Papir, makaze, ploče: Od otpada napravljen novi građevinski materijal
Startap Honext osmislio je kako da sirovina iz proizvodnje papira ne postane otpad, već da se pretvori u ploče koje se mogu koristiti za suvu gradnju.
Papir je materijal koji se može reciklirati… ali ne neograničeno. Naime, kada prođe nekoliko nekoliko puta proces reciklaže, celulozna vlakna postaju prekratka da bi se povezala i da bi se od njih ponovo napravio papir. Ta vlakna onda obično završe na deponiji, ili još gore spaljena, što pravi veliki otpad koji je procenjen na oko sedam miliona tona na godišnjem nivou.
Startap Honext iz Barselone razvio je novi održivi materijal za koji su korišćeni enzimi i celuloza uzeti iz otpada nastalog u proizvodnji papira. Kako tvorci ovog proizvoda navode, on je napravljen od „neiskorišćenih resursa“ koji bi završili na deponiji.
Ono što je drugima otpad, nekima je poslužilo za stvaranje održivog građevinskog materijala.
Startap Honext je osmislio način kako da celulozna vlakna ne postanu otpad, već da se pretvori u građevinske ploče koje se mogu koristiti za unutrašnje pregradne zidove ili kao obloge. Proizvod se dobija mešanjem otpadnih celuloznih vlakana s vodom i enzimima, a u zavisnosti od kvaliteta otpada, koristi se smesa u kojoj se nalazi od 50 do 75% papira i 25 do 50% kartonskog otpada.
Dodavanjem određenih enzima tokom proizvodnog procesa stvaraju se čvršće veze između kratkih celuloznih vlakana, što dovodi do eliminisanja potrebe za upotrebom smola koje se ne mogu reciklirati. Ovaj enzimski tretman zapravo je ključan za proces, jer se vlakna dužine manje od pet milimetara ne mogu držati zajedno bez upotrebe smola ili drugih aditiva za lepljenje, kako bi dalje mogli adekvatno da se koriste u građevinskoj industriji.
Bolja apsorpcija zvuka
Nakon što se dodaju i netoksični aditivi za poboljšanje UV otpornosti ploče, smesa se zatim kompresuje i oblikuje u formu ploče, koja je i dalje vlažna, te dalje ide kroz tunel za sušenje.
Ova metoda proizvodnje takođe čini ploče ekološkom jer je čitav proces bez štetnih gasova, za razliku od proizvodnje MDF ploča i gips-karton ploča. Celulozne ploče su takođe i lakše, fleksibilnije i imaju bolju apsorpciju zvuka od pomenutih materijala.
Honext svoju proizvodnju sprovodi u španskom selu Vacarisses, gde se materijal dobija korišćenjem električne energije dobijene spaljivanjem gradskog otpada, a sva upotrebljena voda se ponovo koristi u zatvorenom krugu.
Kada materijal završi svoj životni vek, ponovo se vraća u proizvodni proces kako bi se stvorile nove ploče. Prvi postupak reciklaže iskorišćenih ploča je uklanjanje premaza ili neke druge završne obrade koja je naknadno korišćena.
Arhitekte na potezu
„Moramo da počnemo da gledamo na celulozni otpad kao na onakvu vrstu otpada kakva i jeste: neiskorišćeni resurs. Naš proces je ugljenično neutralan i može se ponavljati bez ikakvih štetnih uticaja na planetu.“ – , rekao je za Dezeen izvršni direktor Honexta, Pere Merino.
Sledeći korak u razvoju Honextovog materijala jeste pronalaženje arhitekti i dizajnera koji će koristiti njihove ploče u svojim projektima kako bi demonstrirali njihov puni potencijal.
Kad ste već ovde…
