Prvi vertikalni drvored u Novom Sadu nići će na adresi Pap Pavla 10
Tridesetak stabala fotinije krasiće fasadni front objekta koji u ozelenjenom atrijumu daje prednost stanarima a ne automobilima.
Ulica Pap Pavla u Novom Sadu, koja spaja Bulevar Oslobođenja i centar grada, ne može se pohvaliti lepom arhitekturom. Ulica je prošarana starim prizemnim kućama i tačkastom novogradnjom koja u većini slučajeva ne zadovoljava estetske kriterijume.
Zbog toga raduje informacija da će na adresi Pap Pavla 10, na par stotina metara od centralne gradske pešačke zone, nići objekat koji će podići atraktivnost ove lokacije jer se radi o zgradi koja je po mnogo čemu specifična.
Stabla na fasadi, park u dvorištu umesto parking za automobile, zelene krovne terase, održiva gradnja – sve su ovo karakteristike zgrade na čiji projekat stavlja potpis renomirani novosadski arhitekta Lazar Kuzmanov.
Srodni članci na portalu Gradnja:
S obzirom da u ulici Pap Pavla nema drveća, na samoj fasadi je projektovan prvi vertikalni drvored u gradu.
Arhitektonski, stambeno-poslovni objekat ukupne bruto površine od 16.700 kvadrata koji podiže kompanija Erker Inženjering, karakterišu jednostavne forme. U odnosu na gabarit, kubusi su čisti i u službi su naglašavanja vertikalne dimenzije objekta i stvaraju utisak elegantnije i skladnije forme. Dodatni efekat daju različito tretirane fasadne površine u smislu primenjenih materijala i tehnika obrade fasade.
Međutim, ono što je specifičnost ove zgrade jeste da je na uličnoj fasadi projektovan vertikalni park, odnosno drvored kojem je omogućen pristup sa malih terasa. Terase su u službi arhitekture, pre svega kako bi se naglasila kubična forma objekta i ispoštovala zadata arhitekonika samog objekta, a i zbog održavanja zelenila.
“S obzirom da u ulici Pap Pavla nema drveća, na samoj fasadi je projektovan prvi vertikalni drvored u gradu. Tako će tridesetak stabala fotinije krasiti i ozelenjavati fasadni front našeg objekta.” – kaže Kuzmanov za naš portal.
Dvorište umesto parkinga
Za razliku od većine današnjih stambenih kompleksa gde dvorište zauzimaju automobili, Kuzmanov je ovde dao prednost stanarima. Naime, objekat je koncipirao kao atrijumski, sa unutrašnjim blokovskim dvorištem punim zelenila.
“Takvo mesto će predstavljati zonu okupljanja stanara i susedskih susreta i druženja.” – kaže arhitekta.
Naravno, sve je to omogućeno postavkom podzemne garaže u dva nivoa, tako da je čitav nadzemni prostor oslobođen kolskog saobraćaja i prepušten pešacima.
U garaži je obezbeđeno ukupno 132 parking mesta za automobile i biciklana sa 120 mesta. Kolski i pešački pristup parceli je predviđen sa javne površine iz ulice Pap Pavla preko dva pasaža.
Stambene jedinice su u rasponu od garsonjera do petosobnih, a najveći stanovi imaće i svoje bazene.
Projektom je predviđeno ukupno 114 stambenih jedinica površine od 28 do 280 m2 i pet lokala u prizemlju ukupne površine 805 kvadrata. Projektovana su tri stambena ulaza sa posebnim liftovskim i stepenišnim vertikalama i njima se pristupa preko zajedničkog dvorišta, atrijuma.
Stambene jedinice su u rasponu od garsonjera do petosobnih, a najveći stanovi, koji će imati i svoje bazene, nalaze se na potkrovlju koje je formirano tako što je etaža prema ulicama povučena od osnovnog gabarita. Iznad povučene etaže je predviđen je dupleks sa prohodnom krovnom terasom na kojoj preovlađuje ekstezivno i intezivno zelenilo kako bi se povećala energetska efikasnost objekta.
Izgradnja 30 meseci
Objekat je projektovan u klasičnom sistemu skeletne armirano-betonske konstrukcije, kombinacijom armirano-betonskih stubova, AB ploča, kao međuspratne konstrukcije i vertikalnih AB platana za ukrućenje.
Zgrada cilja na energetski pasoš B razreda, a zanimljivo je što će prikupljati svu kišnicu u rezervoare koju će potom koristiti za zalivanje zelenih krovova i biljaka u dvorištu.
“Pošto je na objektu predviđen drvored, zatim parkovsko dvorište sa zelenilom i visokim stablima, kao i zelene krovne terase, možemo slobodno reći da će ovaj objekat u centru grada živeti u sadejstvu sa prirodom.” – zaključuje na kraju Lazar Kuzmanov.
Izgradnja objekata je započela, a kako se navodi na sajtu investitora ona će trajati 30 meseci.
Foto-galerija
Sve je to lepo, ali u samom centru Novog Sada, jezgru grada, ne treba da bude ultra moderna zgrada sa ultra modernom fasadom nego treba fasada da bude u skladu sa stilom fasada centra grada kao i stilom fasada lepih gradjevina koje su srusene da bi se ovo napravilo. Nemam nista protiv gradnje ali pogledate evroou svi grade u stilu njihovih gradova a mi unistavamo lepe fasade i kulturu grada radi obicnih zgrada. Katastrofa
Biće da se ne razumete u to šta znači poštovanje nasleđa, kontekst, kombinacija novog i starog. Postoji više elemenata u oblikovanju objekata i fasada koji definišu sklad nekog poteza ili arhitekture grada, a to nikako ne moraju biti jeftine kopije starih stilova, već naprotiv. Ne branim sve nove zgrade, većinom su nakaradne, ali su investitorima to dozvolile gradske urbanističke politike, ali isto tako ni puke kopije nisu tema. Svako vreme ima svoju odliku kako u svakom aspektu kulture, pa tako i u arhitekturi.
Vidim da se ni vi ne razumete u to sta znaci interpolacija i kako treba da se izvede objekat koji se nalazi u starom jezgru grada.
Licno sam se bavio sa ovim stvarima i studirao sam bas teoriju i savremen tehnologije u arh projektovanju na masteru i bavio sam se temom interpolacije. Ovo o cemu vi pisete su krajnosti i jedna (zgrade u istoricizmu (ne pricam o parizankama)) i druga (eksperimentalna savremena arhitektura, koja u 99% slucajeva lose ostari).
Planirani objekat u Pap Pavla nije interpoliran.
Prvo i osnovno bavimo se interpolacijom krova i fasade.
-Krov mora da je dvovodan, nikakvi ravni krovovi, bacve, ne stiti se samo ulicna vizura vec i panorama.
-Fasada ne sme da bude agresivna (erkeri, balkoni, lodje). Razni kontrasti, igradnja koja se karakterisu kao „savremeni“ elementi su samo pokazatelj neznanja upravljanja ili stvaranje estetike, ogromna slabost FTNa je sto studenti, buduce arhitekte ne znaju da barataju estetikom, ne znaju osnovne elemente teroije forme, ne razumeju filozofiju estetike itd.
Izbaciti te arhitektonske elemente (dozvoliti samo plitke balkone u manjem broju i dobro promisljenom rasteru), paziti na rastere, ne moze da se igra sa fasadom u centru grada, rasteri moraju da se postuju.
-Prizemlja ne smeju da se tretiraju kao odvojeni deo fasade, kao sto je slucaj u 99% novogradnje gde se tretiraju kao antracit aluminijumske „trake“ tj portali te ne komuniciraju sa ostalim etazama. Portali prizemlja treba da se postave u rasteru sa prozorima iznad, naravno u pravilnom odnosu puno/prazno i arkadno ili kaskadno. Opera di natur fasade prizemlja u odnosu na opere di mano fasade ostalih etaza se postize materijalima tj teksturom i bojom, eventualno odredjenim geometrijama koje su u funkciji arhitektonskih elemenata a ne dekoracijama.
-Deo koji me narocito nervira kada se diskutuje na ovu temu je i pokazatelj apsolutnog nepoznavanja tematike o kojoj diskutujemo – to je pitanje dekoracije. Naravno da se dekoracije tj plastika NE POSTAVLJA. Estetika fasade se postize pravilnim odnosima prozora sa povrsinom fasade, arhitektonskim elementima, materijalizaciom. U Subotici je to delimicno postignuto na objektu u Petefi Sandora sa pescanikom, gde je tekstura kamena dala bogatsvo fasadi, zajedno sa pravilnim rasterom. Konkretno na toj zgradi je greska krov, koji je ravan i prizemlje koje je alu traka. Propustena prilika.
Sustina je razumeti i postovati genius loci sto se tice oblikovanja fasade i krova, sto se tice materijalizacije i arhitektonskih elemenata.
Planirani objekat nema nikakvu arhitektonsku, estetsku vrednost niti se uklapa u ambijent i moguce je izgraditi objekte koji nisu eksperimentalna jeftina savremena arhitektura, parizanke ili reinkarnacije nekog istorijskog stila (istoricizam).
Tim Ana 🙂
Pozdrav Filipe, prijatno sam iznenadjen Vasim komentarom. Demonstracija vrhunskog poznavanja i promisljanja. Kao kolega hteo bih da znam kako se prezivate i da li se bavite projektovanjem? Hvala.
Hvala Filipe na ovakvom tekstu, i mogla bi i Gradnja da Vas angažuje za jedan stručan serijal.
Ja ne branim ovaj objekat, naprotiv, mislim i rekla sam isto što i Vi, ali mi nije uža struka pa Vam možda ne deluje. Nisam ni za Parižanke ne daj Bože, ni za preterano moderne ili staklene objekte. Mora da se nađe sredina sa uzorom u vrednim okolnim objektima.
Nije problem samo na FPN-u već nijedan fakultet ne pridaje dovoljno pažnje nasleđu, a kamoli uklapanju u kontekst generalno, plus u istorijski kontekst. S obzirom da se slabo bave i osnovama, ne verujem da će i ovo uvrstiti u dovoljnoj meri u nastavu.
Primeri „interpolacije“ koji se nude kod nas su mahom silovanja prostora sa ciljem što veće zarade investitora, a u tome zdušno pomažu investitorski urbanisti i/ili neznalice koje projektuju planove.
Ako je podzemna garaža ispod dvorišta onda će tu teško biti nekog zelenila višeg od 2m. A i pitanje je šta će biti sa tim sadnicama na fasadi posle desetak godina. Ako to budu stanari morali da održavaju onda će fasada za par godina izgledati žali bože.
Porušićete vi i gradsku kuću ima vremena samo lomi !
Dvorište je premalo za 132 stana da bi se pričalo o nekoj zelenoj zgradi. Ulica je već preuska za sve automobile koji tu saobraćaju svakodnevno, a i ljude koji tu žive. Sa ovim novim zgradurinama koje se zidaju, a trenutno su 3 projekta u izgradnji, tek će da bude zagušeno. Par saksija minijaturnog drveća na fasadi ne mijenja apsolutno ništa, a ni ne doprinosi ničemu.
Sve te kritike su na adresi gradskog urbanizma
Sve je ovo lepo i sjajno i bajkovito dok je na renderu ali onda ce doci odrzavanje te fasade pa ce doci komarci bube golubovi i svakojaka gamad. Na kraju ce se ta fasada pretvoroti u ruglo koju ce na kraju skupstina stanra ponovo zastakliti i zabetonirati.
Banalna replika jednog pomodnog trenda koji se raširio svetom (ali se bar izvodi u nekom boljem obliku).
Žardinjerice su preuske za ovako veliko zelenilo kao na renderu, terase male da bi sve imalo nekog efekta.
P.S. Kako se dolazi do žardinjere u sredini objekta???
U tom dvorištu je bilo 10 stanova, a sada 114. Toliko o kvalitetu zivota buducih stanara. Kako ce ti stanari dokaziti do svojih stanova kroz ukicu siroku 5m. Te saksije su priča za naivne koji će da preplate te stanove
a na sajtu investitora
u opisu projekta
arhitektu Kuzmanova
niko ni da pomene
Kvadrat u ovoj zgradi cak 3.500e!
Jezivo!
Pa kako ovolika zgradurina, na ovolikoj parceli, u ovolikoj ulici?
I u Kini su pre nekoliko godina sagradili celo naselje sa zelenilom na terasama. Epilog: samo 10% stanova je useljeno zbog neadekvatnog odrzavanja zelenila koje je sprecilo prirodno svetlo da „udje“ u stanove i zbog pojave komaraca i buba svakojake vrste. O prekomernom broju stanara/vozila i neadekvatnim fasadama u gradskom jezgru receno je ranije.