Predstavnici JP Urbanizam i Društva arhitekata Novog Sada ukrstili su svoje stavove o Nacrtu generalnog urbanističkog plana u živom prenosu na portalu Gradnja.
Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. godine nalazi se na javnom uvidu do 5. februara. U pitanju je krovni dokument kojim se utvrđuje strategija urbanističkog razvoja grada kroz definisanje namene prostora, granice građevinskog područja, gradnje infrastrukture.
U cilju podsticanja stručne polemike o ovom strateškom dokumentu za grad Novi Sad, portal Gradnja.rs organizovao je 27. januara panel debatu na kojoj su učestvovali predstavnici JP Urbanizam kao i predstavnici Društva arhitekata Novog Sada.
Debatu možete pogledati ovde:
Predstavnici JP Urbanizam
- dipl. inž. arh. Dušan Miladinović, direktor JP Urbanizam – Zavod za urbanizam Novi Sad
- dipl. inž. arh. Silvija Kacenberger, pomoćnik direktora za urbanizam Novi Sad
- dipl. inž. građ. Olja Tolmač, šef službe za hidrotehniku
Predstavnici Društva arhitekata Novog Sada
- dipl. inž. arh. Miljan Cvijetić, Predsednik Društva arhitekata Novog Sada
- dipl. inž. arh. Slobodan Jović, član upravnog odbora DaNS
- mast. inž. arh. Dr Aleksandar Bede, član upravnog odbora DaNS
Moderator panela
- dipl. građ. inž. Igor Conić, urednik portala Gradnja.rs
Kako pratiti
Panel debatu možete pratiti uživo na ovom linku kao i YouTube kanalu.
Debata je dostupna za gledanje i nakon njenog završetka.
Kako postaviti pitanja
Pitanja za učesnike panela mogla su se postavljati u komentaru na ovaj članak ili na YouTube kanalu.
Vreme održavanja
Debata je bila održana u četvrtak 27. januara. Predviđeno vreme trajanja panela 120 min.
Molino DaNS da u panel diskusiji izaberu predstavnike.koji se bave urbanizmom ili.takve nemamo u svom.clanstvu. tema jenGUP a ne urbani dizajn.
Svi mi kao arhitekte imamo barem osnovno znanje o urbanizmu i planiranju. Čak i elementarno poznavanje urbomorfologije i principa alokacije gradskih aktivnosti su više nego dovoljni da se prepoznaju manjkavosti novog GUP-a.
Poznavanje osnovnog znanja iz urbanističkog projektovanja je samo dovoljna ulaznica da počnete da se bavite urbanističkim planiranjem. Za samostalan rad potrebno je minimum 5 godina iskustva, što govori o složenoj delatnosti. A svaki građanin može videti i bez elementarnog znanja o tome da li ima mana i vrlina određeni planski dokument. Najčešće se to sagledava u odnosu na svoje potrebe. Da li novi GUP ima mana ili vrlina treba da objasne oni koji su radili na njemu. Takođe, ne treba izuzeti da je GUP 2021 osnova za GUP 2030 . To znači da bih videla mane i vrline GUP-a moram da sagledam promene u odnosu na važeći plan, A to očekujem od diskusije. I zato sam tražila od DaNSa da uzme nekog od clanova koji su se bavili urbanizmom direktno i pomognu nam da sagledamo GUP slušajući obe strane
Možda ipak prvo da se sasluša debata i onda proceni koje je razumevanje kolega (iz upravnog odbora DaNS) u vezi sa urbanizmom i sa kojim znanjem i poznavanjem problematike oni raspolagaju.
aj bas me interesuje sta kaze struka
Mene zanima da li su predstavnici sistema iole svesni kako funkcionise nas sistem.ovo pitanje je vazno jer oni ne vide i nemaju osecaj za gradjane koji nisu sa svescu u njihovom sistemu.a globalno smo i planetarno 1 sistem.osecam se kao rob koji je primoran da placa prevelike racune za energiju(koja je u vlasnistvu svih ljudi i ne bi trebala da se naplacuje), poreze koji ne znam cemu sluze sem da se nakupio ozbiljan harac koji vi sistemski poslusnici imate potrebu da potrosite.to je sustina.pitanje je da li to ljudima sve treba.pravimo vestacke igraonice od naseobina i gradova.potpuno smo izgubili uzemljenje sa realnoscu.treba zaustaviti bilo kakvu gradnju.stati.sagledati sta mi to radimo.
1. Da li se zna cena izgradnje novog nasipa? Da li je urađena Studija ekonomske isplativosti, imajući u vidu da se novi nasip planira isključivo zbog izgradnje na prostoru nekadašnjeg Brodogradilišta?
Brodogradilište se nalazi na vodnom zemljištu, bez pomeranja nasipa – kako bi se pomerilo i vodno zemljište, izgradnja je nemoguća na istom?
Molim Vas, nemojte nam pričati o veslačkoj stazi i Kameničkoj adi. Pričamo o prostoru nekadašnjeg Brodogradilišta, gde je planirana pretežna namena – opštegrdski centar. Nejasno je kako ste mogli da isplanirate opštegradski centar na vodnom zeljištu, imajući u vidu Zakon o vodama i Zakon o planiranju i izgradnji.
Ukoliko bi se izgradio nasip, izgradnja na Brodogradilištu bi mogla da bude tema, trenutno, prostor Brodogradilišta ne može stoji ucrtan u Nacrtu GUP-a kao opštegradski centar, dokle god se radi o vodnom zemljištu!
2. Studija stanovanja iz 2009. koja je poslužila za izradu GUP-a govori o velikom broju viška stanova u odnosu na broj domaćinstava (23.700). Da li možete reći gde su javno dostupne nove informacije u vezi sa demografskim projekcijama, koje ste naveli na prezentacijama? (Studija staonovanja i Demografske projekcije iz 2009. nisu predmet ovog pitanja – jer su nam one poznate. Zanima nas „update“ ovih dokumenataa koje ste pominjali na prezentacijama, a odgovor na pitanje nismo dobili).
3. Da li je izgradnja mosta vezana isključivo za budući izgradnju na Brodogradilištu, kako bi se infrastruktura i putni pravci ka istom rešili o trošku građana? Ne zaboravimo da Grad Novi Sad čine i Futog, Begeč, Veternik i Ledinci koji broje oko 42.000 stanovnika, a Sremska Kamenica oko još oko 14.000 i da bi imajući u vidu ove podatke pametnije bilo praviti most negde između Veternika i Futoga ili Futoga i Begeča? Da napomenemo da je prvi most koji je dostupan uzvodno, most kod Bačke Palanke koji ide u Hrvatsku. Znači, 40km obale Dunava nema nijedan most, a u Novom Sadu imamo 3 mosta na svakih kilometar do 3km i planira se četvrti. Ako uzmemo i biciklističko pešački, ispada da bi to bilo ukupno 5 mostova. Zašto stanovnici Begeča, Futoga, Veternika, Ledinaca moraju da idu kroz Novi Sad da bi prešli na drugu obalu? Da li se tako rasterećuje saobraćaj?
A sta ce Ledincanima most koji vodi u Futog?
P.S. Za Miladinovića
Molimo direktora JP Urbanizam Miladinovića da ne manipuliše i da odgovor u vezi sa mostom ne bude da „nije tema Nacrta GUP“, kao i da Begeč, Futog i Veternik nisu u obuhvatu Generalnog plana.
Pitanja su vrlo konkretna, molili bismo ga da ne manipuliše i ne izvrće činjenice. Građane zanima zašto autoput da se ukršta na Bulevaru Evrope i da li je neophodno da im idu kamioni ispod prozora, a ne da li su u obuhvatu plana.
Zanima ih koliko će njihovi stanovi izgubiti na vrednosti, s obzirom da će zagađenje biti znatno uvećano, kao i frekvencija saobraćaja, buke, a ne treba zanemariti ni svetlosno zagađenje.
Šuška se i da pojedine stambene zajednice razmišljaju o tužbama prema gradu i investitorima zbog sakrivanja informacija u vezi sa viaduktom i mostom uopšte, budući da je rešenje koje je uzeto iz starih planova ne odgovara sadašnjoj situaciji jer daleko od toga da može da bude u pitanju obilaznica-kako je u Zaključku vlade definisano, a kasnije taj zaključak iskorišten kao polazna tačka za planiranje u skladu sa „nacionalnim interesom“!
Arhitektura, urbanizam i planiranje su tri različite profesije. No, često se desi, da kolege smatraju da su kompetentne da se bave pitanjima od S do XXXL razmere. Nekako arhitekte žive u uverenju da mogu da uspešno projektuju nameštaj po meri, dizajniraju porodične kuće, da se bave planiranjem. Rem Koolhaas im nije ravan…
Međutim, dok se oni bave dizajnom, urbanizmom i planiranjem, postavlja se jedno suštinsko pitanje: A KO SE BAVI ARHITEKTONSKOM PROFESIJOM i ZAŠTO NIKO?
U trenutku kada retko koji biro u Srbiji može da plati početnika dovoljno da on može da preživi (a o platama seniora ne bih ni da govorim) reklo bi se da je pitanje izrade ARHITEKTONSKE STRATEGIJE, uređenja arhitektonske profesije SUŠTINSKO – od opšteg i strukovnog značaja. Međutim, unutar same profesije vlada potpuna nezainteresovanost.
Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture je iniciralo izradu NACIONALNE ARHITEKTONSKE STRATEGIJE kao krovnog dokumenta koji treba da unapredi poziciju arhitektonske profesije u društvu, ali i pospeši opšti standard života i građene sredine.
Pomislio bi čovek da će sada arhitekte, vlasnici biroa i predstavnici udruženja da pohitaju da se stvar reši. Ali, privatnici nemaju vremena da se bave strategijom od letovanja, zimovanja, restorana… Svi su, izgleda, previše zauzeti.
Na primer, na RADIONICI koju je organizovalo Ministarstvo, pozvano je 16 ISTAKNUTIH BIROA, a koji trebaju da zastupaju interese oko 9.000 zapošljenih arhitekata (koliko nas ima upisanih u APR-u). Odnos je bio 1 zastupnik na 500 arhitekata. I? Ljudi moji, šta mislite? Koliko je njih došlo radionicu?
Od 16 veličanstvenih, 6 je došlo na radionicu, a samo jedan predstavnik je uputio pisani komentar koji treba da uđe u strategijua. To je Vladimir Đorić iz beogradskog studija ZABRISKIE. (Bravo, Vlado!) Ove što nisu došli ne smem ni da pominjem od sramote. A još više me sramota što sam radio za njih…
Moram da istaknem da je arhitektonska strategija u Hrvatskoj doneta 2013. godine – pre jednu deceniju! Čak je 2020. godine napravljen i izveštaj: https://mpgi.gov.hr/UserDocsImages/Zavod/Publikacije/Apolitika_2020-izvjesce.pdf
Došlo je ŠIZOIDNOG CEPANJA.
Arhitekte NE STIŽU DA SE BAVE SVOJOM PROFESIOJOM zato što se bave drugim stvarima. Pored letovanja, zimovanja i restorana, od profesije važnije su stvari kao što su urbanizam, planiranje, GUP, PGR, PDR, kratkoročni profit, serija na Netflix-u. A to što mlade arhitekte sa platom od 300 eura ne mogu da žive – nikom ništa.
Mislim da su debate i javne rasprave sjajna stvar. Čini mi se da bi, pre svega, trebalo napraviti jednu javnu raspravu i u vid celu tu stvar vezanu za arhitektonsku politiku. Tema može da bude: ARHITEKTONSKA STRATEGIJA – IZMEĐU MAŠTE I STVARNOSTI.
Vladimir Đorić i Nebojša Antešević mogu biti jedni od učesnika, a ja se javljam za moderatora.
1.Gde se planira izgradnja Severne ulice uz Kanala DTD kao alternativa Partizanskoj?
2.Da li plan predviđa izgradnju sportskih terena i sadržaja uz dolmu DTD a preko puta stambenih zgrada u Ulici Petra Drezgića na Salajci?
Da li je planirana rekonstrukcija ili izgradnja nove predškolske ustanove u Karađorđevoj 55? I da li će građani Salajke koji žive severno od Partizanske dobiti povećanje spratnosti?
Da li direktor JP Urbanizam i ostala 2 učesnika panela iz JP Urbanizam mogu javno da kažu, garantuju, potvrde da se nisu konsultovali ni sa 1 investitorom u toku izrade nacrta GUP-a (kao što nisu ni sa tzv. „običnim građanima“) i time odbace priče o investitorskom urbanizmu i kako se grad ustvari planira prema željama investitora a ne građana?? A uz to – i da ponude ostavke na svoje pozicije ako se ispostavi da jesu planirali GUP u dogovoru sa investitorima, ili da su bilo šta drugo u vezi GUP-a lagali i/ili skrivali od javnosti?
1. S obzirom da se narednih godina očekuju velike investicije u gradu, da li je razmatrano da na nekim lokacijama bude dozvoljena izgradnja visokih objekata preko 100 metara, svojevrsnog landmark-a, s obzirom da ih Novi Sad još uvek nema.
2. Koliko je realno uvođenje tramvajskog prevoza u Novom Sadu do 2030. godine, ako imamo u vidu da su detalji poput trasa i terminala ubačeni u GUP?
Проблем решавања/нерешавања незаконите градње прати нас већ 30 година и потребно је кроз плански документ покушати понудити решење. Игнорисање је најгора могућа опција.
У складу са законом о озакоњењу објеката (Службени гласник РС бр.96/2015, 83/2018 и 81/2020 – одлука УС) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ozakonjenju_objekata.html
У оквиру постојећих дефинисаних градских зона извршити мапирање нелегалних зона/нелегалих објеката.
Дефинисати смернице за решење:
– Није могуће озакоњење/обавезно рушење
– Могуће озакоњење
– Мапирање нелеганих објеката високог ризима (нерешени имовинско-правни статус, просторна специфичност која ограничава решење-нпр. Излазак објекта изван регулационе линије, Угрожавање суседних објеката…)
– Израда плана реализације – за објекте који не могу бити озакоњени (рушење –под којим условима и на који начин) …даље рационално планирање земљишта на коме се налазе објекти који не могу бити озакоњени.
– Израда плана реализације – за објекте који могу бити озакоњени али су објекти високог ризика (бесплатна правно-техничка помоћ у оквиру одељења за озакоњење у градској управи)
– Понудити решење за ефикаснију реализацију започетих поступака озакоњења – помоћ градској управи из приватног сектора –јавно приватно партнерство
Kao vlasnik ozakonjenog objekta mogu da Vas informišem da su u planovima nižeg nivoa, moj i ostali nelegalni objekti mojih komšija a koji su ozakonjeni, uneti u plan.
To je uostalom i zakonska obaveza.
Sva neophodna infrastruktura je u planu predviđena, uz rešavanje brojnih problema koji su posledica ovakve neplanske urbanizacije u prošlosti.
Ja kao neko ko je laik uopšte ne mogu ni da zamislim da je donošenje planova detaljne regulacije na raznim prostorima u gradu moguće bez sagledavanja svega što ste naveli… I kao što rekoh, na sopstvenom primeru svedočim da se nelegalni objekti u tim planovima analiziraju. Oni objekti koji nisu dobili pozitivno mišljenje o legalizaciji tako se i tretiraju.
Svaki vlasnik nelegalnog objekta je morao da pribavi svu neophodnu dokumentaciju koja je zakonom predviđena za potrebe legalizacije.
Dakle, ja mislim da se planovima već sve radi što ste rekli da treba da se radi…
zasto nije bilo ranog javnog uvida kako je predivdjeno zakonom? urbanisticki plan za narednih 10 godina sigurno je zahtevao siru debatu i konsultacije sa gradjanima.. zasto je to sve izostalo? (kad cak i zakon to podrzava pravilom o ranom javnom uvidu)
gradjanima je prakticno servirano “gotovo resenje” tj plan u vezi kog nisu nista pitani.. a ove prezentacije, primedbe, kratak rok za odgovor urbanista i komisije na primedbe i citav utisak da je sve “na frku” odaju utisak da je citava procedura ustvari najobicnija farsa..
skupstina je odluku o izradi gup-a donela 2009. sa rokom da bude zavrsen 2011.
kao sto svi znamo – to je bila neka druga skupstina i taj gup da je tad zavrsen i usvojen sigurno ne bi bio ni blizu ovom danasnjem.
zasto skupstina (sadasnja) nije donela novu odluku o izradi i ispostovala celu proceduru po sadasnjem zakonu a ne da se zlouptrebljavaju stare odluke i cinjenica da je doslo do promene vlasti u toku izrade gupa pre 10godina…
da li je jp urbanizam ikada kaznjen (i kako) zato sto nije ispostovao rokove koje je skupstina odredila i nije “ispostavio” neki plan na vreme? mislim, nasim novcem se finansira njihov nerad ali i druge lose stvari..
Da li je za izradu GUP-a i planiranje pomeranje linija odbrane od poplava izradjena i korišćena i jedna studija koja bi obuhvatila ceo grad odnosno ceo tok Dunava kroz Novi Sad i analizirala razlike u vodostajima u drugim delovima grada nakon sto bi bio izgradjen nov nasip? (posto obe studije navedene u gup-u obradjuju samo jedan deo NS-a odnosno samo deo Kamenicke ade i brodogradilista)
Objasniti zašto planirani park kod ranžirne stanice obuhvata privatne kuće, a na postojećim zelenim površinama u neposrednoj blizini su planirane višespratnice? Kome je to isplativo? I kako misle da izvrše eksproprijaciju nekretnina zarad parka, kad u toj situaciji ne može biti proglašen javni interes (član 58 Ustava RS i član 20 zakona o eksproprijaciji)?
Nadovezujem se na komentar u vezi sa izgradnjom parka preko privatnih kuca i zaista bih volela da cujem obrazlozenje da se soliteri grade na postojecim zelenim povrsinama u produzetku pomenutog oarka, a kuce se ruse radi izgradnje parka…desetine porodica iz ovog dela ulice Zeleznicka kolonija, nakon uvida u GUP veoma uznemireno i smatra da je ovo krajnje diskriminišuće, jer ne ocekuje pravičnu nadoknadu od Grada za svoje nekretnine.
Voleo bih da se govori i o Detelinari i planiranom opstegradskom centru u Brace Popovic. Detelinari trebaju zelene površine i park, a ne soliter od 16 spratova. Kvalitet života je i sada smanjen velikom bukom i lošim kvalitetom vazduha.
Zasto direktor Urbanizma kontinuirano govori da su na Kamenickoj adi nelegalni objekti?
Kolko je poznato – svi ti ljudi imaju dozvole (naravno legalne) od Voda Vojvodine za koriscenje/zakup zemljista (nisu vlasnici) i podizanje objekata bez temelja.. ?
Zašto se stanice za iznajmljivanje bicikala planiraju na svakom ćošku na Limanu 3 i 4? Smatram da nije potrebna izgradnja iste na uglu Narodnog fronta i Balzakove (zato što je u pitanju zelena površina i jer se planira već izgradnja istih na uglu sa Ive Andrića i u Limanskom parku).
Obaloutvrde mogu da se preskoce ako se uvede tiploagija objekata sa plutajucim temeljima kao sto se rade u Holandiji. Npr. u Hrvatskoj su i omogucili da se legalizucju cak i kucice na drvetu. Treba u GUP da se ubace i nove tiplogije, jer je danas uranizam i shvatanje obala otisao daleko.
Pitanja:
1) Zbog čega na teritoriji gradske četvrti Liman, ili u neposrednoj blizini, nije predviđena izgradnja objekta policijske uprave — policijske ispostave, ako se uzmu u obzir veliki broj stanovnika, teritorija, kao i porast kriminaliteta na Limanu otkad je policija napustila ispostavu u Miše Dimitrijevića? Pokazalo se da policijska ispostava „Stari grad” ne može adekvatno da pokriva teritoriju koju pokriva od trenutka kada je napuštena ispostava u Miše Dimitrijevića, već je potrebno da gradska četvrt Liman dobije svoju policijsku ispostavu koja bi, pored Limana, pokrivala i okolne gradske četvrti i tako rasteretila PI „Stari grad”. Postoje prostorne mogućnosti za tako nešto pored planiranog objekta predškolske ustanove na Bulevaru despota Stefana.
2) Da li je ostavljena mogućnost da se kroz planove detaljnije razrade predvidi izgradnja verskog objekta — pravoslavne crkve na potezu od Balzakove ulice do studentskih domova, imajući u vidu veliki broj vernika pravoslavne veroispovesti koji se doseljavanjem na Liman može samo povećati? Lokacija crkve mogla bi biti u okviru zelene površine naspram dvorišta OŠ „Žarko Zrenjanin”, na Bulevaru despota Stefana, gde se danas nalaze napuštene barake i improvizovani poligon za obuku vozača.
3) Da li je ostavljena mogućnost planiranja kroz planove detaljnije razrade u vezi sa izgradnjom parkirališta sa drvoredima duž cele Balzakove ulice, nalik onima u Fruškogorskoj, na prostoru prazne zelene površine (travnjaka), što bi umnogome olakšalo situaciju sa nedostatkom parking-mesta u tom delu Limana 3 i 4?
4) Zbog čega je objekat policijske uprave — policijska ispostava u Sremskoj Kamenici, na Trgu kralja Petra I, planiran na mestu objekta koji je policija već napustila?
4) Zbog čega se planira uklanjanje pruge do Beočina, odnosno njeno pretvaranje u pešačko-biciklističku stazu, a ne njena obnova i uspostavljenje šinskog javnog prevoza, kako putnika, tako i tereta za Beočinsku fabriku cementa, što bi rasteretilo saobraćaj na postojećim putevima uz prugu? Ukoliko se pruga ukloni, da li je predviđena izgradnja nove pruge za gorepomenutu svrhu?
Pozdrav za sve učesnike panel-debate, kako članovima DANS-a, tako i JP „Urbanizam”. Novi GUP donosi i značajne novine koje su za pohvalu, kao što su: nova plaža, mostovi, marina i sekundarni tip javnog prevoza — tramvaj.
Unapred zahvaljujem na odgovorima.
2) Da li je ostavljena mogućnost da se kroz planove detaljnije razrade predvidi izgradnja verskog objekta — Nadam se da nije. Postoji objekat za religijske usluge na grbavici, u produžetku Balzakove; nisu u stanju 10 godina da ga završe, stoji ruglo i blato… nema potrebe da se gradi crkva na svakih 500m.
Crkve i kladionice min 2km udaljiti od škola!
Zašto ne možemo da komentarišemo i postavljamo pitanja na Jutjubu?
Nažalost, tehnički problem. Postavite ovde pitanje. Hvala
Zašto urbanisti predvidjaju objekat poreske uprave usred Limana IV na zelenoj povrsini pored vrtica, zar se ne moze predvideti izgradnja objekta koji iziskuje manje saobracaja, npr. osnovne škole ili slično?
Slazem se sa jednim komentarom, zašto nije planirana policijska stanica na Limanu, koji je jedan od najvecih kvartova bez policije u gradu a suocava se sa ucestalim kradjama?
Da li je planirano da se izgradi kruzni tok na spoju novog mosta sa sremske strane, buduci da nije ucrtan u GUP-u?
Da li je planirano prosirenje obilaznice oko Kamenice za jos dve trake, od novog mosta do buduceg Fruskogorskog koridora, kako ne bi ostala „usko grlo“, kao i zasto nije oznacena kao prioritetna u novom GUP-u?
Zasto je biciklisticka staza ucrtana sa desne strane Mosta slobode, gledano ka Kamenici, ako je gradonacelnik najavio da ce biti sa leve zbog vozila hitne pomoci koja idu ka Kamenici?
Ako gospođa Silvija može da prokomentariše svoju rečenicu da se: „Opštegradski centri ucrtavaju jer mi ne znamo šta će tu biti za 2, 3, 5 godina“. Zar nije cela poenta PLANIRANJA i GUP-a da znaju ili usmere plan u pravcu šta bi tu trebalo da bude za 2, 3, 5 godina?
Koliko je sada po vazecim propisima predvidjeno parking mesta po stanu, a koliko u po GUP?