100 godina posle: Šta je Pariz sačuvao od olimpijskih lokacija iz 1924.

Upoznajemo vas sa arhitektonskim svedocima olimpijske istorije Pariza, objektima koji će najbolje sportiste sveta ugostiti po drugi, a neki čak i po treći put.  

Novija istorija francuske prestonice isprepletena je sa istorijom Olimpijskih igara. Davne 1900. godine Pariz je bio domaćin druge po redu moderne Olimpijade i tako započeo put urbanističkih adaptacija i arhitektonskih razvoja koji su pripremili grad za ovo veliko sportsko takmičenje.

Među najvažnijim promenama bio je dolazak prve linije metroa, otvorene 1900. godine, koja je povezala lokacije Svetske izložbe (fr. Exposition Universelle) sa mestima u Vensenu, gradu 6,7 kilometara udaljenom od centra Pariza, na kojima se održavala većina olimpijskih takmičenja.

Samo 24 godine kasnije, grad svetlosti je bio domaćin jedne od najuticajnijih verzija Olimpijade. Ovaj događaj, koji je i bio prvi ove vrste emitovan putem radio talasa, doprineo je značajnom porastu popularnosti Olimpijskih igara.

Takođe, tokom ovog izdanja je rođen koncept Olimpijskog sela. Neke od infrastruktura i lokacija izgrađenih pre više od jednog veka i dalje se koriste u Parizu, a neke od njih će i od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine biti domaćini olimpijskih događaja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Od građevinske skele napravljena ulična rasveta koja će osvetljavati Olimpijsko selo u Parizu

Stadion Iv di Manoar u Kolombu

Kolomb, predgrađe u severozapadnom području Pariza udaljeno 10,6 kilometara od centra grada, postalo je centralna lokacija Olimpijskih igara 1924. godine.

Po prvi put, sportisti su bili smešteni u Olimpijskom selu, koje je kreirano od prenosivih drvenih kuća opremljenih tekućom vodom, kao i dodatnih sadržaja poput pošte, frizerskog salona i restorana.

Stadion je mogao da primi 45.000 gledalaca, a izveden je prema projektu arhitekte Luja For-Dižarika.

Smešten u blizini Olimpijskog sela, stadion Iv di Manoa (fr. Stade Yves-du-Manoir) postao je jedna od najvećih i najvažnijih lokacija Igara 1924. Ova arena, koja je nekad bila trkačka staza, a tada transformisana za OI, mogla je da primi 45.000 gledalaca, a izvedena je prema projektu arhitekte Luja For-Dižarika (fr. Louis Faure-Dujarric).

Pre jednog veka, stadion je bio mesto odigravanja atletskih takmičenja, fudbalskih i ragbi mečeva. Nakon Olimpijskih igara 1924. godine objekat je nastavio da se koristi i bio je više puta renoviran, a 2024. godine ova istorijska arena će biti domaćin turnira u hokeju na travi.

Bazen Turel (danas Bazen Žorž Valere)

Izgrađen 1924. godine, Bazen Turel (fr. Piscine des Tourelles) bio je domaćin plivačkih takmičenja na pariskim igrama, gde je svedočio i obaranju rekorda na 100 metara slobodnim stilom.

Tokom godina, objekat je više puta renoviran, a krajem osamdesetih je dobio i pokretni krov, kao i novo ime, nadenuto u čast francuskog plivača i olimpijca Žorža Valerea (1927–1954).

Bazen se i dalje koristi, ali ove godine ipak neće biti domaćin olimpijskih takmičenja u plivanju i paraplivanju.

Bazen se i dalje koristi, ali ove godine ipak neće biti domaćin olimpijskih takmičenja u plivanju i paraplivanju, jer će se ona održati u Areni La Defans u Nanteru, piše ArchDaily.

Kvalifikacioni mečevi u sinhrononom plivanju, skokovima u vodu i vaterpolu će se pak održati u Akva centru Sen Deni, jedinom stalnom sportskom objektu koji je izgrađen za Olimpijske Igre u Parizu 2024.

Velodrom Żak Onketi u Vensenu

Velodrom Žak Onketi (fr. Velodrome Jacques Anquetil), lokalno poznat kao „La Sipale“, i danas je popularno mesto među biciklistima i ljubiteljima prirode, smešteno u šumskom pojasu u okolini Vensena.

Betonska staza dužine 500 metara izrađena je 1896. godine, zajedno sa gvozdenim tribinama dizajniranim od strane legendarnog konstruktora Gistava Ajfela (fr. Gustave Eiffel).

Na Olimpijadi 1924. godine ovde su se održavala takmičenja u biciklizmu, mačevanju, rvanju, boksu i dizanju tegova.

Prenamenjen u glavni olimpijski stadion, velodrom je 1900. godine zasigurno bio najposećenija lokacija, a na OI 1924. godine ovde su se održavala takmičenja u biciklizmu, mačevanju, rvanju, boksu i dizanju tegova.

Iako je proglašena za istorijski spomenik, staza više ne ispunjava savremene olimpijske standarde, pa će se takmičenje u biciklizmu i parabiciklizmu umesto toga održati u Naciolnalnom velodromu San-Kontan-on-Ivelin (fr. Saint-Quentin-en-Yvelines).

Versajska palata

Tokom igara 1924. godine čuvena Versajska palata (fr. Château de Versailles) služila je kao lokacija za streljačke događaje. Sada, vek kasnije, palata će ponovo biti domaćin olimpijskih događaja, ali ove godine će se ovde održavati takmičenja u konjičkom sportu i modernom pentatlonu.

Restauratorski projekti i privremeni građevinski radovi trenutno su u punom jeku kako bi se ova lokacija pripremila za događaje na letnjoj Olimpijadi 2024, a uključujući i restauraciju Kapije časti i krova Severnog krila, kao i dodavanje prijemnog prostora u vrtovima.

Zimski velodrom

Otvoren 1903. godine u okrugu Grenel, Zimski velodrom (fr. Velodrome d’Hiver) bio je domaćin takmičenja u mačevanju, dizanju tegova i boksu na Olimpijskim igrama 1924. godine.

Međutim, 1942. godine istoriji ovog objekta je dodat i mračan beleg, jer je velodrom bio korišćen od strane francuske policije za pritvaranje na hiljade Jevreja pre deportacije u koncentracione logore. Zgrada je srušena 1959. godine.