Pasivne kuće okružene cvećem a ne parkinzima osvajaju svet
U Nemačkoj je standard Passivhaus donet odavno, dok se u Srbiji s implementacijom energetske efikasnosti otišlo toliko daleko da se fasade i dalje ne malterišu.
Ekološki domovi postaju najtraženije nekretnine u Britaniji. S obzirom na ovakav trend, u skorijem planu je do 30.000 projekata karbon-neutralnih domova u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Jedna karbon-neutralna zajednica od šezdeset domova već se nalazi u Lidsu. Umesto parking mesta pored kuća, žardinjere za cveće i povrće ograđuju plac od ulica koje su zabranjene za automobile, a ekološki kvart se nalazi neposredno uz reku i na nekoliko minuta hoda od centra grada. Dakle, dobra lokacija, a kompletan zeleni ugođaj.
Ovi objekti troše 10x manje energije od klasičnih kuća, pa se višak struje koristi za punjenje električnih automobila.
Ovi prefabrikovani stambeni objekti izgrađeni su od drvenih panela, ispunjenih izolacijom od drvenih vlakana, sa trostruko zastakljenim prozorima, a svaki objekat ima i integrisane solarne panele na krovu. Svaki od objekata u nizu montiran je na lokaciji za manje od nedelju dana, piše The Guardian.
S obzirom na to da ovi objekti troše deset puta manje energije od konvencionalnih objekata, njihova potreba za grejanjem je toliko mala da uspevaju da stvore višak električne energije koja se koristi za punjenje električnih automobila.
Planira se da u budućnosti u neposrednom okruženju bude izgrađeno još hiljadu ovakvih domova, zajedno sa osnovnom školom, kao i trening centrom s teniskim terenom na krovu… i sve to od drvene konstrukcije. Tako će nastati čitavo jedno pasivno naselje pod imenom Climate Innovation District.
Nekada eksperiment, danas realnost
Pre samo nekoliko godina ove kuće bi bila na nivou eksperiment. Danas, stručnjaci za zeleni dizajn kažu da je tražnja za ovakvim domovima takva da je u planu izgradnja čak 30.000 karbon-neutralnih domova.
„Način na koji gradimo stanove u Velikoj Britaniji nije se mnogo promenio od pre sto godine. Sve se posmatra uz određeni rizik. Svako ko želi da nešto izgradi, mora da odgovara investitoru, koji će se pomoću procenitelja osigurati u smislu da li ono što predlažete ima tržište.“, rekao je Chris Thompson, osnivač kompanije Citu koja je izgradila ovo naselje.
Promena načina razmišljanja u ovako riskantnoj industriji kao što je građevina može izgledati kao nepremostiv izazov, pogotovo ako joj ne pomažu državni propisi. Međutim, sada su u Velikoj Britaniji na delu promene za budući standard za domove, koji će zahtevati da novi domovi budu spremni na ugljeničnu neutralnost, iako se ove promene tek očekuju od 2025. godine. U Nemačkoj je standard Passivhaus donet odavno, dok se u Srbiji s implementacijom energetske efikasnosti otišlo toliko daleko da se fasade i dalje ne malterišu.
Nisu uključili grejanje 12 godina
Ipak, već može se reći decenijama postoje stanodavci koji imaju dugoročne interese kako za dobrobit svojih stanara, tako ujedno i za dugovečnost i kvalitet svojih objekata. Tako je kompanija Exeter City Living svoje delovanje na izgradnji ekoloških objekata otpočela pre više od decenije.
„Nije mnogo ljudi pričalo o klimatskim promenama 2009. godine, kada smo izgradili svoje prve tri pasivne kuće, te smo postali neka vrsta pionira u ovoj oblasti.“, rekla je Emma Osmundsen, direktorka kompanije Exeter City Living.
Tokom godina oni su usavršavali svoj dizajn, te sada umesto drvenih okvira koriste glinene blokove koji se međusobno povezuju poput lego kockica i sadrže vazdušne džepove, što isključuje potrebu za dodatnom izolacijom. Njihove kuće su čak toliko toplotno efikasne da 60% stanara uopšte nije moralo do sada da uključuje grejanje, a neki od njih čak to ne čine 12 godina.
„Sistem pasivne kuće zaista nije komplikovan i ne mora da košta više nego od konvencionalne gradnje. To je poput pečenja kolača. Većina „sastojaka“ je ista kao i kod obične kuće ali jednostavno morate slediti recept u pravilnom redosledu.“, dodala je Emma.
Tokom godina mnogi su pratili Exeterovu smernicu, te je tako u Noriču završena najveća šema socijalnog stanovanja koja se zasniva na principu pasivne kuće, osvojivši pritom 2019. godine i prestižnu nagradu RIBA.
Smanjenje računa za grejanje
Kako je tokom godina potreba za ekološkim objektima sve neminovnija, mnogi su svoju pažnju i rad usmerili na ovo polje. Inženjer za zaštitu životne sredine Clara Bagenal George, koja je i osnivač kompanije Leti, kaže da je u Britaniji sada u fazi projektovanja 30.000 objekata koji ispunjavaju standarde pasivne kuće. To su objekti koji za grejanje troše samo 15kWh/m2 za godinu, u poređenju sa trenutnim prosekom od 54kWh/m2 za godinu. Nadamo se da će i naša zemlja uključiti u ovaj trend, a prve naznake su već tu… barem što se tiče zamene zastarele stolarije preko koje može da se izvuče ogromna toplota iz doma.
Zamenite barem prozore
Naime, uprava za energetsku efikasnost biće formirana najkasnije do juna i imaće ove godine na raspolaganju fond od oko 15 miliona evra namenjenih za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji, Želja ministarstva je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti budu spušteni na nivo građana i domaćinstava.
Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potrebno oko 1.500 evra, 25% bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25% bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50% od samog domaćinstva – kažu iz ministarstva.
Ministarstvo je napravilo mogućnost da stambena zajednica, odnosno cela zgrada može da zaključi ugovor i sa Upravom i sa jedinicama lokalne samouprave da se radi izolacija zgrade i da Uprava učestvuje u finansiranju troška.
Kad ste već ovde…
