Ovako će izgledati zgrada Pošte na Savskom trgu nakon rekonstrukcije
Na osnovu postojeće arhivske dokumentacije i originalnih crteža, koji su ukrštani s autentičnim fotografijama, rekonstruisana je originalna spoljašnost zgrade.
Zgrada nekadašnje Pošte na beogradskom Savskom trgu, remek-delo velikog srpskog arhitekte Momira Korunovića, uskoro će, nakon višedecenijske zapuštenosti, biti temeljno rekonstruisana.
Jednom od najlepših zdanja predratnog Beograda biće vraćen originalni izgled, sa raskošnom fasadom i u identičnim razmerama koje je imalo sve do 1944. godine.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Kreće obnova: Zgrada Beobanke na Zelenom vencu postaje Brankov biznis centar
- Rekonstruisana zgrada ZGOP-a u Novom Sadu poštuje železničko nasleđe
Kako je rekonstruisana originalna spoljašnost
Kako kaže Bratislav Milojević iz kompanije Mašinoprojekt Kopring, koja je angažovana na rekonstrukciji, na osnovu postojeće arhivske dokumentacije i originalnih crteža, koji su ukrštani s autentičnim fotografijama, rekonstruisana je originalna spoljašnost zgrade.
Takođe, otkriveni su svi planovi fasade i rekonstruisani su elementi kojih nije bilo na crtežima. Savremeni način gradnje i postojeći građevinski materijali biće prilagođeni fizionomiji objekta, kako bi se temeljnom rekonstrukcijom postigao što je moguće originalniji izgled zgrade sagrađene pre gotovo jednog veka, rekao je on.
Na poslednjem spratu će se nalaziti restoran i kafić za posetioce, sa otvorenim terasama na delovima ravnog krova.
Nakon završetka rekonstrukcije, Korunovićevo zdanje na Savskom trgu postaće novi dom za dečije pozorište „Boško Buha“, interaktivni dečiji muzej, kao i biblioteku, dok će se na poslednjem spratu nalaziti restoran i kafić za posetioce, sa otvorenim terasama na delovima ravnog krova.
U neposrednoj blizini, u okviru Beograda na vodi, biće sagrađena i dvojezična državna osnovna škola sa bazenom, kao i vrtić. Na metro stanici iza zgrade renovirane nekadašnje Glavne železničke stanice ukrštaće se prve dve linije podzemne železnice.
Izvor ponosa ogoljen u duhu socrealizma
Čuveni arhitekta Momir Korunović podigao je zgradu Stare pošte u savremenom srpsko-vizantijskom stilu 1929. godine, ali je burna istorija zakomplikovala njenu sudbinu. Ovo zdanje, koje je ponosno isticano na razglednicama starog Beograda, tokom Drugog svetskog rata pretrpelo je velika oštećenja.
Po završetku rata zgrada je restaurirana u duhu socrealizma, a sa raskošne fasade, pred kojom su mnogi ostajali zadivljeni, poskidani su ornamentalni i dekorativni elementi koji su je krasili. Tako je Stara pošta „ogoljena“, zaravnjena, skraćena i svedena na današnji izgled koji nije ni nalik originalnom rešenju.
Prelepo..Godinama se pričalo o vraćanju starog izgleda fasade i konačno se to dešava…Trenutno zgrada može poneti titulu najružnije zgrade u gradu
Užas!
A sta Vam je ovde tako uzasno?!
Ne mogu reci da mi se svidja originalni izgled zgrade, ali smatram da je ipak mnogo bolje od onoga sto sada imamo… Plus raznovrsnost arhitekture je uvek dobrodosla… zato sam misljenja da je ovo za svaku pohvalu!
Ko ti je rekao da je raznovrsnost arhitekture „uvek“ dobra? MOžda je dobra kad se ispoštuje okolina i kad se sve svede na neku smislenu cjelinu tako da se arhitektonski stilovi nadopunjuju i stvaraju blagu tranziciju u kojoj ipak ne odstupaju previše, pogotovo ne gabaritima i pozicijom. KAo npr kad bi rekao da je vrhunski DJ onaki koji pusti Tomu zdravkovića pa nesinhronizovano pređe na Pink Floyd, razradi priču sa Sinanom Sakićem a završi sa devetom simfonijom…šta misliš na šta to liči…
i, koji je smisao?
-vracas izgled a menjas funkciju.
Kao u Staaaara dobra vremenaaa… a da, nisu uračunali i originalni grb 😀
Je l se samo kod nas internacionalni stil zove „socrealizam“?
iNTERNACIONALNI STIL I SOCREALIZAM NISU ISTA STVAR. PRESKOČENA LEKCIJA ISTORIJE ARH…
pa ne znam, meni tu još fali fosterova lala pa malo onako zahe sa strane i možda smiljanovo jaje tu negde do nemanje i to bi bilo to! ovako mi je mnogo golo!
Jako tužno i žalosno za svakog kome je iole stalo do arhitekture, budućnosti i gradskog prostora.
Nemam ništa protiv stare srušene zgrade, zaista je bila lepa, ali je bila izgrađena u svom vremenu. Podražavati nešto, pa još i kalemiti na postojeće je u najmanju ruku skandalozno i zaprepašćujuće. Kako udruženja arhitekture prećutkuju ovakve zločine?
Kalemiti na jednu modesnističku fasadu, koja je odlika jednog posleratnog graditeljstva nešto što treba da imitira neko drugo vreme je odlika kiča i šunda, a najbolji primer za to je Skoplje.
Tuzan dan za Beograd, sramota
E slažem se s svama, Slično mislimo
Upravo tako!
Isto kao što su prećutala još veća 2 zločina – Beograd na vodi i K Distrikt. Čast izuzecima kao što je ASA
Lepo je vratiti autentični izgled ali da nije stare glavne ŽS ona će stečati u moru novih zgrada Beograda na vodi.
Lučno bih voleo da se vrati stari izgled i prenamene nekadašnjeg Bioskopa „Drina“ i takođe zdrade „Banke Poštanske Štedionice“ na uglu bulevara Despota Stefana i Čarli Čaplina.
Prvo, ovo nije remek felo arhitekture, posebno iz perioda kada je moderna vec bila u jakom usponu. Ova zgrada je tipican primer srpskog zaludjivanja prosloscu sa jakim kicerajem. Vrlo glomazni elementi, kvazi vizantijski sti. Mi smo inace vrlo neobjektivni prema svom stvaralastvu koje je, sto se tice arhitekture, vrlo siromasno i neinvetivno. Cast izuzecima, ali ova zgrada to nije.
Ni meni nije jasno zašto se ova zgrada smatra remek djelom, čak ni za ono vrijeme.
Par pitanje za arhitekte, i sve autore gradnja.rs
1. Ima li sadašnja zgrada ikakvu istorijsku, oblikovnu, arhitektonsku, fukcionalnu…ne znam više kakvu vrijednost ili se samo meni čini da ima?
2. Da li je kvalitet arhitekture originalne zgrade uopšte ikome od vas upitan?
3. Kako će uticati na ambijentalni kontekst okruženja u kome se nalazi, vidi li neko problem u tome? I da li je bitno da su stilovi arhitekture obližnjih zgrada kompatiblni i da stvaraju neku smislenu stislku cjelinu.
4. Šta razlikuje gradove s dobrom arhitekturom i Beograd (mada mislim da Bg ima vrhunska arhitektonska djela) ili recimo ovaj dio koji se vidi na renderu, zašto takvi gradovi ostavljaju potpuno drugačiji utisak…jer koliko god se pokušavalo nešto s ovakvim projektima čak i sa vrhunskim renderima vidi se da nešto ne štima i da tu fali nečega smislenog, ili sam ja lud pa mi se to čini.
5. Šta čini pomenute dobre primjere gradova da toliko ostavljaju drugačiji (smisleniji) utisak od ovoga što vidimo kod nas. Nemojte mi samo reći da su u pitanju pare (jače ekonomije) ili vraćanja originalnih izgleda zgrada jer sam siguran da se ne radi o tome.
potpuno besmisleno. Kvazi ulepšavanje tj. kinđurenje zgrade da bude ugodnije širokim narodnim masama koje dođu da posete tkđ. besmisleno nakinđuren i predimenzionisan spomenik Stefanu Nemanji a onda nastave dalje do BWF-a na dnevnu dozu UAE-a. Estetika i vizija glavnog grada koju neguje vladajuća većina neće puno kvalitetnog ostaviti Beogradu, ali to su skupe greške koje nećemo moći lako ili uopšte ispraviti.
Superiška, samo nisu nam rekli, da li će je rekonstruisati pre ili posle WW3!
Nikako ne mogu da razumem ovoliko negativnih komentara na ovu vest. Ne znam da li ste pročitali vest, niko ne kači dekorativne elemente na modernističku zgradu, jer ta zgrada nikada nije ni bila modernistička nego je prosto prilikom rekonstrukcije posle rata poskidana fasada. Potpuno je normalno da joj se prilikom rekonstrukcije vrati prvobitni izgled. Priča o „uklapanju“ stilova je besmislica u kontekstu starih objekata. Šta sad, treba rušiti stare zgrade jer nam se ne uklapaju u nove, ili graditi nove u klasičnom stilu ne bi li bile „uklopljene“ šta god to značilo. Grad se izgrađuje u duhu vremena i logično je čuvati te istorijske slojeve koliko je moguće. Naravno kad imaš burnu istoriju kao Beograd malo toga ostane dugo očivano i onda nemamo skladne celine sa homogenim stilom. Opet posledica ratova i rušenja. To svakako nije razlog da se od grada pravi kulisa lažno uklopljenih fasad ne bi li se pravio ne znam kakav utisak. Funkcija grada je da se u njemu živi i radi, mnogo je bitnije kako je rešen saobraćaj, infrastruktura, zelenilo i sl. stilovi i fasade su stvar trenutka u kome je objekat građen i potpuno je normalno težiti da budu originalne. Nikakve logike nije bilo u menjanju fasade ovog objekta posle rata, besmisleno rušenje skoro pola starog dvora, podjednako koliko je besmislica graditi popularne Parižanke po Vračaru danas.
sacuvaj me boze
Progres…