Ovako se seku debla da bi se dobili različiti izgledi dasaka
Ukoliko ste do sada drvenu građu viđali samo na stovarištima, biće vam interesantno da pročitate kako izgleda proces obrade stabala i koje su to sve operacije koje određuju veličinu, tonalitet i druge relevantne aspekte gotovog proizvoda.
Drvo koje koristimo kao građu izrađuje se rezanjem – više od 2.000 vrsta – drveta od kojih svaka ima svoje karakteristike pa samim tim i namenu. Osim različite gustine i vlažnosti drveta, na utvrđivanje funkcionalnosti utiče i način sečenja debla. Na presek utiču delovi, odnosno slojevi stabla, a njihov redosled je sledeći:
- Kora: nepravilan sloj sastavljen od mrtvih ćelija, čija je osnovna namena zaštita unutrašnjih slojeva.
- Felogen: u ovom sloju se generišu nove ćelije koje povećavaju obim stabla iz godine u godinu.
- Drvenasti deo: mlado drvo, sadrži dosta vode sa malom količinom lignina.
- Srce: zrelo i tamno drvo, čvrsto i teško zbog visoke koncentracije lignina.
- Jezgro: centralni deo, vrlo krut i kohezivan, bez vlage.
Pri klasifikaciji šume od čijih stabala će se praviti građa, mora se paziti na odnos između drvenastog dela i srca, piše José Tomás Franco za Platforma Arquitectura.
Generalna podela na četinare i listopadno drveće može se definisati na način da su četinari okarakterisani kao brzorastuće drveće, njihovo drvo je jeftinije i lakše za oblikovanje ali je manje otporno, dok su lišćari spororastuće drveće, samim tim i skuplje, teže je za obradu ali je kvalitetnije.
3 tehnike rezanja stabla
Tehnike obrade drveta, odnosno rezanja građe iz stabla, mogu se predstaviti kroz tri osnovna načina (radijalni rez, kvartalni rez, ravan rez) iz kojih proizilazi nekoliko varijacija.
Radijalni rez – ovaj rez napravljen je pravolinijski i njime se dobijaju paralelno raspoređeni godovi. Posebno je zahvalan jer sprečava deformacije kao što su savijanje i pukotine. Međutim, mana ovog reza je veća količina otpadnog materijala.
Kvartalni rez – na ovaj način dobija se manja količina otpada, takođe je izbegnuta mogućnost deformacije, a dobijene daske su različitih širina.
Ravan rez – ili drugačije nazvan paralelni rez, omogućava šire komade ali oni nisu najboljeg kvaliteta jer središnji deo koji uključuje i jezgro može da se odvali zbog različite čvrstine slojeva stabla.
Iz ova tri osnovna načina proizilaze sledeće varijacije:
Paralelni rezovi – sličan sistemu ravnog reza, ali u ovom slučaju dobijeni delovi su manje širine pa i manje skloni deformacijama.
Cantibay metoda – omogućava dobijanje širih elemenata i izbegava se korišćenje središnjeg dela stabla.
Holandski rez – izdeljeno stablo na četiri dela seče se pod kosinom i tako se dobijaju elementi boljeg kvaliteta u pogledu čvrstoće ali i izgleda.
Jedno parče – u ovom slučaju centralni deo se seče tako da se dobije jedan komad jednakostraničnih ivica, a deo do kore se seče na table.
Krstasto sečenje – ovaj rez se fokusira na dobijanje veoma čvrstih greda. Od ostataka se dobijaju manji komadi dasaka.
Povezani rez – centralni komad ima najveću širinu, celog prečnika stabla, dok se od njega popreko na obe strane režu manji komadi.
Svaki dobijeni komad u početku ima određenu količinu vlage. Zavisno od primenjenog reza nastaju određene deformacije. Deformacije su uvek izraženije u tangencijalnom pravcu godova, nego u radijalnom pravcu.
Svi crteži: José Tomás Franco
