Projekat vodovoda i kanalizacije: Koje su njegove faze i zašto ga je važno posedovati
Kroz fazni pristup projektovanja vodovoda i kanalizacije moguće je bezbolno otkloniti moguće nedostatke i probleme u eksploataciji.
Problemi koji su veoma učestali kod jednoporodičnih objekata a tiču se instalacija vodovoda i kanalizacije uglavnom dolaze kao posledica neadekvatnog pristupa od početnih faza planiranja pa sve do realizacije.
Neposedovanje projekta vodovoda i kanalizacije i neadekvatan rad na izvođenju instalacije i montaže njenih uređaja jedni su od glavnih problema. Projektom, zapravo, ne samo što se rešavaju glavna pitanja položaja(trasiranja), dimenzije, odabir materijala i uređaja, već i potencijalni problemi i buduće promene na samoj mreži uslovljene novim potrebama korisnika kao što su proširenje objekta, uvođenje novih sistema grejanja i hlađenja, unapređenje postojećeg sistema (uređaji za poboljšanje kvaliteta vode), iskorišćenje prirodnih resursa (solarna energija i kišnica…).
Koliko je važno idejno rešenje i glavni projekat, toliko je važan i projekat izvedenog stanja vodovoda i kanalizacije.
Kod ovakvog pristupa, greške i propusti u fazi izvođenja znatno se redukuju jer su svi bitni aspekti i komponente jasno definisani. Eventualni propusti mogu se očekivati prilikom same montaže: nedovoljna zaptivenost cevi, lošije pripremljen ili montiran materijal za montažu cevne mreže (lepkovi, gitovi, nosači cevi…)
Sve bitne odrednice i smernice a tiču se urbanističko-tehničkih uslova za za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, a u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji sadržani su u dokumentu Lokacijski uslovi.
Informacije koje se tiču hidrotehničkih instalacija propisani su Uslovima za projektovanje i priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu, a na zahtev ih izdaje nadležno opštinsko preduzeće.
Ovi uslovi početni su parametar kojim mogu biti propisani opšti segmenti hidrotehničkih instalacija jednog objekta i daju podatke i uvid u javnu gradsku infrastrukturu. Kada je reč o javnoj gradskog komunalnoj mreži i eventualnim intervencijama, a radi realizovanja priključaka vode i kanalizacije, od investitora se u većini slučajeva traže podaci o prečniku priključnog cevovoda i predviđenim (proračunom utvrđenim) količinama potrebne sanitarne vode, odnosno, količini ispuštene kanalizacije.
Sam proces projektovanja podrazumeva nekoliko faza:
1. Idejno rešenje (IDR)
Idejno rešenje se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova a sadrži osnovne informacije o objektu (gabarit, spratnost, namena…), planirana pozicija nekih namenom zahtevanih pratećih objekata (trafo stanice, podstanice, pumpna postrojenja, tehnički objekti za realizaciju alternativnih elektro-energetskih izvora kao što su generatori, pretvarači, itd.). Na osnovu idejnog rešenja ishoduju se lokacijski uslovi.
2. Idejni projekat (IDP)
Ova faza podrazumeva sagledavanje raspoloživih infrastrukturnih recepijenata, odnosno, snabdevača – gradska vodovodna, odnosno, kanalizaciona mreža. U ovoj fazi bitno je pribaviti što kompletniju dokumentaciju radi što boljeg uvida u to šta je i na koji način moguće izgraditi objekt i na koji način je moguće infrastrukturno opremiti lokaciju odnosno objekat. Ovo je zapravo i najbitnija faza! Evo i zašto. Jedan objekat pored njegovog gabarita čine i instalacije (MEP) te se uz objekat javljaju i prateći infrastrukturni objekti, kao što su podstanice, razvodni ormari, septičke jame, upojni bunari, geotermalne sonde…). Stoga je sagledavanje svih raspoloživih resursa i njihovih dispozicija i način funkcionisanja u ovoj fazi od vitalnog značaja jer će u narodnoj fazi projektovanja to već predstavljati problem koji obično iziskuje i promene na drugim sistemima.
Idejni projekat podleže stručnoj kontroli i revizionoj komisiji i nakon pozitivne ocene nadležnog organa pristupa se sledećoj fazi.
3. Glavni projekat (PGD)
Ova je faza gde projektant, odnosno, investitor imaju sve neophodne podatke koji su od vitalne važnosti za dalju realizaciju kako na nivou projekta, tako i na nivou objekta. Na osnovu pozitivno ocenjenog PGD-a, koji u ovoj fazi sadrži i izjavu odgovornog projektanta, dobija se građevinska dozvola. Glavnim projektom utvrđen je pre svega objekat, njegov gabarit, namena, definisane prostorije i njihove namene, načini i vrste priključenja na lokalne infrastrukturne mreže, definisani su kapaciteti i režimi rada specifičnih uređaja. Ukratko, projekat je u ovoj fazi u velikom procentu definisan i utvrđen prostorno i funkcionalno.
4. Projekat za izvođenje
Projekat za izvođenje zapravo predstavlja razradu glavnog projekta. Svrha ovog dela projektne dokumentacije, kako i sam naziv kaže, pruža informacije koje su korisne izvođaču ali i projektantu, odnosno, investitoru. Detaljnijim uvidom u neki segment objekta ili instalacije koriguju se eventualni previdi (gabarit, snabdevanje energentima, tehnološki i funkcionalni aspekti opreme, estetski aspekti, itd.). Projekat za izvođenje daje potpunu fiziološku, funkcionalnu, tehnološku i što je jako bitno, finansijsku sliku novog objekta.
5. Projekat izvedenog objekta
Projekat izvedenog objekta podjednako je bitan kao i predhodna četiri. Koliko je bitno da se jedan objekat i svi njegovi delovi dobro definišu, potom razrade, utvrde i opravdano osposobe za izvođenje, toliko je, sa aspekta održavanja i eksploatacije pa i svih budućih scenarija (prenamena, adaptacija, rekonstrukcija, uvođenje novih instalacionih sistema i uređaja, itd.) veoma bitno posedovati dokument koji svedoči trenutnom stanju objekta i daje uvid u sve njegove delove i sisteme. Projekat izvedenog objekta naročito je od koristi u slučaju havarija ili intervencija. Ukoliko se ne poseduje projekat izvedenog objekta, bila kakvo kopanje oko objekta može oštetiti optički kabl ili kanalizacionu cev a time se može ugroziti i život radnika.
Za kvalitetniju eksploataciju
Projektovanjem se obezbeđuje siguran i izvestan put ka realizaciji objekta. Kroz fazni pristup projektovanju, a kasnije i izgradnji, moguće je bezbolno otkloniti moguće nedostatke i probleme. Uvek je bolje da se interakcijom i revizijom dođe do potencijalnih problema nego da se oni otklanjaju po završetku radova. Projektovanjem se obezbeđuje i budući potencijal objekta kako u njegovom arhitektonsko-urbanističkom smislu, tako i u infrastrukturnom koji primarno obezbeđuje kvalitetnu eksploataciju. Posedovanje dokumentovanog izvedenog stanja omogućuje lakše intervenisanje.
Tekst, foto: Nevena Hever
Srodni članci na portalu Gradnja.rs:
- Modularna kuća od betonskih kanalizacionih cevi
- Grad koji tone: Meksiko Siti urušava se sam u sebe
- Izolovana cev koja se na gradilište isporučuje spljošteno