Ova (čudna) bela pasta mogla bi da zameni pesak u betonu
Sastojci od kojih se pravi pasta nisu ni retki niti skupi. Sve što je potrebno uraditi jeste uzeti morsku vodu, izložiti je električnoj energiji i provući kroz nju CO2.
Proizvodnja betona, najčešće korišćenog veštačkog materijala na planeti, izazvala je na globalnom nivou veliku potrebu za peskom koji je sve teže – i ekološki i finansijski – eksploatisati sa obala, korita reka i morskog dna, te je veoma poželjno naći mu zamenu.
Ova čudna bela pasta možda ne izgleda ništa posebno na prvi pogled, ali bi mogla značajno da pomogne u rešavanju problema izazvanog nedostatkom peska, a istovremeno procesom proizvodnje bi se hvatao CO2 iz vazduha umesto što bi se proizvodio dodatni.
Naučni tim sa Univerziteta Northwestern u SAD je ovu supstancu napravio koristeći morsku vodu, električnu energiju i CO2, a u nastavku otkrijte na koji način se odvija ceo proces.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Prilično jednostavan proces
Pasta je sačinjena od kalcijum-karbonata i magnezijum-hidroksida u različitim odnosima i prilično je jednostavna za pravljenje u laboratoriskim uslovima. Sve što je potrebno uraditi je uzeti morsku vodu, izložiti je električnoj energiji i provući kroz nju CO2. Kako navode iz tima, čitav proces je sličan načinu na koji korali i mekušci prave svoje školjke.
Čitav proces se odvija na sledeći način. Dve elektrode u rezervoaru emituju nizak električni napon koji razdvaja molekule vode na vodonik i hidroksidne jone. Kada se doda ugljen-dioksid, hemijski sastav vode se menja, te se povećava nivo bikarbonatnih jona.
Ovi hidroksidni i bikarbonatni joni reaguju sa drugim prirodnim jonima u morskoj vodi, stvarajući čvrste minerale koji se sakupljaju na elektrodama. Kao krajnji proizvod dobija se beli materijal koji ne samo da skladišti ugljen-dioksid, već može da zameni pesak ili šljunak u betonu, kao i da stvori osnovni prah za druge građevinske materijale poput cementa, gipsa i raznih boja.
„Pokazali smo da kada generišemo ove materijale, možemo potpuno kontrolisati njihove osobine, poput hemijskog sastava, veličine, oblika i poroznosti. To nam daje fleksibilnost da razvijemo materijale koji su pogodni za različite primene“, rekao je Alesandro Rota Loria, vodeći autor studije.
U specijalizovanim reaktorima CO2 bi bio transformisan čistom energijom u materijale koji se mogu koristiti za brojne primene u građevinskoj industriji.
Iz tima sa Univerziteta Northwestern navode i da je ovaj proces daleko više ekološki orijentisan od uobičajenih metoda proizvodnje ovih građevinskih materijala:
„Možemo stvoriti kružni sistem u kojem se CO2 hvata odmah na izvoru. A ako su fabrike betona i cementa locirane na obalama, mogli bismo koristiti okean odmah pored njih da napajamo specijalizovane reaktore gde bi CO2 bio transformisan čistom energijom u materijale koji se mogu koristiti za brojne primene u građevinskoj industriji. Zatim bi ti materijali zaista postali ugljenične rupe“.
Sastojci od kojih se pravi nova pasta nisu ni retki ni skupi. Naravno, ovaj proces treba da se dokaže na industrijskom nivou, u komercijalnim vremenskim okvirima, i da izdrži pažljivo ispitivanje od strane finansijskih stručnjaka, mada se čini da ovaj inovativni materijal ima veliki potencijal.
