Pločice napravljene od stakla iz starih šporeta i mikrotalasnih pećnica
Zbog svoje delimične providnosti, pločice načinjene od e-otpada potencijalno bi se mogle koristiti za poluprovidne spoljašnje zidove i unutrašnje pregrade.
Norveški studio Snøhetta sarađivao je s belgijskim dizajnerima Studio Plastique i italijanskim proizvođačem Fornace Brioni na proizvodnji pločica od stakla izvađenog iz rerni štednjaka i mikrotalasnih pećnica, piše Dezeen.
Trenutno u fazi prototipa, projekat pod nazivom Common Sands predlaže novu moguću upotrebu stakla od korišćenih elektronskih proizvoda, otpadnog materijala za koji projektni tim kaže da se trenutno skoro nikada ne reciklira.
Svaka pločica je jedinstvena zbog varijabilnosti i složenosti staklenih delova. Staklo nosi ostatke svojih prethodnih završnih obrada i tretmana, koji utiču na njegovu boju, sastav i strukturu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Instalacija od plastičnih flaša poziva Beograđane da više recikliraju
- Farbanje starih pločica – najpovoljnije rešenje za renoviranje kupatila
Neiskorišćeni resurs koji treba reciklirati
Arhitektonska praksa pokazala je da je staklo za e-otpad neiskorišćeni resurs koji treba reciklirati – i zato što koristi manje energije od proizvodnje novog stakla, i zato što nestašica peska postaje globalni problem.
„Da bi od peska nastalo staklo, mikročipovi, solarne ćelije, aerogel, izolacija ili bilo koji drugi proizvod, treba da uđemo u svet sofisticirane tehnološke proizvodnje koja jednostavno prkosi verovanju“, rekli su iz Snøhette.
„Međutim, posle svih napora uloženih da se pesak izdvoji, transportuje, rafiniše i prerađuje u najsloženije elektronske komponente, gotovo ništa se ne radi na reciklaži stakla, silicijuma, silikona, mikročipova ili staklokeramike kada dođu do kraja svog upotrebnog života. Oni jednostavno lete na smetlište“, dodali su u norveškoj firmi.
Rezultat trogodišnjeg istraživanja
Praksa pokazuje da su postojeći propisi o reciklaži u EU manjkavi kada su u pitanju materijali na bazi peska integrisani u elektronske uređaje.
„Pesak je suviše jeftin, previše ga ima i preteško ga je reciklirati“, nastavljaju u Snøheti. „Međutim, ovo shvatanje je u oštroj suprotnosti sa geopolitičkim kontekstom eksploatacije peska sa visokim sadržajem ugljenika, koje je obeleženo i oskudicom materijala i ekološkom katastrofom”.
Common Sands Forite pločice rezultat su trogodišnjeg rada Studio Plastiquea, koji je pokrenuo istraživanje o tokovima i infrastrukturi silikatnih materijala.
Studio je odneo projekat u Snøhettu, a u daljem razvoju proizvoda učestvovao je i italijanski proizvođač pločica Fornace Brioni.
Zbog svoje delimične providnosti, pločice bi se potencijalno mogle koristiti za poluprovidne spoljašnje zidove i unutrašnje pregrade.
Forite dolazi u dve veličine: 100×100 i 400×400 milimetara. Zbog svoje delimične providnosti, pločice bi se potencijalno mogle koristiti za poluprovidne spoljašnje zidove i unutrašnje pregrade.
Commond Sands pločice se trenutno proizvode od komponenti izvađenih iz šporeta i mikrotalasnih pećnica, ali će dizajneri u budućnosti uključiti i druge vrste stakla namenjenog za e-otpad.
Tim takođe planira da eksperimentiše sa pretvaranjem stakla u druge proizvode, kao što su delovi nameštaja i unutrašnje pregrade.
Trenutno u procesu sertifikacije
Arhitekta iz Snøhette Henri Stivens rekao je za Dezeen da se, umesto da pokušava da standardizuje nešto što se ne može standardizovati, nada da će pozitivno iskoristiti varijabilnost e-otpadnog stakla u jedinstven proizvod.
„Da budem iskren, suočeni sa klimatskim promenama i nedostatkom silikata, verovatno moramo da preispitamo naše estetske percepcije kako bi one mogle da deluju van poslovnog modela tipičnog komercijalnog proizvoda“, rekao je on.
Pločice Forite trenutno prolaze kroz standardni proces sertifikacije u Italiji, a tim Common Sandsa se nada da će uskoro moći da ih izbaci na tržište. Snøhetta planira da koristi pločice u svojim projektima vezanim za arhitekturu, pejzaž i enterijer.
