Prozračna fasada za novu generaciju zgrada na novosadskom Telepu
Žičana, promenljiva i prozračna fasada krasi novi stambeni objekat u delu grada koji tek gradi svoj identitet.
Fasade stambenih objekata u novogradnji tema je kojoj se poklanja premalo pažnje. Kako se fasada stambene zgrade, po redosledu stvari, izvodi na kraju, ona često trpi različite redukcije i izmene za koje se investitor i izvođač zalažu zajedničkim snagama. Na kraju, rezultat je ružna slika. Lice zgrade ne izgleda kao na renderu. Energetska efikasnost je upitna. Stanari nisu dobili onakvu zgradu kakvu su očekivali i platili. Investitor ode sa dosta većom zaradom, a arhitekte na drugi projekat prelaze s dozom razočaranja.
No, nije sve uvek tako sivo. Postoje primeri dobre prakse koji nam ulivaju nadu i optimizam. U neposrednoj blizini Dunava, u novosadskom naselju Telep (na adresi Bolmanska 13) nikla je višeporodična stambena zgrada kojoj je dvostruka fasada glavni oblikovni motiv. Ovaj nesvakidašnji inžinjerski projekat potpisuje novosadski biro Studio M+, a o detaljima ove građevine upoznaje nas arhitekta Dragan Marinčić – jedan od troje projektanata.
Smicanjem u odnosu na otvore u osnovnoj ravni fasade ostvaruje se dinamika u dnevnom i noćnom izgledu.
„Zbog osetne blizine nasipa i Dunava, te odsustva gradske vreve, lokacija objekta je privlačna za stanovanje. Samim tim, projektni zadatak odnosio se (pre svega) na osmišljavanje određenog broja funkcionalnih stambenih jedinica srednjih kvadratura. Nije postojao specifičan zahtev u pogledu oblikovanja, ali je klijent pokazao određenu otvorenost za mogućnost malo drugačijih rešenja, koja bi se uklopila u predviđeni budžet“ – navodi arhitekta Marinčić za naš portal.
Glavni ideja projekta potekla je od teme koje su projektanti iz Studija M+ više puta istraživali kroz objekte različitog formata – pre svega, konkursne radove. U pitanju je žičana, promenljiva i prozračna fasada, koja objektu daje izvesnu poroznost. „Smicanjem u odnosu na otvore u osnovnoj ravni fasade ostvaruje se dinamika u dnevnom i noćnom izgledu, kao i u vizurama iz unutrašnjeg prostora“ – naglašava Marinčić.
Dvostruka fasada od perforiranog lima
Konstrukcija objekata izgrađena je u armirano-betonskom skeletnom sistemu. Osnovna fasada je kontakta (demit). Pregradni zidovi u zgradi su od opeke klasičnog formata. Spoljašnja stolarija je PVC u beloj boji.
“Spoljni, polutransparentni omotač nije mogao da bude materijalizovan od čelične žice s obzirom na budžet i tržišnu vrednost objekta, pa su kao pristupačnija alternativa primenjeni paneli od perforiranog lima. Otvori u ovom spoljnom omotaču su svojim dimenzijama i položajem smaknuti u odnosu na otvore u primarnom fasadnom platnu što stvara više slojeva transparentnosti u sagledavanju fasade” – navodi arhitekta.
Najveći izazov je bio ne odustati od osnovne teme prozračnog volumena objekta.
Jedan od osnovnih zahteva bio je ostvariti dobru i humanu organizaciju stanova, prilagođenu potrebama kupaca, ali i zahtevima investitora i tržišta. Tipična etaža sadrži 7 stambenih jedinica, grupisanih oko centralnog hodnika. Struktura stanova je različita i kreće se u rasponu od jednostrano orijentisanih garsonjera do dvostrano orijentisanih dvosobnih stanova.
No, realizacija netipične fasade u praksi naišla je na brojne probleme i poteškoće. „Najveći izazov je bio ne odustati od osnovne teme prozračnog volumena objekta i prilagoditi prvobitno zamišljenu materijalizaciju fasade stvarnim mogućnostima. Prilikom izvođenja, bilo je potrebno izbeći rešenja koja bi narušili tu osnovnu ideju bilo kakvim grubim i teškim detaljima.“ – priseća se projektant.
Nova generacija susedstva
Regeneracija obodnih zona Novog Sada je proces koji je u početnoj fazi razvoja. Kao i u drugim delovima grada, tako i na Telepu, još uvek postoje različite stambene tipologije (višeporodične i jednoporodične), pa se može reći da se radi o ambijentu koji tek gradi svoj identitet. Još uvek ne postoje specifične smernice, zahtevi i ograničenja u pogledu novogradnje – osim onih koje su sadržane u zadatim urbanističkim parametrima.
„Prazno mesto“ u neizgrađenom tkivu obodnih zona velikih gradova investitorima i arhitektima nudi brojne mogućnosti da kroz suptilne arhitektonske gestove kupcima stanova ponude kvalitet više. Zbir pojedinačnih zgrada ovog tipa mogao bi formiti novu generaciju susedstva jasnog i prepoznatljivog identiteta, ali i višeg stambenog standarda. Dobra arhitektura ne utiče samo pozitivno na izgled zgrade i njene fasade, već i na povećane cene stanova i njihov bolji plasman na tržištu, što nam zgrada u Bolmanskoj 13 to svojim primerom i pokazuje.
Grafički prilozi:
Faktografija:
- naziv objekta: Višeporodični stambeni objekat
- mesto: Bolmanska 13, Novi Sad
- investitor: G.P.L. INVEST
- autori projekta: STUDIO M+
- autorski tim: Dragan Marinčić, Aleksandra Marinčić i Ana Gojković
- godina projektovanja: 2019.
- godina izgradnje: 2020.
- površina: 1.808 m2
- spratnost: P+2+Pk
- fotografija: Dragan Marinčić
- izvođači: NS INŽENJERING-PROJEKTNI BIRO
Kada ste već ovde…
Nakaza, jeste li vi to videli uživo? Izgleda kao žica na marici.
Nova najruznija zgrada u Novom Sadu.
Zanimljivo gledište. Pogotovo ovaj deo za „nova najružnija zgrada u Novom Sadu“. Ali, pogledajmo ovaj stav iz drugog ugla.
Pored zgrada upitnog kvaliteta na Detelinari i drugim delovima Novog Sada, teško je uopšte govoriti lepoti i skladnosti fasada. Ali, već smo se dodatkli ove osetljive teme…
Zgrade o kojima govorim su, iz uglas skladnosti i proporcija, tolko katestrofa da je to užaš. Ali, njihov broj je toliko veliki da su one postale standard. One su stvar koja je normalna i koja se očekuje. Tako je ružno, zapravo, u Novom Sadu postalo svakodnevno. Ovakav pristup je naročito izražen kod za investitora, arhitekata i kupaca koji „ne žele da se izdvajaju“. Postavlja se pitanje – kako, uopšte, izgleda dobro skrojena, savremena fasada?
Prema konformističkom uverenju, sve što istupa iz poznatog se označava sa „ružno“ – to je poznata stvar. Nije ova zgrada ružna. Ona je lepa na način koji još uvek nije (niti će skoro biti) normativ i osnovni standard. Da li od hrabrih i smelih rešenja treba odustati od toga – naravno, da ne.
Meni nije loša
Konacno neka arhitektura vredna paznje
„Prozračna fasada za novu generaciju zgrada na novosadskom Telepu“ i tri zelene saksije.
smelo, a skromno ,jako efektno rešenje jednostvano fantastično! bravo lale u ovom pravcu treba ići ! samo vas molim jednu stvar nekako nametnite zakonom da se koristi samo nekoliko boja i biće fantazija ! nemojte cirkus adrija praviti od grada!
Sterilna arhitektura. Ovako nešto bi možda moglo na neki naučni centar ili laboratoriju ili eventualno za poslovanje , ali mu nije mesto u stanovanju kao tipologiji.
U pravu si, treba puknuti boje Jamajke na fasadu xD. Sarkazam, naravno
Stanovi su mali, zar ne?!
Na renderu izgleda mnogo bolje, zasto se odustalo, pa se otvori na limu smanjili i time pokvarila zamisao….tko zna…
Recimo, da su se roletne odradile u nekim bojama (venecijaneri mozda, drveni), i tekako bi se odbila lepsa arhitektura.
I krov je trebalo odraditi da se vidi. I jos nekoliko detalja, moze se diskutovati
Jel gledamo iste fotografije i nacrte?