Koncept spajanja tradicionalnog i modernog kao i tretiranjem stanica kao muzejski prostori obezbedio je Studiju OBE prvu nagradu na konkursu.
Grad Beograd i JKP „Beogradski metro i voz“ u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisao je krajem septembra konkurs za idejno arhitektonsko rešenje i dizajn 16 metro stanica Linije 1 (faza 1) beogradskog metroa.
Rezultati su objavljeni krajem godine, a danas vam predstavljamo sva tri nagrađena rešenja. Počinjemo od pobednika konkursa a to je poznati beogradski Studio OBE u čijem timu su učestvovali Ksenija Pantović, dia; Jasna Kavran, dia; Maša Bogunović, M. arh; Nevena Nikolić, M. arh. kao i saradnik na vizualizaciji Luka Vujović, B. arh. student arhitekture.
Srodni članci na portalu Gradnja.rs:
Na stanicama Sajam i Skadarlija bilo je moguće na najbolji način prikazati koncept spajanja tradicionalnog i modernog.
Konkurs za idejno rešenje dizajna metro stanica obuhvata prvu faza linije 1, to jest, dizajn za prvih 16 stanica linije 1 – počevši od stanice Železnik do stanice Karaburma, s tim što su se autori mogli odlučiti za jedan od dva ponuđena Lota od po 8 stanica.
Pobednički tim obradio je Lot A koji obuhvata stanice: Žarkovo, Železnik, Trgovačku, Banovo brdo, Sajam, Savski trg, Trg Republike, Skadarliju i Pančevački most.
“Odlučili smo se za Lot A jer sadrži, između ostalih, Sajam i Skadarliju, koje je bilo zanimljivo obrađivati kako se nalaze na specifičnim lokacijama u istorijskom gradskom jezgru. Na dve pomenute lokacije bilo je moguće na najbolji način prikazati koncept spajanja tradicionalnog i modernog. Može se reći da je to prevagnulo u odluci.” – kažu pobednici konkursa za naš portal.
Inspiracija za dizajn metro stanica
Glavni pristup koncipiranju dizajna i oblikovanja metro stanica arhitekata iz Studija OBE bio je stvaranje novog brenda koji će biti autentičan i prepoznatljiv, ali u svemu dostupan i prijatan korisniku.
“Dizajn je jednostavan, čistih linija i formi, izvedenih iz istorijskog konteksta kao i materijala iz prirode.”
Svaka od stanica prepoznatljiva je kao obeležje lokacije na kojoj se nalazi, dok se korišćeni elementi interponiraju i sistematski uklapaju međusobno na svakoj od stanica, što čini koncept i prepoznatljiv brend Metro Beograd. Unifikacija je jedna od osnovnih karakteristika, kao i racionalizacija i lakoća eksploatacije. Gradski kontekst i okruženje, projektovanje objekta sa dodatnim sadržajima, kao i formiranje paviljona ili nadstrešnice, glavni je izazov u kreiranju autentičnosti svake stanice, kažu za naš portal.
Pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom, kako okruženju, tako i načinu života.
Način projektovanja ovih prostora imalo je za cilj kreiranje specifičnih prostornih oblika, čija forma, materijalizacija i sadržaj pružaju kvalitetan prostorni kontekst, kako sa stanovišta transportnih tačaka, tako i u kontekstu arhitekture i umetnosti. Kombinovanim pristupom projektovanja stanica i njihovog rešenja pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom, kako okruženju, tako i načinu života, naglašavaju u Studiju OBE.
Lukovi, stubovi i nadstrešnice
Osnovni elementi koji se izdvajaju u pobedničkom rešenju jesu lukovi, stubovi i nadstrešnice.
Kako kažu arhitekte, veza sa tradicionalnom arhitekturom može biti i odraz primene simbola, kao na primer crteža u enterijeru ili na elementima koji se pojavljuju u određenim prostorima (stubovi, zidovi, lukovi). U ovom slučaju veza sa tradicionalnom arhitekturom može se javiti i kroz naglašene tremove – nadstrešnice (Trg Republike, Savski trg, Skadarlija, Sajam..).
Veće stanice sadrže karakteristične vertikalne površine tretirane poput muzejskih prostora. Savremeni vid komunikacije dobija posebno mesto ovim projektom.
Predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice.
Prostorno veće metro stanice dobijaju mogućnost za digitalnim i virtuelnim vidovima komunikacije, što ima dvostruku ulogu – olakšanu komunikaciju i pristupačnost, ali i savremeni vid izlaganja kreativnih rešenja i potencijalno kulturnih manifestacija.
Grafički dizajn u bliskoj je saradnji sa arhitekturom i enterijerom, i sastavni je deo relacija stanice i korisnika, kao i stanice i konteksta. Ovim predlogom predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice, a takođe i koristi kao idealan način promovisanja novog vida transporta na našem tlu, naglašavaju arhitekte.
Odabir što prirodnijih materijala
Koncept pri odabiru glavnog materijala projektovanog rešenja, bio je odabir što prirodnijeg materijala, koji će istovremeno predstavljati savremeni element, ali takođe i imati vanvremenski karakter paralelno se vodeći željom da se nove stanice Metroa što više približe senzibilitetu čoveka.
Opekarski proizvodi, kao i kamen i drvo, predstavljaju tradicionalne materijale koji se mogu definisati kao karakteristični za arhitekturu Srbije. Cilj ovog konkursnog rešenja je da se primenom opeke kao jednog od spomenutih izvornih materijala u savremenom arhitektonskom delu postigne veza sa tradicionalnom arhitekturom, a uz primenu savremenih formi i oblika.
Svojom specifičnom bojom i oblikom opeka je uvek aktuleni izbor koji nadživi svaki trend.
Uz pažljivu dopunu rešenja savremenim i dostupnim materijalima kao što su aluminijum i staklo, podovima od keramike i terazza, kreira se poseban spoj starinskog i tradicionalnog sa modernim. U takvom konceptu, svaka cigla je element tog dizajna i daje poseban pečat i izraz, kažu arhitekte.
Dalje navode da kao prirodni materijal i sirovina, svojom specifičnom bojom i oblikom ona je uvek aktuleni izbor, koji čini se, nadživi svaki trend koji se razlikuje iz godine u godinu u arhitekturi i dizajnu enterijera. Sklonost ka prirodnim materijalima je oduvek bila izražena i u istoriji arhitekture Srbije i Beograda, kako u zidarstvu, tako i u oblaganju fasada, a kasnije i sve više kao detalj u enterijeru. Opeku različitog izgleda i boja možemo primetiti i na istorijskim građevinama, što dodatno uliva poverenje u značaj i kvalitet tog materijala.
Prirodnim materijalima i nenametljivim formama koje prate kontekst u kome se nalaze, kao i pažljivim odabirom biljnih vrsta i specifičnih autentičnih detalja, radi se i na podizanju kvaliteta okruženja, uz očuvanje prirodnih resursa i dodatnim unapređenjem životne sredine, kažu arhitekte.
Lak pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom
Novoprojektovane stanice Metroa kao karakteristični prostori, bilo da su objekti ili nadstrešnice, orijentisani su tako da su pristupi omogućeni iz zona sa najvećom frekvencijom kretanja i uočljivi sa svih pozicija trga. Lak pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom, podjednako kao i svim ostalim korisnicima, što daje dodatni akcenat na važnost signalizacije stanica, koja je obuhvaćena ovim konkursnim rešenjem, kažu pobednici konkursa.
“Brze komunikacije u vidu liftova, taktilna polja, jasna signalizacija i pregledna horizontalna komunikacija bez prepreka služe kako bi osobe sa invaliditetom na najbolji mogući način koristile metro.” – kažu za naš portal.
Dizajn podređen funkciji
Podovi i plafoni, zidovi, stubovi, drugi konstruktivni elementi, oprema prostora, elementi enterijera – nameštaj i osvetljenje, kao i dodatni detalji, prilagođeni su i podređeni funkciji metroa kao saobraćajnog sredstva.
Tokom projektovanja stanica kao i okoline, pažljivo su planirani pristupi, kao i parterno rešenje. Zelenilo je dominantno, dok su planirane i pristupne trase pogodne za boravak i kretanje osoba sa otežanim kretanjem, osoba sa invaliditetom, starijim građanima, kao i roditelja sa malom ili decom u kolicima, kažu arhitekte.
“Dizajn je prvenstveno podređen toj funkciji, kao i olakšanom kretanju kroz stanice, kroz dizajn signalizacije i markera prostora, osvetljenjem i mobilijarom, pa tek onda u funkciji narativnog i ekspresivnog dizajna koji je u velikoj meri jednostavan i prepoznatljiv.” – zaključuju iz Studija OBE.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Dosta drugačije od mnogih metro stanica na kojima sam bio i dopada mi se, ali videćemo da li će realizovano stanje makar 5% ličiti na ovo pod uslovom da metro ikada bude i izgrađen.
glupost
Nijedno od prikazanih resenja nema vizuelni identitet, iako se o tome pise u tekstu.
Ono sto se najvise vidi, to je precrtavanje Instagramskih trendova.
Izgleda da ponuda nije bila valjana, ne znam zbog cega…
Ružno, bez duha i odbojno. Kao i uvek kod nas, što je gore, to bolje prolazi.
A da li natpisi na stanicama mogu da budu i na ćirilici?
Suptilno, jednostavno, nenametljivo, funkcionalno, uklopljeno, savremeno a tradicionalno, …čini mi se dobro.
pola ovih resenja ce biti kao staklena basta a pola nije izvodljivo ….