Palata Beograd: Nekad Crna udovica, danas simbol prestonice

Od trenutka kada je sagrađena, Beograđanka budi kontroverze i predmet je diskusije kako ljudi iz struke tako i velikog broja građana.

Godine 1969. grad Beograd raspisuje konkurs za izgradnju objekta koji bi potencijalno postao novi simbol grada, a ujedno parirao palati Albanija i hotelu Moskva. Poznati arhitekta Branko Pešić se prijavljuje na ovaj konkurs, odnosi pobedu i tada zvanično počinje priča o nastanku čuvene Beograđanke.

Kamen temeljac položen je 7. novembra 1969. da bi nakon nešto manje od 5 godina, tačnije 22. aprila 1974. godine zgrada bila i svečano otvorena . Iako je prvobitno planirana kao znatno niža i potpuno drugačijeg kolorita, Palata Beograd je sa svojih 100,23 metara visine i 23 sprata postala simbol prestonice ali i najviša zgrada tadašnje Jugoslavije.

Postoji zanimljiva informacija da ste se za samo 10 dinara liftom mogli popeti do vidikovca na pretposlednjem spratu i uživati u veličanstvenom pogledu na čitav grad. Unutrašnjost zgrade krasila su brojna umetnička dela, dok je u holu prizemlja bila knjiga utisaka. Veliki broj poznatih ličnosti, umetnika, sportista, političara, ostavili su svoj potpis uključujući i posadu „Apolo-Sojuza“ i pisca Ivu Andrića.

Uprkos značaju i svim arhitektonskim kvalitetima, Beograđanku nisu zaobišle kritike i pogrdni nadimci poput „Crna udovica“ kao i „Crna dama u belom gradu“ pre svega zbog visine i izražene tamne fasade.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Novi sjaj stare dame: Završena dugo iščekivana rekonstrukcija Beograđanke

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Gradnja.rs (@gradnja)

U vreme kada je nastala Beograđanka je bila tehnološko čudo.

Izgrađena je po najsavremenijim arhitektonsko-građevinskim standardima, konstruisana tako da odoli zemljotresima i snažnim vetrovima, dok je u samoj gradnji korišćeno više od 20 novih materijala i tehnologija. Kompjuterski program vodio je računa o automatici svih parametara zgrade – hlađenju, grejanju, prozorima. Pored toga imala je i automatsko spuštanje roletni usled jakog sunca ili jakog vetra, kao i najmodernije i najbrže liftove. Zasigurno možemo reći da je Beograđanka jedan od prvih primera pametnih zgrada na prostoru Balkana.

„U Beogradu su izlasci i zalasci sunca prizor posebne lepote. Beogradska arhitektura preliva se u toj skali svetla i senki, pravca istoka i zapada. Fasadna platna Beograđanke su napravljena tako da prate promene neba nad Beogradom. Kada je ono tmurno – i ona je tamna. Kada je svetlo – ona se pretvara u njegovo blistavo ogledalo.“ – Branko Pešić (citat u toku stvaranja Palate Beograd)

Duško Radović i Beograđanka

Popularni vidikovac zatvoren je za javnost osamdesetih godina, kada je radio „Studio B“ zauzeo pretposlednji sprat. Odatle se naš poznati novinar i pisac Duško Radović svako jutro obraćao Beograđanima i izgovorio svoju čuvenu rečenicu: „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu“. Na taj način trajno se upisao u istoriju grada, a Beograđanku učinio još posebnijom.

Fasada je u potpunosti sačuvana, prozorski otvori sa staklima su zamenjeni, dok su oštećene roletne prepravljene.

Nažalost, usled neulaganja zgrada je vremenom propadala i gubila svoju funkciju. Bilo je neophodno ulaganje velikih materijalnih sredstava u njenu rekonstrukciju i privatizacija zgrade bila je jedino rešenje. Iz tog razloga zgrada je prešla u vlasništvo kompanije Marera Properties, koja angažuje biro Remorker architects za izradu projekta rekonstrukcije.

Očuvanje simbola

Tim arhitekata pomenutog biroa imao je želju da čitav objekat dobije potpuno novi umetnički izraz koji ispunjava sve potrebe savremene poslovne zgrade. Važno je pomenuti da je fasada u potpunosti sačuvana, prozorski otvori sa staklima su zamenjeni, dok su oštećene roletne prepravljene. Ulazna partija je dodatno naglašena i monumentalizovana. Pažljivom rekonstrukcijom, kulturno-istorijska vrednost Beograđanke je u potpunosti sačuvana. Ona i dalje ponosno stoji kao simbol jednog vremena, ali isto tako i kao simbol Beograda.

„Bio je to osećaj ispunjenja, pobede, trijumfa. Beograd se prostirao ispod nas i oko nas. Dunav, Sava, Šumadija, Srem i Banat. Nebo nadohvat ruke. Velika kuća podigla nas je iznad horizonta Balkana. Bez reči, bez pokreta, pobožno smo posmatrali jedan od najlepših gradova na svetu, iz vizura do tada neviđenih.“ – Branko Pešić (citat u toku stvaranja Palate Beograd)