Predrag Milutinović: Komfor nije uvek usklađen sa zahtevima energetske efikasnosti
Sa jednim od panelista na konferenciji BuildUp 2022 uvodimo vas u temu diskusije koja nosi naziv „Energetska efikasnost – mit ili stvarnost?“.
Domaća arhitektonska scena je u novije vreme izrodila veliki broj uspešnih autorskih timova i kompanija iza kojih stoji više kreativnih pojedinaca i partnera. Jedan od protagonista savremene srpske arhitektonske scene koji se etablirao i kao samostalni autor je arhitekta Predrag Milutinović.
U dosadašnjoj profesionalnoj karijeri, sazrevajući kao arhitekta projektant i menadžer, prošao je sve segmente projektovanja i izgradnje i razvoja investicija. Radeći na raznovrsnim tipologijama, od idejnih rešenja i razvojnih koncepata, sprovodeći nove standarde u projektovanju i izgradnji savremenih i kompleksnih tipologija, koordinacije i rukovođenju procesima na preko 200 objekata.
Samostalnim autorskim radom i radom kroz timove, njegovo bogato iskustvo krunisano je zapaženim realizacijama koje su potvrđene kroz nagrade i priznanja. Kao prirodni nastavak svog razvojnog procesa, osniva autorski studio Mapa Architects, kroz koji formira tim za dalji stvaralački rad i nova polja istraživanja.
U susret ovogodišnjoj konferenciji Build Up – Održivo jer je neizdrživo, koja se održava 16. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, kroz odgovore na naših par pitanja uvodi nas u temu panela na kome će biti jedan od učesnika.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Arhitekta Dean Lah: Održivost počinje kod urbanizma
- Predrag Milosavljević: Konoplja je građevinski materijal budućnosti
Različite tipologije vuku sa sobom različita znanja
Pored objekata velike razmere, autor ste i brojnih porodičnih kuća i vila. Da li vam više prija da radite sa poslovnim ili privatnim klijentima?
Jasno je da su to potpuno različite teme i pristupi, u oba slučaja to su za mene poslovni angažmani, pa samim tim klijenti kao takvi su poštovani i tretirani sa maksimalnom pažnjom. Neretko se dešavalo da sam nakon angažmana za komplekse ili industrijske, komercijalne objekte, kasnije nastavio saradnju sa istim klijentima na njihovim privatnim projektima i obrnuto. Uvek je tema kompatibilnosti i razumevanja, ili popularno rečeno „hemije“, tako da je i to deo odgovora jer se kroz rad na projektu provodi vreme sa klijentima.
Različite tipologije projekata vuku sa sobom različita znanja i potrebu za unapređivanje za pojedine teme, pogotovo one opterećenje specifičnostima tehnologije. Kroz karijeru sam radio veliki broj tipologija iz različitih uloga, od investitora do projektanta, što mi je otvorilo mogućnost da steknem širok dijapazon znanja potrebnih da se u svakoj konsultantskoj ili projektantskoj temi dovoljno snađem. Mislim da investitori veoma poštuju znanje, ali pre svega razumevanje njihovih potreba i pretakanja tih potreba prema programu u kvalitetne projekte.
Kada radite velike projekte, komplekse, ili javne objekte, kako ste rekli velike razmere, nekako je težište prebačeno na rokove, vrednosti, resurse, evaluaciju odnosa svih parametara, i šireg urbanističkog, arhitektonskog i društvenog konteksta, raznih uticaja. Veliki projekti često vuku više opšte odgovornosti, veliki broj saradnika i linija komunikacije, kao stvaranje novih vrednosti, pomeranje granica, i to su posebni izazovi u svetom trojstvu rok / kvalitet / cena. Ja sam na tim projektima komforan, jer se vlada znanjima, iako u većini tih projekata prednjače interesi, raznih participijenata, koji vas drže u jednoj administrativnoj stezi.
Kada je u pitanju korporativna, biznis klijentela, tu nema puno prostora za probe i analize.
Kada je u pitanju korporativna, biznis klijentela, tu nema puno prostora za probe i analize, vraćanje unazad, koje ako se i desi bude bolno za više učesnika. Sa druge strane to može da bude i jedna vrsta sigurnosti da projekat svakako ostaje ne promenjen u odnosu na prvobitnu zamisao do samog kraja, nije podložan uticajima, već je ograničen interesom, dinamikom, rokom i budžetom.
Privatne investitcije su posebne, tu je emocija bitna i nekako ispred svega. Većina nas pored svih velikih projekata koje priželjkujemo ili smo radili, želimo da se ostvarimo kao graditelji kuća, rezidencijalnih vila. To su lepi i jako zahtevni zadaci. Vrlo često sve svoje objekte nazivam kućama, to je nekako taj graditeljski kod koji nosimo.
Svaka vila ili kuća je posebna za sebe, nema ponavljanja ni koncepta ni dizajna. Svaki investitor ima svoje posebnosti, želje i očekivanja, a isto to ima i projektant uz izazov i strast da odgovori novom zadatku najbolje i drugačije. Ja se trudim da svakom zadatku priđem sa potpunom posvećenošću, neopterećen prethodnim iskustvima i projektima. Uticaj klijenata u rezidencijalnoj arhitekturi je veliki, ponekad i presudan. Zato su ti zadaci teški, obojeni su emocijama i opterećeni velikim izazovom da se ispunjavajući sve zahteve postigne dobar rezultat.
Poslovni ili privatni, u oba slučaja je važan izazov, tema i želja da se u nekoj rezultanti svih segmenata postigne dobar arhitektonski odgovor u prostoru, koji korisnicima pruža komfor u radu ili životu, a konzumentu neopterećeni i oplemenjeni prostor.
Balans kao garant za uspeh projekta
Kada su projekti porodičnih kuća i vila u pitanju, kako uspevate da pronađete ravnotežu između autorske arhitekture i standarda održivosti?
Pronaći meru je uvek tema, od odnosa prema kontekstu, inicijalne ideje, očekivanja klijenta, i naravno svih standarda projektovanja prema dobroj inženjerskoj praksi. Balans svih aspekata i svih učesnika u projektovanju je gotovo najvažniji za uspeh projekta. Kao prvi među jednakima u timu važno je da se izbalansiraju ti odnosi i očekivanja klijenta, njegovog shvatanja komfora, ali i svih kolega instalatera i sprovođenja svih standarda.
Ravnotežu postižemo savesnim projektovanjem i razmenom sa svim članovima projektantskog tima, inkorporiranjem onih rešenja koja su racionalna, od arhitekture i podneblja u kome radimo, preko konstrukcije i instalacija. Većina kolega sa kojima radimo su savesni i svesni svih izazova, jer iza sebe imaju višegodišnje iskustvo provereno kroz praksu.
Balans svih aspekata i svih učesnika u projektovanju je gotovo najvažniji za uspeh projekta.
Dešava se da se poklekne pred savremenim tendencijama koje su toliko slojevite da arhitektura postaje sekundarna. Ako se vratimo malo u tradiciju i arhitekturu prošlosti, naći ćemo primere održive gradnje u svakom smislu. Svuda oko nas još ima takvih objekata, sa primenjenim principima ne opterećenim brendom sistema koji je primenjen, već pravilnim projektantskim pristupom, autohtonim regionalnim materijalima.
Svedoci smo savremenih tendencija jasnih tankih linija, tankih ploča, što je za Meksiko ili Venecuelu jednostavno postići, ali u našim uslovima svi ti slojevi moraju naći svoje mesto zbog relativno velikih razlika zima-leto.
Arhitektura nije samo dizajn sam sebi kao svrha, dizajn je i radi komfora, udobnosti i jasnog rada svih funkcija. Nije lako napraviti taj balans, i potrebno je imati meru da svaki učesnik procesa bude usmeren i orkestriran da bi product imao sve neophodne kvalitete.
Usklađenost komfora sa zahtevima energetske efikasnosti
U kojoj meri su principi energetske efikasnosti zastupljeni u vašim projektima porodičnih kuća i vila?
Uvek maksimalno, ali nikad preterano. Ovo je rečenica našeg dragog kolege mašinca, koji na sreću ima odgovor za svaki arhitektonski koncept.
Rezidencijalni objekti koje projektujemo su pre svega objekti visokog komfora, a komfor nije uvek usklađen sa zahtevima energetske efikasnosti. Kao granične vrednosti, „zero energy houses“ su se pokazale kao vrlo nekomforne za život. U svakom slučaju se, što se tiče oblika i materijalizacije, trudimo se da postignemo što bolji nivo energetske efikasnosti prilagođavanjem oblika i orijentacije, ali je tu manevarski prostor u večito skučenim urbanim sredinama uglavnom mali.
Rezidencijalni objekti koje projektujemo su pre svega objekti visokog komfora.
Zahtev za otvorenim pogledom i velikoj količini dnevnog svetla povećava površine otvora, a to takođe ne pomaže. Da bismo kompenzovali nedostatke oblika, na nivou detalja koristimo najkvalitetnija rešenja i materijale koji doprinose poboljšanju. S druge strane, instalacije koje predviđamo u tim objektima jesu „high end“ prema datim rešenjima i ugrađenoj opremi, s tim da raspoloživi kapaciteti moraju da budu veći od minimalnih, što je takođe u suprotnosti sa vrhunskim rezultatima energetske efikasnosti.
U prethodnim godinama bilo je pokušaja da se realizuju objekti visoke energetske efikasnosti. Te kuće su, kao i sve, bile na skupim lokacijama, velike i bogato opremljene. Postignuta efikasnost je izazivala efekte, skoro oduševljenja, ali su se korisnici posle kratkog vremena navikli na sve, osim na manjak običnog, fizičkog komfora. Iz tog razloga energetska efikasnost nije prva na listi uslova prilikom projektovanja ovakvih objekata. A ni jeftina električna energija ne pomaže.
Stanje u industriji – nikad bolje
Smatrate li da je stanje u građevinskoj industriji i arhitektonskoj produkciji u Srbiji zaista postalo neizdrživo?
Neizdrživo je često ponavljana reč u raznim kontekstima. Mislim da stanje u građevinskoj industriji nikada nije bilo bolje, gradi se na sve strane, veliki su prometi, nema dovoljno radne snage, puno je radnika iz Turske i Indije.
Ali ta održivost i rast nisu izbalansirani sa razvojem i potrebama gradova, stanovništva, planiranjem infrastrukture i opštim urbanim razvojem. Samim tim arhitektonska produkcija je možda preterana i sve manje humana, resursi se nemilice troše. Nezadrživo se grade lokacije kojima je potrebno višegodišnje planiranje. Mislim da ćemo u godinama koje dolaze u pojedinim gradovima imati probleme sa saobraćajem pre svega, jer je puno toga izgrađeno neizbalansirano sa funkcijama i potrebama. Formiraju se čitava predgrađa bez osnovne infrastrukture, škola, vrtića, ambulanti, da ne govorimo o kanalizaciji i dovoljnim kapacitetima osnovne infrastrukture koja je očekivana.
Drugi, ne manje važan aspekt je kvalitet izgradnje, koji u načelu nije odgovarajući sa savremenim potrebama i standardima održivog razvoja.
Održivost i rast nisu izbalansirani sa razvojem i potrebama gradova.
Činjenica je da nema arhitekture bez investitora, ali arhitekti imaju ili mogu imati veliki uticaj u svim procesima. Arhitektura je kroz istoriju uvek išla uz aristokratiju, sada uz korporacije, velike investitore i državu. U izgradnji Arhitekture kakva nam je potrebna, neophodna je pomoć države, koja će u izgradnji ustanova sistema, prepoznati značaj i ulogu arhitekata, jer izgradnjom kapitalnih objekata se formira slika i kvalitetno arhitektonsko nasleđe. U tome bi trebalo da učestvuje širok lokalni arhitektonski korpus, potrebno je razložno planirati i formirati strategije koje se moraju primenjivati u dužem vremenskom periodu kako bi imali kontinuirani održivi razvoj.
Problem velike produkcije je došao sa vremenom investitorske arhitekture, ali i sa ne tako dobrom pozicijom arhitekte u društvu, mada se ona u novije vreme polako menja. Mislim da se promenilo i samopoštovanje u okviru struke, polako se vraćaju, formiraju i postavljaju prave vrednosti i vraća identitet i dignitet struke. Nadam se da će sa time i svi ovi procesi postati razložniji, i Arhitektura sa njima neće biti neizdrživa, već će stvarati okvire održivog razvoja.
Vašom konferencijom, sa ovakvim provokativnim naslovom, sigurno će se otvoriti mnoge teme koje će dovesti do zaključaka kako dalje i koji su sledeći koraci kako bi neizdrživo prešlo u održivo, možda bi se mogli skicirati opšti akcioni planovi koji će pokrenuti zajednicu na razmišljanje o svim ovim temama.
Galerija
BuildUp 2022
Sve ulaznice za konferenciju BuildUp 2022, koja će se održati 16. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, su rasprodate.
Predavanja i panel diskusije možete pratiti i preko online prenosa na Gradnja YouTube kanalu. Program konferencije možete pogledati na adresi www.buildup.rs.
Kotizacija za Live Stream iznosi 2.500 dinara. Vašu kartu za onlajn prenos možete rezervisati popunjavanjem formulara.
