Ove savremene metode prednaprezanja ploča vode do isplativih investicija
Jedan od odličnih primera primene prednapregnutih tavanica koji je Freyssinet izveo u Srbiji jeste izgradnja poslovnog objekta u okviru kompleksa Green Escape.
Ulaskom u 21. vek potreba za brzom, efikasnom, funkcionalnom i isplativom gradnjom doživela je svoj pik. Novi životni tokovi na to dodaju još jednu suštinski bitnu komponentu: brigu o ekologiji. Sabrati sve faktore u jedan projektno-izvođački poduhvat je cilj današnjice.
S tim u vezi, neizbežno je pomenuti inženjerska rešenja koja pokrivaju gotovo sve zahteve modernog vremena. U daljem tekstu – prednaprezanje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Prvi na svetu prednapregnuti betonski most nastao 3D štampom
- Prednapregnuti beton za „zelene“ zgrade
Sve prednosti prednaprezanja
Zašto prednaprezanje? Šta nam ono nudi više i bolje u odnosu na klasične građevinske konstrukcije?
Eugene Freyssinet je kao pionir prednaprezanja započeo priču koja nam danas donosi ono osnovno i najbitnije.
Za početak, to su otvoreni prostori, veći rasponi i fleksibilnija arhitektonska rešenja. Uz manje konstruktivnih “prepreka” arhitektama se danas omogućuje da postignu sve ono sto od projekta žele: funkcionalnost, estetiku, autentičnost i inovaciju u realizaciji prostora.
Tu su zatim i savremena konstruktivna rešenja, jer svako vreme zahteva više od svojih inženjera. Ovo znači da se ne odustaje odmah od nekonvencionalnih ideja. Razvojom nauke i tehnologije neophodno je doskočiti izazovu i omogućiti arhitekturi više nego što je to bilo moguće realizovati u prošlosti.
Prednaprezanjem međuspratnih tavanica obezbeđuju se manje debljine tavanica, veći rasponi, manji broj stubova…
Takođe, prednaprezanje donosi i uštedu i isplativije investiranje. Ovaj deo postaje od posebnog značaja kada uzmemo u obzir da se prilikom ulaganja u nove objekte posebna pažnja usmerava na šire, otvorene prostorije i enterijerska rešenja bez uplitanja elemenata koji presecaju visine. Prednaprezanjem međuspratnih tavanica obezbeđuju se manje debljine tavanica, veći rasponi, manji broj stubova, izostavljanja grednih elemenata.
Dodajmo tu i redukovanje ukupnog trajanja izgradnje, a na kraju, ništa manje nije bitno je pomenuti ni ekološki uticaj prednaprezanja – manji utrošak energije za dobijanje finalnog rezultata, smanjena emisija ugljen dioksida, manji utrošak materijala pri izgradnji.
Tehnologija prednapregnutih tavanica
Navedena rešenja već više od 50 godina za svetsko tržište realizuje kompanija Freyssinet. Iskustvo, znanje i praksa koje već više od pola veka primenjuje kroz više od 80 kompanija, Freyssinet je uključio u projektovanje i izgradnju zgrada i nebodera širom sveta, optimizujući konstrukcije uz pomoć tehnologije prednapregnutih tavanica , a uzimajući u obzir sve operativne i konstruktivne zahteve.
Sa ciljem uštede ukupnih troškova gradnje, Freyssinet na svojim projektima koristi kompaktan sistem za prednaprezanje, koji je prilagođen tankim pločama i elementima u zgradarstvu.
Ukupna ušteda na međuspratnoj visini izgrađenog objekta omogućava povećanje ukupnog broja međuspratnih tavanica.
Praksa je pokazala da se u građevinskom smislu prednaprezanjem dobijaju višestruke pogodnosti i uštede:
- Veći rasponi dozvoljavaju manji broj međuspratnih stubova
- U zavisnosti of tipa tavanice, eliminaciju pojedinih horizontalnih elemenata konstrukcije i smanjenje debljine tavanice. Ukupna ušteda na međuspratnoj visini izgrađenog objekta omogućava povećanje ukupnog broja međuspratnih tavanica.
- Ušteda u osnovnom materijalu – betonu i armaturi
- Smanjenje dimenzije temelja
- Smanjenje trajanja ukupnog procesa izgradnje.
Sa stanovišta održivog razvoja i dugotrajnosti konstrukcije, upotreba prednaprezanja u tavanicama doprinosi:
- Smanjenju emisije CO2 za čak 20%
- Eliminaciji ugiba za korisna opterećenja
- Smanjenju ili eliminaciji prekida betoniranja na tavanicama u toku izgradnje i smanjenju ukupnog broja dilatacionih spojnica
- Boljoj kontroli prslina usled efekata skupljanja i tečenja betona.
Sistem prednaprezanja sa „slobodnovođenim“ kablovima
Jedan od odličnih primera u praksi koji je kompanija Freyssinet izvela u Srbiji sa sistemom prednapregnutih tavanica, jeste izgradnja Poslovnog objekta K3 prema projektu konstrukcije projektanta Predraga Marića, a u okviru kompleksa Green Escape u Bloku 51 na Novom Beogradu.
Poslovni objekat K3 je deo kompleksa ukupne bruto površi preko 67.000,00 m2. Ovo je samo prvi od tri buduća objekta savremene građevinske prakse i arhitektonskih rešenja.
Za potrebe izgradnje ovog objekta, prvog od tri planirana, sa ukupnom bruto površinom od 13.814,00 m2 raspoređenih na 8 nezavisnih etaža, Freyssinet je upotrebio tzv. “unbonded“ sistem prednaprezanja sa „slobodnovođenim“ kablovima.
Prethodno napregnute ploče su ubrzale tok gradnje, smanjile angažovanost radne snage i štetan uticaj na okolnu sredinu.
Kao glavne komponente sistema korišćena su nisko relaksirajuća užad prečnika 15,7 mm (150 mm2) i klase 1860 MPa, prema standardu EN 10138-3-Y1860 i odgovarajuće ankerne kotve iz Freyssinetove gamma F palete proizvoda.
Za komercijalni tip objekta ovo je omogućilo veće raspone i prostranost u enterijeru budućih poslovnih prostora, kao i dobre visinske karakteristike sa neometanim prolaskom instalacija u okviru objekta. Prethodno napregnute ploče su ubrzale tok gradnje, smanjile angažovanost radne snage i štetan uticaj na okolnu sredinu.
Rasponi na tipskoj tavanici su od 8 do 10 metara, debljina ploče je 24 cm i izvedena je od betona klase C30/37. Po obodu objekta su terase sa dužinom konzole od 3,5 m.
Ploča je direktno oslonjena na stubove i posebnim konstruktivnim merama je obezbeđeno da ne dođe do proboja stuba kroz ploču. Ploče su izvođene u dva takta i na taj način je omogućena maksimalna paralelizacija procesa izgradnje.
Sam vrh isplativosti i upotrebne vrednosti
Poslovni objekat K3 je jedan dobar pokazni primer iskoraka u budućnost boljeg, isplativijeg, savremenog i održivog investiranja u svet oko nas.
Imajući u vidu da su i teorija i praksa ovaj sistem konstruisanja objekata vinule u sam vrh isplativosti i upotrebne vrednosti, ostaje na svakom pojedincu proizvodnog procesa da za sebe izabere najbolje što tehnologija može da pruži, kako bi došao i do najboljih rezultata.
