Prozori sa vodenim hlađenjem mogli bi uštedeti milijarde
Prozor sa cirkularnim sistemom, pri temperaturi od gotovo 40 stepeni, sa samo nekoliko decilitara tečnosti, snižava temperaturu prosečnog prozorskog okna za punih 8 stepeni.
Ako šetate kroz gustu šumu tokom vrućeg letnog dana, rashladićete se bolje nego da ste samo šetali kroz hlad bez šume. Voda zadržava svoju temperaturu i prenosi toplotu mnogo efikasnije od vazhuha, a velika količina vode koja se nalazi u drveću hladi vazhuh i omogućuje vam da se ugodno osećate čak i usred letnih toplotnih talasa. Ono što vredi za drveće vredi i za ljude.
Naše krvne žile nalaze se blizu površine kože kako bi se vrućina mogla lakše otpuštati kad se ugrejemo; isto tako krvne žile se skupljaju i tako nastoje zadržati toplotu krvi kad nam je hladno. Tim načelom rukovodili su se u harvardskom institutu za biološki inspirisano inženjerstvo, Wyss, kako bi postigli potpuno isti efekt.
Eksperimentalni prozor sa samo nekoliko decilitara tečnosti, snizio je temperaturu prosečnog prozorskog okna za 8 stepeni.
Pri nastojanjima da se protok vrućeg vazhuha u i iz zgrade stavi pod kontrolu, prozori predstavljaju ozbiljnu slabu tačku. Materijali veće gustoće, poput opeke, deluju kao dobar izolator, ali velike ostakljene površine koje lepo izgledaju spolja, mogu taj dobar učinak poništiti. Čak i dvostruki prozori mogu predstavljati pravu toplotnu rupu, otpuštajući toplotu spolja za vreme zimskog perioda i zadržavajući toplotu unutra tokom leta. Protok vode kroz kapilare na površini prozora, poput krvi koja protiče žilama u blizini površine kože, mogao bi to promeniti. Radi se o inicijativi usmerenoj na smanjenje količine energije koja se gubi samim našim nastojanjima da održimo temperaturu prostora u kojem živimo na nekakvom razumnom nivou.
Hladna voda protiče površinom prozora i apsorbuje temperaturu iz unutrašnjeg prostora i iz eksterijera, a zatim otiče kako bi se ponovo rashladila. Ovo omogućuje klima-uređaju da hladi samo vazhuh u unutrašnjem prostoru bez da vodi tešku borbu sa toplotom koja se stvara vani. Naravno, ovaj proces zahteva i sistem hlađenja koji bi omogućio da voda koja cirkuliše ostane dovoljno hladna kako bi mogla obaviti svoj posao, ali za tu svrhu može se koristiti i samo tlo (uostalom, tako to rade i stabla). Energija potrebna za hlađenje i pumpanje vode daleko je manja od ukupne količine toplotne energije koju voda odnese, što ovaj sistem čini dobitnom kombinacijom.
Vaskularni sistem ovih prozora, kod izvođenja eksperimenta, pri temperaturi od gotovo 40 stepeni, na sa samo nekoliko decilitara tečnosti, snizio je temperaturu prosečnog prozorskog okna za punih 8 stepeni. To je impresivno dostignuće, a kad bi se inkorporisalo u građevinu postigli bi se i veći energetski učinci.
Povećanje efikasnosti elektroenergetskih sistema danas je važnije nego ikad, posebno u toplijim krajevima gde se na toplotnu regulaciju troši enormna količina novca.
(Geek, Znanost)
