Sa jednim od predavača na predstojećoj konferenciji BuildUp 2022 razgovaramo o biljci koja može da nam pomogne da sačuvamo i sebe i prirodu.
Koliko su energetski efikasna rešenja stvarno zastupljena u Srbiji? Koliko su materijali i sistemi od kojih se porodične kuće grade (zapravo) energetski efikasni i ekološki održivi?
Odgovore na ova pitanja će na konferenciji BuildUp 2022 – Održivo je je neizdrživo pokušati da nam da i Predrag Milosavljević, osnivač kompanije Hemplicity, kroz panel „Energetska efikasnost – mit ili stvarnost?“.
Poznat i kao inicijator i menadžer projekta prve kuće od konoplje, dvostrukog pobednika našeg izbora za Kuću godine 2021, Milosavljević za naš portal govori o svojim dosadašnjim iskustvima na polju eko-gradnje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Dvostruki pobednik: Kuća od konoplje izglasana za najbolju u 2021. godini
- Kuća od konoplje i Dometi urbanizma osvojili Grand Prix 44. Salona arhitekture
Široka rasprostranjenost upotrebe konoplje
Konoplju nazivate “svetom biljkom”. Kako nam ona može pomoći da živimo bolje?
Svi smo svedoci zagađenja prirode, vode, vazduha. Svakodnevno proizvodimo hiljade tona smeća kome su potrebe stotine godina da bi se razgradilo. Takođe, za proizvodnju svih tih proizvoda pravimo velike količine ugljen-dioksida.
S druge strane, od jedne biljke koja nam se nalazi nadohvat ruke možemo da proizvedemo biorazgradivu plastiku, papir bez da sečemo hektare šume, a da pritom ne ispuštamo velike količine CO2 u atmosferu. Konoplja kao biljka apsorbuje 4 puta više CO2 za vreme svoje vegetacije nego šuma, tako da su svi ti proizvodi karbon negativni.
Može da nam pomogne oko našeg najvećeg problema, zagađenja. A to sve od stabljike koja nam je ostala kao nusproizvod posle proizvodnje semena i cveta koji imaju veliku upotrebu u ishrani i medicini. Da, slobodno mogu da je nazovem svetom biljkom koja može da nam pomogne da sačuvamo i sebe i prirodu.
Kada sam se upoznao sa konopljom shvatio sam da je to savršen građevinski materijal koji raste za samo četiri meseca.
Kako ste došli na ideju da pokrenete operaciju zvanu Hemplicity?
Kada sam tražio najbolji ekološkii materijal za kuću koja je za mene značila bolji i zdraviji život, uzimao sam u obzir sve prirodne materijale – zemlju, slamu, kamen. Kada sam se upoznao sa konopljom shvatio sam da je to savršen građevinski materijal koji raste za samo četiri meseca.
Tek tada sam počeo da učim o njoj kao biljci i da širim svest o njenim benefitima. Tada smo krenuli da je sadimo i uzgajamo i pravimo razne druge proizvode, kao što su čaj, ulje i protein. Pokušali smo i med da napravimo od nje. Jedan od mojih patenata je i čaša koja će promeniti sve(s)t, a sve ovo je samo početak onoga što tek dolazi.
Savršen je izolator, lako se gradi i može svuda da bude dostupna, tj. može da se sadi u različitim vremenskim uslovima.
Koje su sve prednosti kuće sa zidovima od konoplje?
Kao što sam rekao, ona raste na njivi i materijal dobijamo za 4 meseca vegetacije. Za to vreme apsorbujemo veliku količinu CO2, a svi znamo da je gradnja kao privredna grana jedna od velikih zagađivača faktora ispuštanja emisije štetnih gasova u atmosferu.
Građevinski sektor je odgovoran za 32% globalne upotrebe energije i 19% emisija gasova staklene bašte. Kada bi povećali gradnju konopljom bar u delu porodičnih objekata taj broj se smanjuje, ako ne i anulira.
Savršen je izolator, lako se gradi i može svuda da bude dostupna, to jest, može da se sadi u različitim vremenskim uslovima. Fenomenalan je zvučni izolator i otporna je na vlagu, što je danas jako važno zbog svih respiratornih bolesti kojima smo svi skloni. Otporna je i na požare i insekte.
Koliko je konoplje potrebno za zidanje jedne kuće?
Ako uzmemo kao parametar zidanje jedne kuće od 120 do 150 m2, potrebno nam je oko 6 tona konoplje što možemo da dobijemo na površini od jednog hektara. Ovo naravno zavisi od sorte konoplje koju sadimo kao i zemljišta i vremenskih uslova, sezone ali to je neki prosek koji uzimamo kao parametar.
Nekad lideri u proizvodnji, a danas vlada nestašica
Koliko je teško nabaviti industrijsku konoplju na našem tržištu?
Paradoksalno je to koliko konoplja brzo raste i da za 5 meseci od semena u ruci možemo držati blok od konoplje za direktnu gradnju, sa kompletnim procesom proizvodnje u našoj zemlji. Zašto je to tako i u čemu je „caka“?
Pre drugog svetskog rata Jugoslavija je kao lider na svetskom tržistu konoplje imala kompletnu tehnologiju koja je služila za obradu konoplje za izradu različitih sirovina. Nažalost, te mašine više ne postoje, inženjeri iz tog perioda su stari, ako su i dalje živi, i konoplja kao mogućnost razvoja nas kao države u svim segmentima sa razlogom pada u zaborav.
Samo u Srbiji se konoplja i dalje prohibiše i stavlja na crnu listu kao vrlo opasna namirnica koju nije dozvoljeno konzumirati u ishrani.
Danas kada se ponovo na svetskom nivou vraćaju stara znanja i stiče popularnost konoplje kao superfood zdrave namirnice, samo u Srbiji se i dalje prohibiše i stavlja na crnu listu kao vrlo opasna namirnica koju nije dozvoljeno konzumirati u ishrani. Tako da prosečan poljoprivrednik u startu ima ograničenu upotrebu gde i kako može da plasira svoju biljnu kulturu.
Mašina za dalju obradu nemamo tako da može samo da je koristi za ogrev. U regionu je velika nestašica materijala, a svi su krenuli da ulaze u tu trku. Mi i dalje ne shvatamo važnost i benefite ove biljke i zato zaostajemo i sa usklađivanjem zakona, kao i u ovoj trci za pozicije u ovoj zelenoj groznici.
Lokacija na kojoj se kuća nalazi je savršena, ali je i nepristupačna, tako da nam je i to dodatno otežavalo radove.
Šta su bili najveći izazovi tokom izvođenja projekta na Homolju?
Za vreme tog projekta bilo je puno izazova, a jedan od najvećih je bio nabavka materijala. U to vreme na našem tržistu materijala od konoplje nije bilo, tako da smo morali da ga uvezemo. Srbija koja je bila najveći proizvođač konoplje u Evropi nikada nije uvozila konoplju – do tada. Iz tih razloga smo sa radovima ušli u zimu, što nije baš pogodno za izvođenje radova.
Lokacija na kojoj se kuća nalazi je savršena, ali je i nepristupačna, tako da nam je i to dodatno otežavalo radove. Sve u svemu, bilo je to jedno veliko iskustvo. I veliki iskorak u nečemu što će biti početak ekološke gradnje kod nas.
Kreč i konoplja za restauraciju drvenih konstrukcija
Postoji li mogućnost da se konoplja koristi i kod već gotovih objekata?
Na taj način su u Francuskoj i došli do ove tehnologije, jer su tražili materijal kojim će raditi restauracije starih objekata, koje su jako bile narušene korišćenjem cementa, tako da su sa krečom i konopljom dobili savršen materijal za restauracije objekata koji imaju drvene konstrukcije.
Zbog strukture ova dva materijala vlaga nije narušavala drvene konstrukcije. Može da se nanosi kao izolacija i fasada iznutra, a i spolja. Od nje se pravi vuna, tako da može da se koristi i sa unutrašnje strane i da se poboljša izolacija objekata. Prave se i paneli koji takođe mogu da se koriste na postojećim objektima. U Engleskoj se dosta koristi u restauraciji objekta od istorijskog i kulturnog značaja.
Po čemu je specifičan projekat Hemplicity House 2 – mala montažna kuća od konoplje?
Velika je popularnost modularnih kuća ili container house, ali u većini slučajeva su one napravljene od poliuretanskih panela. Ideja je da se to zameni sa ekološkim panelima od konoplje. Ideja tog projekta jeste da se kuće brzo i lako prave na nepristupačnim lokacijama. Da možete da budete deo prirode i da se uklopite u nju, a ne da je narušavamo.
Hladnjača bez štetnih materijala
Koja ideja pak stoji iza hladnjača od prirodnih materijala koje ste nazvali Hempfridge?
Kada sam osmišljavao koncept i kada sam razmišljao o tome da će se negde skladištiti proizvodi koje budemo proizvodili na tim imanjima i sa tih domaćinstava, pomislio sam kako bi bilo fenomenalno da one ne budu od panela i poliuretanskih elemenata koji su štetni već od prirodnih materijala, kao što je zid od konoplje i kreča.
Ovo je potrebno još ispitati, kako bi taj zid podnosio konstatno hladnu temperaturu i uslove koje je potrebno da zadovolji jedna hladnjača.
Zbog velike izolacione prednosti objekta od konoplje nećemo morati da zagrevamo nego samo da dogrevamo.
Na kraju, kako vidite budućnost zelene gradnje u Srbiji i ulogu konoplje kao građevinskog materijala u njoj?
Iskreno se nadam da je to naša budućnost, da ćemo se svi okrenuti prirodi i sebi jer je to jedino što nam je ostalo kako bi sebe sačuvali i nju očuvali. To može da bude naš adut da u relativno kratkom roku Srbija postane lider u proizvodnji zelenih objekata i materijala. Na ovaj način ćemo puno uštedeti na energiji, posebno sada u doba inflacije kada energetika diktira životni standard.
Zbog velike izolacione prednosti objekta od konoplje nećemo morati da zagrevamo nego samo da dogrevamo. Dodaću, da smo napravili i pelet od konoplje koji je kaloričniji od peleta od drveta. Tako da bi te ekološke objekte mogli da dogrevamo na ovaj način.
Istorija je učiteljica života
„Da bi ste znali šta će biti, morate da znate šta je bilo. Pre 100 godina je zabranjena Teslina besplatna energija, tada je zabranjena i konoplja od koje smo mogli da imamo sve biorazgradive i proizvode kojima ne bi narušili prirodu kao što jesmo“ – kaže na kraju našeg razgovora Predrag Milosavljević, jedan od predavača na konferenciji BuildUp 2022, koja će se održati 16. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.
Više o predavačima, panelistima i moderatorima možete pogledati na buildup.rs.
