Preminuo arhitekta i teoretičar Srđan Jovanović Weiss
Kao predavač na Harvardu svoj teorijski rad zasnivao je na proučavanju fenomena posleratne arhitekture na teritoriji bivše Jugoslavije.
Domaća i svetska arhitektonska zajednica opraštaju se od arhitekte i teoretičara Srđana Jovanovića Weissa, koji je preminuo u četvrtak, 3. marta, u 55. godini.
Rođen je u Subotici 1967. godine, ali je živeo i studirao u Novom Sadu i Beogradu do 1995. godine. Tada se preseljava u SAD, gde je završio postdiplomske studije na Harvardu.
Tamo se upoznaje sa više velikih imena svetske arhitekture, koja utiču na njegov rad i usmeravaju njegov dalji razvoj, da bi se potom preselio u Njujork, gde radi sa arhitektima Ričardom Glukmanom i Robertom Vilsonom.
Godine 1998. osvojio je drugu nagradu na 2G takmičenju za proširenje paviljona Misa van der Roea u Barseloni i ubrzo nakon toga sa Sabine von Fišer otvara arhitektonsku praksu pod nazivom Normal Group for Architecture.
Skovao je termin „turbo arhitektura“ i doprineo razumevanju geopolitičkog procesa nazvanog balkanizacija i njegovih efekata na gradove država nastalih nakon raspada Jugoslavije.
Ova saradnja traje sve do 2003. godine, kada osniva biro NAO.NYC (Normal Architecture Office), sa kojim radi na poljima arhitektonsko-urbanističkog dizajna i organizaciji stručnih izložbi.
U međuvremenu se zapošljava i kao predavač na Harvardu, gde se njegov teorijski rad zasniva na proučavanju fenomena posleratne jugoslovenske arhitekture.
Skovao je termin „turbo arhitektura“ i doprineo razumevanju geopolitičkog procesa nazvanog balkanizacija i njegovih efekata na gradove država nastalih nakon raspada Jugoslavije.
Pored objavljivanja brojnih članaka i knjiga, bio je i direktor istraživanja u firmi Herzog and de Meuron Architects u Bazelu.
U poslednje vreme radio je na Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime u Berlinu kao umetnik.
mislim nerazumem proživeti čitav život na mržnji i pljuvanju sopstvenog porekla, pravljenju kovanica i lepiti etiketu „turbo“ kačiti sebi nick beli je baš mnogo za jedan život bez posledica! kakva god srbija i crna gora bile postoje briljantni momenti i mnogo je bolja sada situacija nego osamdesetih i devedesetih, vidi se fantastičan napredak u arhitekturi za kratko vreme! to je taj naš talenat u ogromnim količinama! balkan nažalost ubija korupcija, nelegalna gradnja i diletantizam politički korektnih i protežiranih subjekata, a ne tkz turbo arhitektura, uostalom ko je taj rambo amadeus periferna osoba muzičke industrije zadnjih godina nestale države jugoslavije?! drago mi je da se moje nepravedno zapostavljene ničim izazvane nišlije uzdižu u arhitekturi do fascinantnih razmera! s obzirom šta smo sve prošli kao narod čini mi se da mlade snage hrabrim koracima jurišaju ka fantastičnoj modernoj i upečatljivoj srpskoj arhitekturi na kojoj mnogi mogu da nam pozavide! veliki sam optimista i verujem u sjajno sutra uprkos svemu!
miki, ….na zalost , neumestan i opsirno nedostojan komentar na bazi VISESLOJNOG NEZNANJA, najopasnije sile ove nashe lepe Planete . Tu je i krivicna ,javno izrecena i naposana povreda imena i chasti ,jer Beli nije prilepak imenu , vec je Weiss staro porodichno prezime.
….molimo vas da vratite nas predhodbni komentar , napisan pre par minuta.
Zbogom za velikog kolegu
Bas tužna vest, Srdjan je bio sjajan…