„Tržište je već prezasićeno arhitektama“ – negativne reakcije na veliki broj kandidata na Prijemnom 2024.
“Samo će nam obarati cene, a realno ništa ne znaju” neki su od komentara na društvenim mrežama. Da li je potrebno ograničiti broj studenata arhitekture ili će konkurencija uraditi svoje?
Za 120 mesta na Departmanu za arhitekturu i urbanizam pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, ove godine konkurisao je čak 381 kandidat. U Beogradu se za 304 mesta bori 630 budućih studenata. Imajući u vidu da se Arhitektura može studirati u još nekoliko gradova u Srbiji, kao i na pojedinim privatnim fakultetima, možemo zaključiti da je arhitektura u modi.
Međutim, iznenađuje činjenica da su vesti o velikom interesovanju za studijama arhitekture izazvale brojne negativne reakcije uz kritiku broja budućih studenata.
“Tržište već prezasićeno arhitektama” i “Samo će nam obarati cene, a realno ništa ne znaju”, samo su neki od komentara na našem portalu i društvenim mrežama.
Možda bi bilo bolje upitati se šta bi bilo kada ne bi postojalo interesovanje za arhitekturu? Šta bi bilo kada niko ne bi želeo da je upiše? Da li je to ono što želimo?
Srodni članci na portalu Gradnja:
Nema razloga za ograničenje dok god postoji potreba od strane budućih studenata.
Međutim, nisu svi komentari negativni.
“Niko nema pravo da uskrati pravo na školovanje i izbor profesije, posebno jer je situacija na tržištu fluidna i kompanijama odgovara veći izbor kandidata jer se tako stvara konkurencija koja utiče na kvalitet. Uostalom, posao mogu naći i van Srbije, a ne samo u Srbiji!” – napisao je Jovan i poentirao:
“Nema razloga za ograničenje dok god postoji potreba od strane budućih studenata!”
Pravo učenje počinje u praksi
Naravno, postavlja se pitanje da li kvalitet nastave može biti na odgovarajućem nivou s obrzirom na veliki broj studenata. S druge strane, znamo da količina stečenog znanja uglavnom zavisi od toga koliko se student trudi, odnosno koliko zapne. Takođe, znamo da tek po završetku fakulteta počinje pravo učenje… učenje u praksi.
Tačno je da je već jako problematično tržište prezasićeno što dodatno spušta već niske plate. Takođe meša se studiranje o trošku države sa ličnim željama … država treba da finansira onoliko koliko je potrebno te struke u zemlji, ne po ličnim željama. Prijemni ispiti poslednjih godina ne selektuju najpodobnije za ovu struku i time se dodatno pravi problem u kombinaciji sa lošim programima na fakultetima. Oni koji i upadnu na samofinansiranje zbog želje za studiranjem arhitekture ne znači i da će se zapošljavati na nekom drugom tržištu, već opet većinom na ovom, pa se naše usluge nude opet na niske cifre i na stranim tržištima. I ko na kraju ima korist od toga što je većina kasnije nezadovoljna uslovima rada, ili menja struku?
Trziste je prezasiceno studentima arhitekture i ljudima koji se i dalje obucavaju u struci, oni obaraju cene jer nista i ne znaju, a ne znaju jer ih fakultet ne uci i fakultet ne interesuje da ih obrazuje. Potrebna znanja za profesiju se ne predaju na ovoj instituciji, vise se bave ideologijom konkursa koji su „vrlo pouzdan“ izvor tehnickih znanja i novca. Fakultet je taj koji obezvredjuje profesiju jer ga vode ljudi koji su ne zele da obrazuju buduce generacije arhitekata, nego da menjaju svoj crtacki kadar u firmi na svake dve godine i da daju studentima minimalac (najcesce na ruke, pouzdana informacija od vise kolega, za vise profesora). Fakultet kao drzavnu instuciju treba drzavanda reformise, da izbaci los kadar koji je sam sebe izabrao i dovede ljude koji zele da unaprede struku.
Ko obara cene?? Za onog koji je rođen za to znaimanje nema granica… Za onog ko je zalutao problem je svaka struka.. Drugo Novi sad nema prave arhitekte oni imaju svaštarski tehnički fakultet sa smerovima kao škola. BEOGRADSKA ARHIZEKTURA IMA PROĐU, naravno ako nisi upisao jer si mislio da je to umetnost ili zbog nečeg drugog…
Ovako, sestričina sa Bgd arhitekture je profesor na fakultetu u Belgiji a bila u Kopenhagenu, sin od rođaka takođe uspešan u Bgd u, kolegina ćerka arhitekta u Čikagu od kad je završila fakultet… Moja ćerka sa EU papirima studira u Beogradu iako može bilo gde u Evropi za dž. baš zato što je oni savetuju tako… Usput.. Sin je na FPN u socijalni rad, ovde tak smer potcenjuju ežjer u Srbiji od društvenih nauka cene prava (bez rominga fakultet) i psihologiju koja je srodna soc. radu ali daleko uža.. E kod nas to sinovi zanimanje potcenjuju, u centrima nemaju moć u domovima male pare, jedino u zatvorima je pristojno za te pare a u Evropi u nekim zemljama kao i Irskoj ili Nemačkoj imaju opasne plate a u Americi i Kanadi i preko 100 k dolara godišnje bruto za klinički soc rad.
Tako da ne serite leba vam, kakvo skidanje cene =Čega.. Timorkjazekhu da imaš znanje danas je čitav svet jedno tržište pa izađi
Bilo bi interesantno objaviti koliko je interesovanje za posao građevinskog tehničara , koliko je mesta za upis i prijavljenih i koliko je mladih prijavljeno za školovanje zidara, armirača, tesara i sličnih.
Ja sam arhitekta sada u penziji. Radila sam puno stambenu arhitekturu.Nije problem u broju u broju studenata. Vec u kvalitetu njihovog znanja kada zavrse fakultet. U poslednjih 6 godina bila sam u potrazi za stanom za klijenta. U novoizgradjenim objektima. Sa visokim cenama. Znaci to na sta sam nailazila verujte nije moguce opisati. Id nebuliznoh oblika pristorija, do dimencija prostorija u koje ne mizete staviti osnovni namestaj po nameni, do vrata koja umesto da se otvaraju u prostor otvaraju se u zid… milion stvari. Ja sada nisam sigurna gde je problem. Da li ih profesori nisu naucili, ili oni nisu naucili. Ako je do kolega, zasto su se borili da upisu fakultet? Jako sam razocarana. Nekada su arhitekti zaista casno radili svoj posao. Sta je problem sada?
Kvalitet je srozan lošim stanjem u struci poslednji 20-30 godina u kombinaciji sa jakim a neukim investitorima koji arhitekte nisu hteli da slušaju. Ako ne ranije, za vreme krize, kad je egzistencija svih u građ sektoru bila ugrožena, kad je većina biroa stavila ključ u bravu, poslovecsu dobijali oni koji su jeftini a hteli su da ispunjavaju želje investitora i projektuju užasne stanove. Na to onda dodajemo i kasniji a i sad aktuelan trend groznih jednostranih dubokih stanova u velikim lamelama zbog što veće zauzetosti parcele i zarade investitora.
Šta je poenta? Pa svi mladi koji su svoju praksu imali u takvim biroima, a većina jeste, nisu ni mogli da nauče ništa bolje. A realno uče tek u praksi. A to je situacija intenzivno poslednjih 10-15 godina. Na fakultetu nisu naučili da je to loše, i samo se povinuju „trendovima“ tržišta koje diktiraju svi osim arhitekata. I samo je bitna zarada, što veća i što brža. A i pošto se stanovi i ne prave za život nego za investiciji, koga briga. A da, i referentima više nije u opisu posla da kontrolišu kvalitet organizacije stanova kad izdaju dozvole.
Problem je što su profesori i asistenti na arhiktenkonskom fakultetu umišlljeni umetnici koji leče komplekse na studentima, ne uče ih ništa. Za to vreme 80% studenta au deca imućnih roditelja koji plaćaju ispite da im neko drugi radi i vežbe. Upoznala sam čoveka koji mi je rekao da jen radio dve vežbe nekim kolegama i ispit i kaže vidi oni postali demonstrarori pa asistenti, kako mogu šta da znaju. Dok onda one koji sve rade sađi ubije taj tempo i to nepedagoško ponašanje profesora. Naravno, ovi koji su kupili ispite kasnije kupe i radno mesto i prvu nagradu na konkursu.
Ja sam arhitekta sa vise od 30 god iskustva. Slazem se sa gore napisanim komentarima. Sto se tice Snezane-i ja sam isto to primetio. Doduse ne na terenu, nego na planovima koje su prikazivali za prodaju. Na mnogim projektima iz tih sajtova, ima dosta manjkavosti u rasporedu prostorije. A cene previsoke za takva resenja. Samo su retko, bas retko, projektovali kako treba i tako opravdali svoju struku. I tako je, i ja pamtim vremena kada se o svemu vodilo racuna.
„…znamo da kolicina stecenog znanja zavisi od toga koliko se studnet trudi, odnosno koliko zapne.“ Vec duzi niz godina, sistem nastave je toliko lose postavljen na arh. fakultetima (i tezi sve vecoj degradaciji), da student nema kad da okrene glavu od prenatrpanog rasporeda i obaveza, gde nema priliku apslutno nista kvalitetno da prodje i nauci, vec gleda kako da ne kolabira od nespavanja, otaljavajuci projekte kako zna. Prica o trudu i zalaganju studenta nema smisla ako nastavni sistem nije smisleno i pragmaticno uspostavljen, da ne pocinjemo pricu o 0% prakse tokom studiranja, naravno da takav student sutra nece znati nista j nece biti konurentan na trzistu i bice prinudjen da radi u izrabljivackim biroima, jer duzi period nece moci da bira bolje od toga.
Vidi svi preko 65 zabrana rada , prosto su alavi i njihova vizija je drugacija ,Treba dati mladosti i novoj energiji snagu sramota sta pisu penzioneri kao da su znali nesto kad su pocinjali…….sve zbog para unistise grad.
Tačno da nisam ni ja mnogo znao kad sam završio fakultet . Al imam mladju koleginicu sa kojom radim i ona NE MOŽE ALI nikako da uklopi funkciju i konstrukciju . . što ih to ne uče na fakultetu ??? muke moje
Kvalitet svršenih studenata najpre zavisi od kvaliteta predavača. Stoga ne kriviti studente već tražiti da kvalitetni ljudi dolaze na fakultet kao predavači. Tatine sinove i kćeri ostaviti roditeljima.
Ti sto se plase konkurencije su osrednji, ne znaju nista. Samo se upisujte deco i neka najbolji uzimaju pare.
Ko od nas konstruktivaca radi sa mlađim
arhitektama zna da pakao postoji.
U Anglosaksonskom svetu arhitekta mora
da bude inženjer kod nas je sve drugo
osim toga. Bilo bi lepo kad bi profesori
na njihovom fakultetu odvojili makar
10 minuta na prenos činjenice da
antigravitacija postoji samo u SF filmovima
i romanima (pa čak i da rade u oblasti
niske gravitacije ostaje rešavanje
problema inercije).
Nekad je važilo da sve zamišljeno može
da se napravi pitanje je samo koliko će
da košta ali verujte da gluposti koje
trpi papir zloupotrebljen od nekih
mlađih nazovi kolega jednostavno ne
mogu da se realizuju sadašnjim materijalima i fizičkim zakonima.