Pozornica na krovu zgrade u centru Beograda

Na ovom krovu snimani su kadrovi nekoliko domaćih filmova, ali i muzičkih spotova poput hita Rama Lama Ding Dong grupe Vampiri, pre nego što je mesto utonulo u tridesetogodišnji zaborav.

Priča o misterioznoj pozornici započinje pre skoro 15 godina. Bar onaj deo priče vezan za moj život… Kao srednjoškolac ATŠ-a voleo sam posle časova da se šetam po gradu. Jednog dana, dok sam hotelu Moskvi prilazio iz pravca Palate Albanije (tada poslovna zgrada B2 još nije bila izgrađena), primetio sam neke čudne oblike na krovnoj terasi jedne zgrade u Balkanskoj ulici. Kada sam prišao bliže shvatio sam da je to zgrada zatvorenog bioskopa 20. oktobar. Popeo sam se na pretposlednji sprat i jednim koridorskim hodnikom došao do izlaza na terasu. Slika koju sam ugledao je bila nestvarna.

U čelu terase se otvorila ruinirana letnja pozornica, za koju u tom trenutku nisam imao pojma čemu je služila niti kada je izgrađena. Naokolo su bile razbacani razni predmeti, starudije i đubre, a cela scena delovala je kao da je zamrznuta u nekom postapokaliptičnom trenutku. Izlazeći iz zgrade dobio sam ideju šta bih mogao da uradim sa ovim prostorom. Kao romantični klinac, nakon par meseci, na krovnu terasu sam izveo tadašnju devojku. Iako je bilo veče, pogled na Novi Beograd i savsku padinu bio je fascinanatan. Iskustvo koje je tada na mene ostavilo snažan utisak i nateralo me da se pozabavim istraživanjem ovog, za mnoge Beograđane, zaboravljenog mesta.

Po istoričaru dr Vidoju Goluboviću, zgrada bioskopa s letnjom baštom je postojala još u vreme Balkanskih ratova.

Kao student istorije umetnosti počeo sam da istražujem beogradske zgrade iz raznih epoha, pa i ovu. Isprva sam saznao da je prethodni bioskop koji je radio u zgradi nosio drugo, egzotično ime – Luksor. O zgradi i bioskopu nisam mogao da pronađem puno informacija.

Po istoričaru dr Vidoju Goluboviću, zgrada bioskopa s letnjom baštom je postojala još u vreme Balkanskih ratova, međutim mislim da je tu reč u nekom prethodnom objektu niže spratovnosti jer arhitektura sadašnje zgrade odgovara onoj koja je nastajala u međuratnom periodu. U medijima se pojavila i fenomenalna fotografija, datirana u 1928. godinu, koja prikazuje zgradu slikanu sa boka, gde se jasno vidi monumentalna letnja pozornica.

Krstio je Nušić?

Zgrada tog tipa su bile veoma česte u centru tadašnjeg Beograda. Kako je potražnja za stambenim prostorom bila sve veća, građevinske parcele su bile veoma ekonomično korišćene, sa puno stambenih jedinica u jednoj zgradi. Zgrade su bile zidane iz dva trakta, prvog čiji su stanovi grupisani oko stepenišnog prostora i koji su gledali na ulicu i drugog, do kojeg se stizalo koridorskim hodnicima, koji su gledali na unutrašnje dvorište. Prvi su bili obično veći i raskošniji, dok su drugi bili znatno skromniji, najčešće namenjeni nižim socijalnim slojevima.

Na krovu unutrašnjeg trakta, vlasnici bioskopa Luksor podigli su otvorenu pozornicu, namenjenu letnjim bioskopskim projekcijama i pozorišnim predstavama. Istoričar Golubović navodi da je u arhivskim podacima pronašao i podatke da je za rad bioskopa Luksor bio vezan književnik i komediograf Branislav Nušić. Ne bi ništa čudilo da je on možda kumovao imenu samog bioskopa, što ne bi bilo nemoguće na osnovu njegovih ličnih sklonosti ka ezoteriji, egiptologiji i raznim egzotičnim mestima i temama, kojima se do smrti bavio (1938). Dovoljan je pogled na njegovu piramidalnu grobnicu na Novom groblju i činjenicu da je bio predratni slobodni zidar i mnoge stvari postaju jasnije. Sama letnja pozornica bila je aktivna sve do aprilskog bombardovanja 1941. godine, kada je pretrpela izvesna oštećenja.

Nakon Drugog svetskog rata, bioskop menja naziv u 20. oktobar, a oštećena pozornica ponovo ulazi u upotrebu, ali ne samo za bioskopske projekcije već i za svirke i igranke. U zgradi se od 1946. godine nalazi i sedište AKUD Branko Krsmanović, koje je nekoliko decenija takođe koristilo letnju pozornicu. Na njoj su snimani kadrovi nekoliko domaćih filmova, ali i muzičkih spotova poput hita Rama Lama Ding Dong grupe Vampiri, pre nego što je mesto utonulo u tridesetogodišnji zaborav.

Kako spasiti pozornicu od devastacije

Kako se zgrada nalazi u procesu restitucije, to jest, ne zna se pravi nalsednik letnje pozornice (možda više i ne postoji), stanari zgrade, useljeni nakon Rata, koji žive na spratu trakta koji izlazi na krovnu terasu u potpunosti su prisvojili ovaj prostor i spore se oko njegovog korišćenja.

Zarad svoje privatnosti, na vrata su postavljene čelične rešetke, a sami stanari često su neprijatni prema osobama koje bi imale želju da vide krovnu terasu i pozornicu. Postoje neke priče oko potencijalne rekonstrukcije, ali ne i ponovne upotrebe, jer kako išta da se ponovo upotrebljava jer nečija spavaća soba, kuhinja ili potkrovni sobičak gledaju na pozornicu…?!

Nadamo se da će neka od nadležnih institucija imati sluha i vremena da se pozabavi ovim kulturno-istorijskim biserom arhitekture i kinematografije/pozorišta, jer će u protivnom ova celina doživeti potpunu devastaciju. Jedino rešenje je raseliti tih nekoliko stanova koji izlaze ili gledaju na krovnu terasu (što je očigledno teže nego bilo šta u ovom gradu), a nju zajedno s letnjom pozornicom, ponovo privesti nameni za koju je isprva i izgrađena.

Kad ste već ovde…

• Barokni Beograd: Dragulj u centru grada kojeg više nema