Više od 10% beogradskog zelenila nestalo za 20 godina. Da li je ovo rešenje?
Plan za povećanje procenta zelenila sa trenutnih 12% na 23% mora postati obavezujući za investitore.
Beogradski kolektiv Ministarstvo prostora pozvao je građane da potpišu peticiju „Bolji gradovi, zdraviji ljudi“, kako bi Plan generalne regulacije sistema zelenih površina u našem glavnom gradu postao obavezujući za investitore.
Naime, iako Grad Beograd ima usvojen plan o zelenoj infrastrukturi, koji predlaže povećanje procenta zelenila sa trenutnih 12% na 23% u roku od dve godine (od 2019. do 2021.), ovaj dokument je na jednoj sednici Skupštine grada izglasan kao opcioni, a ne kao obavezujući.
Tako je, smatraju u Ministarstvu prostora, plan potpuno od presudnog značaja za unapređenje kvaliteta životne sredine u gradu degradiran i prepušten dobroj volji investitora, iako je u pitanju plan višeg reda, koji mora biti iznad plana detaljne regulacije koji investitor predlaže.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Krčkanje u ekspres loncu ako ne promenimo smer
Kako se navodi u saopštenju, GUP iz 2003. konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, da bi nas potom PGR sistema zelenih površina iz 2019. godine “osvežio” informacijom da ih ima 12%, a nacrt GUP-a 2041 (koji još uvek nije usvojen) navodi da je ažurirani procenat samo 9% javnih zelenih površina.
„Ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, ukrčkaćemo se narednih godina u ekspres loncu koji smo sami napravili“ – naglašavaju iz Ministarstva prostora.
Podsećaju na podatak da Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj opštini, dok nacrt GUP-a 2041 konstatuje da na prostorima deficitarnim zelenilom u svrhu rekreacije živi 392.000 Beograđana.
Nacrt GUP-a 2041 konstatuje da na prostorima deficitarnim zelenilom u svrhu rekreacije živi 392.000 Beograđana.
„Brojke su zabrinjavajuće jer brzinom svetlosti idu dalje u crveno, a živimo u trenutku klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći“ – kaže se u proglasu beogradskog kolektiva.
Ističu da je po zdravlje čoveka opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni.
„Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama“ – navodi se u saopštenju.
Grad je taj koji postavlja pravila
Iz „ministarstva koje nedostaje“ ističu i da su toplotna ostrva u Beogradu napravila simbiozu u „jedno veliko toplotno ostrvo koje je centar grada i Novi Beograd“, dok, kako kažu, malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari.
„Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada. Zbog toga je nedopustivo zelenilo tretirati kao prazan prostor za izgradnju i ophoditi se prema njemu kao da ga ima beskonačno i da njegove funkcije ne postoje“, kaže se u proglasu i zaključuje:
„Grad je taj koji mora da vodi računa o tome i postavi pravila gradnje investitorima. Ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju. Beograd ima odličan plan PGR sistema zelenih površina koji detaljno planira mrežu zelene infrastrukture i njeno povezivanje zarad maksimalne korisnosti građanima i gradu“.
Ukoliko želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore i tako pomognete očuvanju i proširenju zelene infrastrukture u Beogradu, potpišite peticiju „Bolji gradovi, zdraviji ljudi“ koja se nalazi na sajtu Ministarstva prostora.
