Rad od kuće: Zakonske obaveze poslodavaca i zaposlenih u arhitekturi
Poslodavac ima obavezu da obezbedi nadzor nad radom i kvalitetom rada zaposlenog od kuće ali i da snosi troškove poput interneta, struje kao i sredstava za obavljanje posla.
Nakon pandemije koronavirusa, u javnosti se povela rasprava o efektivnosti rada od kuće, ali i o pravnim pitanjima u vezi ovakvog načina rada.
Kao pioniri u uvođenju ovakvog oblika rada se pominju veliki svetski arhitektonski biroi koji su devedesetih godina prošlog veka prepoznali potencijal interneta i načina povezivanja sa kolegama i klijentima širom sveta, te su među prvima uveli, do tada nepoznat, rad od kuće.
Pored rada od kuće, postali su prisutni i drugi modeli rada, poput kombinovanja rada od kuće i rada kod poslodavca. Definisanje prava i obaveza u ovako organizovanom sistemu rada, kao i usklađivanje ovakvog rada sa zakonskim rešenjima, predstavlja veliki izazov, kako za poslodavce, tako i za pravnike.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Zašto je formiranje jedinstvenih minimalnih cena u arhitekturi protivzakonito
- Reč pravnika: Šta sve treba da znate o autorskom pravu u arhitekturi
Zaposleni kao „slabija strana“
Rad od kuće je u zakonodavstvo naše zemlje implementiran izmenama i dopuna Zakona o radu, koji je donet 2014. godine.
Bitno je naglasiti da je u obrazloženju predloga o izmenama i dopunama Zakona o radu, kao cilj uvođenja rada od kuće predviđena potreba za podsticanjem zapošljavanja, ali i obezbeđivanje prava zaposlenih kao „slabije strane“ u ugovornom odnosu.
Položaj zaposlenih kao „slabije strane“ je od suštinskog značaja za regulisanje odnosa sa poslodavcem. Naime, u slučaju kada poslodavac predloži zaključenje ugovora o radu, sve nejasne odredbe ugovora tumačiće se u korist zaposlenog.
Navedeno je jako bitno iz razloga što je institut rada od kuće regulisan dosta apstraktno i opširno, te podložno raznim interpretacijama.
Šta sve treba da sadrži ugovor za rad od kuće
Rad od kuće je regulisan u članu 42 Zakona o radu, te isti propisuje dodatne klauzule ugovora o radu koje se odnose na rad van prostorija poslodavca.
Prema pomenutom članu, ugovor treba da sadrži:
- trajanje radnog vremena prema normativima rada;
- način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
- sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
- korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
- naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.
Radnici od kuće imaju isti radno-pravni status kao zaposleni koji posao obavljaju u prostorijama poslodavca.
Pre svega, bitno je istaći da radnici od kuće imaju isti radno-pravni status kao zaposleni koji posao obavljaju u prostorijama poslodavca. Shodno navedenom, osnova zarada zaposlenog koji posao obavlja od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
Trajanje radnog vremena prema normativima rada, uobičajeno traje 8 sati dnevno, odnosno 40 časova nedeljno. Ovo dalje znači da zaposleni koji rade od kuće imaju ista prava kao i zaposleni koji rade kod poslodavca u pogledu prekovremenog rada, rada u smenama, preraspodele radnog vremena ili noćnog rada.
Takođe, količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu rada od kuće ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, nedeljni i godišnji odmor.
Nadzor, kontrola i kvalitet
Na temu radnog vremena se dalje nadovezuje pitanje vršenja nadzora i kontrole nad radom i kvalitetom obavljenog posla.
Shodno navedenom, poslodavac je u obavezi da uspostavi sistem kontrole i nadzora rada zaposlenog, kao i kvaliteta obavljenog posla zaposlenog koji radi od kuće.
Ovu obavezu poslodavac može da reguliše instaliranjem aplikacija koje mere vreme provedeno na radu zaposlenog i obim izvršenog posla prema nalozima (taskovima) poslodavca.
Postojanje konkretnih merila za vrednovanje kvaliteta i obima obavljenog posla bitno olakšava poslodavcu proces otkazivanja ugovora o radu.
Uspostavljanje kontrole i merila za utvrđivanje obima i kvaliteta obavljenog posla je višestruko bitan element ovako definisanog radnog odnosa.
Pre svega, u slučaju postignutih dobrih rezultata, zaposleni stiče osnov da zahteva povećanje zarade u skladu sa propisanim elementima na osnovu kojih se utvrđuje radni učinak.
Sa druge strane, postojanje konkretnih merila za vrednovanje kvaliteta i obima obavljenog posla bitno olakšava poslodavcu proces otkazivanja ugovora o radu i smanjenje broja zaposlenih.
Sredstva za rad od kuće
Poslodavac je dužan da nabavi, instalira i održava sredstva za rad koje zaposleni koristi u obavljanju posla. Sredstva za rad se određuju prema prirodi posla svojstveno svakoj konkretnoj delatnosti.
Takođe, poslodavac ima obavezu da nadoknadi troškove u vezi korišćenja i upotrebe sredstava za rad, kao i naknadu ostalih troškova koji su vezani za obavljanje posla od kuće.
Ovi troškovi se mogu odnositi na troškove interneta, struje, kao i drugih naknada koje zaposleni snosi povodom obavljanja radnih obaveza.
Nova sudska praksa
Bitno je ukazati da je institut rada od kuće relativno nov u našem pravnom sistemu, te da ne postoji do sada jasno uspostavljena sudska praksa u vezi tumačenja određenih zakonskih odredbi koje se odnose na ovakav oblik rada.
U interesu obe ugovorne strane je precizno i jasno definisanje svih bitnih elemenata ugovora koji se odnosi na rad od kuće, kako bi se predupredila mogućnost bilo kakvih sporova povodom ovog pravnog pitanja.
Međutim, u slučaju sudskog postupka povodom potraživanja koje su proizašla iz rada od kuće, skoro odlučujuću ulogu u sporu bi imao nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke čiji bi zadatak bio da obračuna eventualni iznos naknade za kršenje odredbi o radu od kuće, prema okolnostima svakog konkretnog slučaja.
