Podovi kao baza prostora: Sa Bojanom Jerković-Babović o jakoj horizontali enterijera

Razgovaramo o ulozi podne površine u projektima enterijera, procesu projektovanja i finalnog odabira, ali i teorijskom aspektu dominantne horizontalne površine.

Tokom razvoja dizajna, primetne su grupacije materijala koji prate, sa jedne strane, trendove i kulturu, a sa druge, kontekst koji oplemenjuju i eksploataciju pristupačnih i lokalnih resursa. Podovi od prirodnih materijala, poput drveta i kamena obeležavaju intimne odaje i dnevne boravke, liveni pod italijanskog Teraca namenjuje se holovima i hodnicima, a mikrocementi i epoksidi industrijskim pogonima i magacinskim halama.

Sa vrhuncem u pandemiji, drastično se menja doživljaj prostora u kojem boravimo. Promena pogleda arhitekte-stvaraoca na enterijer sa “mesta za boravak” na “mesto za eksperiment”, rezultira prenameni materijala i mešanju njihovih funkcija u pozicije koje su ranije bile nezamislive.

Postavlja se pitanje – koje su tehničke barijere primene materijala unutar prostora i da li su i podne obloge odolele eksperimentu?

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Manje je dosadno: Maksimalizam kao trend u dizajnu enterijera
• Enterijer stana u kuli West 65 u Novom Beogradu / Sonja Brstina

Nametanje generičnih rešenja za podove u projektima novogradnje

Jedan od problema ere investitorske gradnje, koja je mahom prisutna prethodnih godina, jeste nametanje postojećih, ugrađenih podova u okviru izgradnje. Ovakav pristup obeshrabruje buduće korisnike, prvenstveno, zbog novčanog izdatka koji sledi prilikom njihove zamene, te na taj način enterijerska rešenja postaju uslovljena. Odabir odgovarajućeg materijala zavisi od niza faktora i, naravno, preferencija klijenata.

Određeni materijali zahtevaju duži vremenski utrošak montaže, samim tim iziskuju više sredstava, pa se često odabir svodi na brzinu izvođenja i dovitljivost majstora. Ponašanje podne obloge tokom ekspolatacije prostora, kao i efikasnost reparacije i čišćenja, specijalno kada su u pitanju visoko frekventni prostori, ali i oni izloženi nepovoljnim uslovima korišćenja, definišu, u velikoj meri, kvalitet podne obloge.

Ponašanje tokom ekspolatacije prostora, kao i efikasnost reparacije i čišćenja, definišu u velikoj meri kvalitet podne obloge.

U intervjuu sa mladom arhitektkinjom i asistentkinjom na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Bojanom Jerković-Babović, razgovarali smo o ulozi podne površine u projektima enterijera, procesu projektovanja i finalnog odabira, ali i teorijskom aspektu dominantne horizotalne površine.

Naša sagovornica se bavi arhitekturom kroz više nivoa – od mikrorazmere dizajna enterijera, detalja i nameštaja, preko arhitektonskog projektovanja, do naučnih istraživanja kojima obuhvata makrorazmeru savremenog gradskog konteksta, kulture, estetike i filozofije arhitekture.

Na taj način zaokružuje svoju sveobuhvatnu ljubav ka arhitekturi. To ostvaruje kroz samostalnu projektantsku praksu studio Tok.arch, akademski posao na Arhitektonskom fakultetu, gde je asistent na predmetima u oblastima arhitektonskog projektovanja i projektovanja enterijera, i naučni rad u svojstvu istraživača na naučnim projektima i u istraživačkim laboratorijama.

Tema vašeg doktorata je vezana za fenomen fluidnosti u arhitekturi 21. veka. Da li na mikronivou, odnosno nivou ambijenta, estetika i odabir podnih obloga u projektu mogu da pospeše osećaj fluidnosti u prostoru u kojem boravimo?

Da, apsolutno! Upravo je to mesto na kom arhitekta može instrumentalizovati fluidnost direktno, svakodnevno, opipljivo. Fluidnost se može instrumentalizovati na više nivoa i moja težnja je bila da pokažem kroz doktorat da fenomen fluidnosti nadilazi puke formalne ekspresije kako se konvencionalno smatra.

Kompleksnost samog fenomena fluidnosti, njegova definicija kroz istorijski razvoj, principi na kojima se zasniva, projektantski postupci i metodološki instrumenti kojima se operacionalizuje u arhitektonskom projektovanju su suština mog doktorata, ali bih istakla da je zapravo fluidnost u arhitekturi, a posebno u enterijeru, nešto što nam je opipljivo i blisko u svakodnevnom okruženju, ako umemo to da prepoznamo.

Fluidnost u arhitekturi, a posebno u enterijeru, nešto je što nam je opipljivo i blisko u svakodnevnom okruženju, ako umemo to da prepoznamo.

Otvaranje plana, razbijanje krutosti osnove od početka 20. veka, u modernoj arhitekturi zahvaljujući tehničko-tehnološkim inovacijama je omogućilo upotrebu skeletnog konstruktivnog sistema, kojim su se oslobodile osnove od masivnih zidova. Na taj način, omogućena je funkcionalna, oblikovna i perceptivna protočnost u prostoru.

Danas je primena takve strukture uobičajena, ali ono što manifestuje fluidnost je pre svega projektantska ili dizajnerska namera da se postigne kontinuitet tokova kroz prostor u organizacionom, ali pre svega perceptivno-estetskom smislu, čemu u enterijeru najviše doprinosi kontinuitet materijalizacije, posebno podnih obloga.

Podovi predstavljaju jednu od dominantnijih površina u svakom projektu enterijera. Koliko oni utiču na dizajn?

Mislim da veoma utiču i da su jako važni. Ja ih doživljavam kao bazu, kao osnovu prostora. Po mom mišljenju, utiču na kretanje, na osećaj granica, okvira prostornih zona i na formiranje perceptivnih i fukcionalnih celina u enterijeru.

U kom delu procesa odabir podova stupa na scenu?

Moje iskustvo je do sada bilo takvo da sam se u projektima enterijera uglavnom bavila rekonstrukcijama i redizajnom, ali bilo je i projekata enterijera koji su rađeni od sive faze, pa je u skladu sa tim i momenat odabira podova bio različit.

Ako je siva faza polazište, ili ogoljavanje do iste, onda je odabir podova na samom početku i tu se postiže veća sloboda izbora i mogućnosti. Ako postoji zatečeno stanje i uklapanje u njega, onda odabir podova dolazi malo kasnije, paralelno sa odabirom ostale materijalizacije, kako bi se sve uklopilo i korespondiralo.

Ono što mislim da bi bilo dobro i što je zajedničko za obe situacije je pozicija u procesu projektovanja i dizajniranja, a to je da se prvo postavi koncept celog prostora i idejno rešenje sa vizuelizacijama koji objašnjavaju ideju enterijera kao celine, a onda se počne od podova, kao baze.

Koje kriterijume najviše uzimate u obzir prilikom odabira podne obloge? Do koje mere je to vaš lični pristup, a do koje mere je nametnut od strane klijenata?

Mislim da je to uglavnom pola-pola i da je to u redu, jer koliko god da mi je važna sopstvena vizija prostora, što je naš posao, toliko mi je važno da onaj koji će taj prostor koristiti ili u kom će živeti pre svega bude zadovoljan i da u tom prostoru uživa. Nekad su pozicije iste, i to je svakako idealna situacija, a kada nije tako, uvek se trudim da se što više parametara kompromisno zadovolji.

Kada klijent na kraju živi i uživa u realizaciji naše arhitektonske vizije, onda je to maksimalno zadovoljstvo.

Meni je uvek estetika na prvom mestu, a klijentima uglavnom cena i održavanje, što je potpuno prirodno i logično. U svakom slučaju, zaista mislim da je važno da se sve uvaži – od cene, preko održivosti i održavanja, do željene estetike. Kada klijent na kraju živi i uživa u realizaciji naše arhitektonske vizije, onda je to maksimalno zadovoljstvo, to je meni osnovni smisao i satisfakcija koju posao arhitekte nosi.

Da li i do koje mere već nametnuta materijalizacija poda od strane investitora u novogradnji utiče na projektovanje stambenih, poslovnih i drugih prostora?

Veoma utiče, i da, postoji problem generičkog pristupa i ekonomskih faktora koji su prioritet investitora, a koji uslovljavaju autentičnost enterijera kasnije. Većina enterijera izgleda isto, a to klijenti sa svešću o značaju dizajna enterijera u kom žive ne žele.

U tim situacijama, ono što može biti olakšavajuća okolnost je neutralnost podnih obloga. Uglavnom se srećemo sa upotrebom parketa i pločica neutralnih sivih tonova i onda se željena estetika prilagođava tome. Nekad se može se postizati i tekstilom, tepisima i prostirkama, što takođe može biti interesantno, drugačije i inspirativno.

Vaši projekti imaju specifičnu notu u enterijerskom rešenju. Jedan od karakterističnih projekata je stambeni prostor u kom ste koristili obloge intenzivnog kontrasta i estetike – crno bele granitne pločice sa oštrim linijama. Kako ste se za to odlučili, pogotovu pošto je reč o stambenom ambijentu?

Hvala vam! U tom konkretnom slučaju sam pre svega želela da maksimalno otvorim prostor, kako organizacijom i otvorenim horizontalnim planom, tako i vizuelno, estetski da enterijer odiše lakoćom, svetlošću, protočnošću.

U skladu sa tim, želela sam da pod ima kontinualnu materijalizaciju, da dominira bela boja i refleksija koju granitne obloge daju, koja vizuelno povećava prostor i daje mu lakoću i dinamiku, dok hvata spontanu promenljivost refleksijom tokom korišćenja. Jaki kontrasti, crno bela paleta i crne linije u podnim oblogama su mi dale željenu notu elegancije i vanvremenskog karaktera kom sam težila.

Jaki kontrasti, crno bela paleta i crne linije u podnim oblogama su mi dale željenu notu elegancije i vanvremenskog karaktera kom sam težila.

Želela sam da prostor bude sveden, ali da izražava snažan stav – to je za mene elegancija i to je u tom enterijeru i postignuto, ponosno ću reći, ako ne zamerate. S obzirom na kontinuitet takve materijalizacije, koja jeste nekonvencionalna za dnevne zone u našem kontekstu, prostor dnevnog boravka je uokviren tepihom koji se savršeno uklapa – potraga je bila naporna, ali uspešna, da se pronađe isti grafički karakter, ali koji teksturom i mekoćom daje toplinu.

Da sumiram, poigrala sam se sa efektima tekstura, dakle ista grafika i estetika dominantne beline sa crnim linijama koje kao da su poprskane po njoj, ali kontrastom refleksije granitnih pločica i mekog apsorbujućeg tepiha. Na taj način sam uspela da umekšam granice između kuhinje, trpezarije i dnevne zone, da prostor vizuelno teče u kontinuitetu, ali da opet svaka celina ima svoj karakter. Tu je dakle tretman poda bio od izuzetne važnosti.

Do koje mere se može eksperimentisati sa podnim oblogama?

Mislim da je to pitanje kreativnosti arhitekte koja se ispoljava prema mogućnostima u datoj situaciji. Ako potrebe i mogućnosti klijenta dozvole, a i arhitekta poseduje visok nivo kreativnosti, mislim da mogu čuda da se dese.

Postoje li neke nesvakidašnje podne obloge koje biste koristili kad biste imali priliku?

Apsolutno bih uživala u fluidnosti koju bih vizuelno postizala epoksidnom smolom, kada bi pod bio tretiran kao velika slika, kao umetničko delo, i u stambenim namenama. Možda i neobičnom granulacijom u livenim podovima, u livenom teracu, kojima bi se takođe mogli postići neverovatni vizuelni efekti.

Savremena interpretacija mozaika u podu, koji su svojevrsna umetnost u podovima od antike, bi bila fantastična. Takođe bih u nekom idealnom scenariju koristila i ambijentalnu vodu u prostorima u kojima to nije uobičajeno, na primer u stanovima, kao vodene poteze koji bi možda umesto nekih zidova pravili novi tip granica. Svašta mi pada na pamet!

Svaki problem, odnosno zatečena situacija, je nešto što se može prevazići uz pravog arhitektu ili konsultanta, ali i klijente otvorenog uma.

Arhitektonski spektar delovanja pruža neograničeno polje za igru. Novi trendovi će nadolaziti i arhitektonskom virtuoznošću, svaki prostor, koje god razmere bio, postaje eksperimentalna laboratorija. Dobar dizajn se ogleda u vanvremenskoj estetici koja se može uklopiti u različite stilove i odoleti dizajnerskim zahtevima koje naredne epohe nose.

Svaki problem, odnosno zatečena situacija, nešto je što se može prevazići uz pravog arhitektu ili konsultanta, ali i klijente otvorenog uma. Fluidnost i fleksibilnost postaju vodeći motivi dizajnerskog stvaralaštva. Omogućavaju adaptaciju i međusobnu komunikaciju različitih estetskih i funkcionalnih vizija, a posao arhitekte, upravo, podrazumeva moderatora u srcu tog razgovora.