotrebio ojačanja u vidu gvozdenih šipki. Izveštaj Elene Guardinćeri, fizičarke u laboratoriji Los Alamos, piše o tome kako bi se korišćenjem subatomskih čestica kroz proces poznat kao Mionsko skeniranje (Muon imaging) moglo doći do saznanja o kakvom se tačno sistemu ojačanja radi što bi rešilo misteriju statike kupole.

Skeniranje koje je oživelo faraone

Proces je sličan kao i kod rendgenskog snimanja, s tim što Mionsko skeniranje koristi i gas. Kako se mioni, negativno naelektrisane subatomske čestice, sudaraju sa česticama gasa naučnici mogu da prate čestice energije i njihove trajektoriju. Ovaj princip korišćen je i kod ispitivanja skrivenih komora u Velikoj piramidi u Gizi. Guardinćeri ističe da će se koristiti dva prenosiva detektora koja bi trebalo da dođu do informacije kako je Bruneleski ojačao konstrukciju Firentiske katedrale. Nakon rendgena, čuvena zgrada ide na oporavak. Želimo joj dug život!

Kad ste već ovde…

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *