Zavirili smo unutar obnovljene Centralne kule na Starom sajmištu
Nakon dve godine rekonstrukcije, sanacije i adaptacije prepoznatljivog beogradskog objekta iz 1937. godine kula je konačno zasijala novim sjajem, dok enterijer fascinira na prvi pogled.
Rekonstrukcija i sanacija Centralne kule u okviru Memorijalnog centra Staro sajmište uz Brankov most na Novom Beogradu, čiju realizaciju je finansiralo Ministarstvo kulture Republike Srbije, praktično je gotova. Mi smo imali ekskluzivnu priliku da pred sam završetak građevinsko-zanatskih radova, pogledamo kako izgleda unutar ovog objekta koji čuva sećanja na nekadašnje stravične događaje koji su se ovde dešavali.
Centralna kula izgrađena je 1937. godine po projektu arhitekte Aleksandra Sekulića i svega četiri godine imala je svoj originalan izgled kada se koristila kao prostor za sajamske manifestacije. Sa Drugim svetskim ratom, izgled i pre svega namena su se potpuno promenili. U posleratnom periodu, objekat je postepeno potpuno devastiran a potom i zaboravljen.
Zvanično se u rekonstrukciju Centralne kule ušlo u julu 2022., a nakon naše prošle posete gradilišta dronom radovalo nas je da ovog puta vidimo kulu u punom sjaju i to sa izložbenim prostorom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Proces pun iznenađenja
Ceo objekat površine od oko 1.300 kvadrata rekonstruisan je na osnovu zatečenog stanja i analize istorijske građe i foto-dokumentacije pošto originalni projekat nije pronađen. Proces je bio pun iznenađenja s obzirom da se do nekih fotografija dolazilo pred sam kraj izrade elaborata, pa čak i tokom izvođenja radova.
“Unuka Petra Zarića, dekoratera enterijera prvobitnog projekta, omogućila je korišćenje fotografija iz porodične arhive, na osnovu kojih smo mogli da rekonstruišemo spoljnu stolariju onako kako je ona izgledala u originalu” – kaže Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koja potpisuje projekat rekonstrukcije Centralne kule i naš je domaćin u ovom obilasku.
Objekat je projektovan u stilu međuratnog modernizma, a u arhitektonskom oblikovanju ima elemente i simbole konstruktivizma. U osnovi je dvadesetougaona, skoro kružna forma, koja kako ide u visinu prelazi u osmougaonik a potom u kvadrat. Centralno jezgro čine dva zarotirana kvadrata koja se sastoje od stubova, greda i dijagonala.
Visina kule je 40 metara na šta treba dodati i visinu originalnog jarbola od 7 metara.
Kocke centralnog jezgra kule pravljene su na licu mesta te su kao gotove podizane i učvršćene brezonima.
Najkompleksniji zadatak rekonstrukcije bila je statička sanacija završnog segmenta kule, njegova demontaža i pravljenje novog, jer se postojeći zbog izuzetno lošeg stanja betona i potpuno ogoljene armature nalazio u izuzetno lošem i skoro nenosivom stanju.
“Betonska konstrukcija tornja koju smo zatekli nije imala potrebnu nosivost te se morala u potpunosti zameniti” – rekla je Šević.
Rešetkasti elementi centralnog jezgra kule pravljene su na licu mesta tako što je beton izlivan u oplate na tlu te su kao gotovi podizani i učvršćeni ankerima i brezonima.
Suština obnove
Ova odluka svojevremeno je podigla puno reakcije u javnosti, ali se čini kao ispravno rešenje, jer neka prethodno predložena tehnička rešenja nisu bila prihvatljiva sa stanovišta konzervatorske struke.
“Da li je konzervacijski pristup očuvanje po svaku cenu oštećenog betona, svakog zrnca šljunka i peska iz Save i Dunava ili je suština obnova zaštićene arhitekture sa zadržavanjem izvorne materijalizacija uz adaptaciju objekta novoj nameni i negovanju kulture sećanja?” – zapitala se Šević i dodaje da je ono što je najvažnije to da je objektu vraćen prvobitni izgled koji je imao svega četiri godine od vremena izgradnje.
“Malo ljudi ga se i seća ovakvog jer je nakon toga menjao izgled i bio uništavan i prepravljan mnogo puta” – kaže naša sagovornica.
Ogoljavanje konstrukcije
I enterijeru je bilo puno iznenađenja tokom samog izvođenja. Naime, iako je prema projektu rekonstrukcije predviđen spušten plafon, nakon otkrivanja originalne betonske tavanice, koju krase prelepa rebra koja se radijalno šire, došlo se na ideju da ostane vidna.
“Kada je skinut malter sa zidova i konstrukcije jezgra, odlučeno je da se beton i cigla ostave vidni, što simbolično podseća kako su životi u ovom prostoru bili ogoljeni” – objašnjava sagovornica Gradnje.
I zaista, kada se kroči u prostor, iako je on prazan jer izložba još nije postavljena, taj ogoljen natur beton i neomalterisana cigla na zidovima ostavljaju snažan utisak i prenose poruku monumentalnosti ali i svedenosti i uzdržanosti.
Naravno, da bi betonska tavanica, stubovi kao i opeka izgledali tako upečatljivo i enterijerski prihvatljivo, bilo je potrebno puno truda i vremena za najfinije konzervatorske radove.
Ali tu nije kraj iznenađenjima.
“Nakon uklanjanja maltera sa centralnog jezgra, pronađeni su zazidani otvori sa serklažima i tragovi stepenika, koji možda ukazuju na postojanje dvostukog stepeništa” – kaže Šević.
Panoramski lift i dekorativno osvetljenje
Što se tiče enterijera, na podu prizemlja postavljeni su rost elementi, montažno-demontažna odignuta metalna podloga koja omogućava vođenje instalacija prema potrebama budućih izložbi.
Predlog Koncepta dizajna unutrašnje arhitekture, uz konsultacije sa Zavodom i Memorijalnim centrom, izradio je Danilo Dangubić iz biroa Danilo Dangubić Architects.
U centralno jezgro ugrađen je lift kojim će se moći izaći na veliku krovnu terasu a zatim i do do „zvezdaste“ terase – vidikovca na visini od 20 metara. Objekat će imati i dekorativno osvetljenje koje je postojalo i u orginalnom rešenju što je utvrđeno na osnovu dostupne foto-dokumentacije.
Na etaži iznad prizemlja nalazi se izložbeni prostor sa nešto nižom spratnom visinom. Ovde je izvedena nova tavanica jer je prvobitna, od drvenih oblica, potpuno propala.
Predlog Koncepta dizajna unutrašnje arhitekture, uz konsultacije sa Zavodom i Memorijalnim centrom, izradio je arhitekta Danilo Dangubić.
Pod je sada izveden u mikrocementu sa zaobljenom soklom. Vizuelno je prostor maksimalno pojednostavljen kako ne bi svojom estetikom opterećivao buduće izložbe.
Iznad ove etaže je, umesto ravnog krova, izvedena prohodna terasa sa povučenom ogradom kako bi u najmanjoj meri bila vidna sa spoljne strane.
Centralna kula u prizemlju ima anekse, odnosno spoljne prostore, kojima se može prići i spolja i iznutra. Postoje četiri aneksa od kojih je jedan iskorišćen za tehničku prostoriju i toalete, dok su preostala tri planirana za suvenirnicu, kancelariju za kustosa, prostor sećanja i sve ono što je neophodno za funkcionisanje objekata memorijalne namene kojima upravlja novoosnovani Memorijalni centar Staro sajmište.
Pravi ljudi na pravom mestu
“Prilikom rekonstrukcija, važno je da izvođači imaju inženjere i radnike koji su radili na rekonstrukcijama starih i zaštićenih objekata, koji imaju iskustva i sluha za ovakve građevine i da budu vođeni iskusnim stručnim nadzorom, što je ovde bio slučaj” – kaže Aleksandra Šević koja se zahvaljuju izvođačima Koto i Alp Inženjering na posvećenosti u izvođenju i zajedničkom rešavanju brojnih problema.
Uroš Kondić je izvodio prvu fazu radova, to jest statičku sanaciju, a u drugoj fazi se pridružio Slobodan Radovanović. Radovi su se ukupno izvodili nepune dve godine.
Transformacija iz zaboravljenog
Sledeći na redu je Italijanski paviljon koji se nalazi u neposrednoj blizini. Kako se nada, ova rekonstrukcija bi mogla početi već sledeće godine. Ovaj objekat je devastiran u manjoj meri, a projektna dokumentacija čiju izradu koordinira Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda završena je. Za Italijanski paviljon na sreću postoji sačuvan arhivski projekat.
Kako na kraju ističe Aleksandra Šević, rekonstrukcijom Centralne kule postignuto je puno, obnovljen je spomenik kulture.
“Nastavkom radova na rekonstrukciji i ostalih sačuvanih paviljona šaljemo poruku da ceo ovaj prostor doživljava transformaciju iz zaboravljenog, u prostor dostojan memorije ne samo na strašne zločine koji su se ovde događali, već i na bogatu i slojevitu arhitektonsko-urbanističku i kulturno-istorijsku vrednost prostora Starog sajmišta”. – zaključuje Aleksandra Šević.
U objektu je trenutno izložena privremena izložba dok se čeka konačno rešenje muzejske postavke. Iako će posetioci moći uskoro da obiđu ovo rekonstruisano zdanje, konačna postavka izložbe Memorijalnog centra Staro sajmište očekuje se početkom 2025. godine.
Foto-galerija
