Arhitekta motivisan pokemonima za kratko vreme, probudiće se kao neko čije je shvatanje prostora naraslo za nekoliko stepena na skali, piše Miodrag Kuzmanović.
Ako poslednjih mesec dana niste proveli u arktičkoj koloniji ili u zatvorskoj samici, čuli ste sigurno za fenomen po imenu Pokémon Go. Možda ste za njega saznali na malo neposredniji način, sudarivši se sa mnogobrojim lovcima na virtuelne životinjice koji neštedmice štrapaciraju gradom pogleda fiksiranog u mobilni telefon. U želji da osetite pomamu iz prve ruke, možda ste i sami instalirali igru (besplatna je) na svoj mobilni uređaj, pokušavajući da provalite ko šta koga kada i koliko i kakva je dovraga razlika između Pikačua i Bulbasaura… Možda ste jednostavno imuni na novotarije koje percipirate kao hipsterski ili trendi talas, očekujući da će se razbiti o hridi statičnog komformizma i rapidno izgubiti energiju. Ni jedno ludilo nije večno, pa neće biti ni ovo, govorite sebi sa istorijom kao pouzdanim saveznikom.
Pokémoni će ljudima možda i dosaditi, ali više niko neće zatvoriti Pandorinu kutiju augmentovane realnosti koju su ovog leta otvorili vešti inžinjeri Guglove kompanije Niantic labs. U godini za koju je proricano da će, makar u računarskim multimedijalnim krugovima, biti godina virtuelne realnosti, jedna drugačija, pseudo-veštačka realnost je dobila bitku pre nego što je bitka uopšte i počela. Kakva je razlika između virtuelnog i augmentovanog?
Ne postoji bolji primer za AR od Pokémona Go, koja kombinuje prikaz s kamere vašeg telefona s virtuelnom životinjicom koju pozicionira usred odraza realnog sveta, dozvoljavajući vam (inter)akciju.
Augmentovana realnost nije totalna fikcija poput kompletno režiranog/programiranog 3D sveta virtuelne realnosti (VR), u koji u potpunosti uranjate stavljanjem 3D naočara. Augmentovana realnost (AR), u nedostatku spretnijeg objašnjenja, ne ide tako daleko, već skladno integriše virtuelno i realno u jednu funkcionalnu celinu. Ne postoji bolji primer za AR od mobilne igre Pokémon Go, koja kombinuje prikaz s kamere vašeg telefona s virtuelnom životinjicom koju pozicionira usred odraza realnog sveta, dozvoljavajući vam (inter)akciju.
Ljudi skloni oštrim ad-hoc ocenama i etiketiranju bržem od prsta na obaraču, lako su presudili da je Pokémon Go glupost koja ne služi ničemu/kvari omladinu/rastura brakove ili naprosto oduzima slobodno vreme. Iz najmanje nekoliko razloga ova konstatacija nema veze s mozgom. Pre svega, aplikacija koja motiviše ljude na kretanje i kardio aktivnosti na svežem vazduhu po definiciji ne može da bude loša, a tu je i socijalni elemenat, sekundarni bonus za (u proseku) debelu, usamljenu omladinu za koju se veruje da čini gro publike mobilnih Pokémona (mada je statistika drugačija, ali je za prirodu našeg osvrta bespredmetna).
Da li Pokémon Go može da bude koristan i u drugim segmentima, recimo, kao učilo ili makar obrazovno pomagalo? Ako ste student građevine ili arhitekture, osoba koja se bavi prostornim planiranjem ili naprosto, urbano-arhitektonski entuzijasta, odgovor je nesumnjivo DA! Kao i Ingress, prethodna igra Niantic Studiosa, i Pokémon Go je zasnovan na kretanju između urbanih lokacija koje imaju značaj, funkciju, istorijski ili utilitarni elemenat.
Najbolje se uči kroz igru, a Pokémon Go je slasna šargarepa na koju je retko ko imun.
Spomenici kulture, biste, spomen-ploče, železničke stanice, legendarne zgrade, poznate kafane i druge istorijske, arhitektonske ili turističke znamenitosti koji postoje u svakom urbanom okruženju imaju određenu svrhu u igri, a igra vas tera i motiviše da šetate od jedne do druge. Njihova najosnovnija funkcija (u igri) je obnavljanje resursa koje koristite u lovu na Pokémone (poke loptice, pre svega), tako da „zaraženost“ igrom podrazumeva da nećete mimoići ni jedan interesantni hot-spot u gradu. Pored neposrednog saznavanja, ovaj proces će vam pomoći i u shvatanju, pre svega, distanci koje karakterišu pešačke zone u određenom gradu. Arhitekta/građevinac/student motivisan pokemonima za vrlo kratko vreme, zapravo, pre nego što shvati šta mu se dešava, probudiće se kao neko čije je shavatanje prostora naraslo za nekoliko stepena na skali. Najbolje se uči kroz igru, a Pokémon Go je slasna šargarepa na koju je retko ko imun.
Tekst: Miodrag Kuzmanović, IT novinar, urednik u Svetu Kompjutera; foto: glavna slika Igor Conić, ostale promo
