Na konkursu za novi izgled zgrade Radničkog univerziteta pobedilo je rešenje novosadskog biroa Kuzmanov and partners.
Kompanija Vega IT kupila je krajem decembra zgradu Radničkog univerziteta koja čeka svoju obnovu punih 20 godina. Ova IT kompanija raspisala pozivni konkurs na koji je pozvala četiri poznata domaća biroa koja su dostavila svoja rešenja. Danas je na konferenciji za štampu predstavljeno pobedničko rešenje budućeg novog izgleda poznatog urbanog repera Novog Sada.
Pobedničko rešenje: Kuzmanov and partners iz Novog Sada
Na pozivnom konkursu pobedilo je rešenje poznatog novosadskog arhitekte Lazara Kuzmanova. Kako je naveo na konferenciji za novinare „to nije obična zgrada koja je izgrađena pre skoro 55 godina. To je zgrada koju su novosađani nazivali Plavi neboder. Ova zgrada treba da ostane simbol Novog Sada koji i oduvek bila. Kao klinac to je bila prva zgrada od stakla koju sam video i koja je možda i odredila put kojim ću ići i šta ću postati“ – rekao je autor pobedničkog rešenja.
Vodili smo se idejom da zadržimo vertikalnost objekta kako bismo sačuvali vitkost kompozicije.
Ideja koja stoji iza arhitekture nove zgrade je održavanje identiteta objekta kroz modernu prepoznatljivost dizajna i upotrebu novih materijala i savremenih obloga.
“Vodili smo se idejom da zadržimo vertikalnost objekta kako bismo sačuvali vitkost kompozicije. Ram uokviruje objekat poput slike i pritom funkcionalno pokriva sve elemente na fasadi.” – kaže Kuzmanov.
Glavna membrana objekta je fasada od staklene zidne zavese koja podseća na ritam i raspored otvora koje je nekada imala prethodna zgrada. Vertikalnost fasade zgrade je u kontri sa snažnim horizontalama koje se pomeraju u poređenju s postojećim dimenzijama osnove i na taj način čine da prednja strana zgrade dobije potrebnu dinamiku.
Prozirna staklena fasada omogućava svima da osete ambijent enterijera i spolja, odnosno vidljiv je i sa ulice.
Galerija slika pobedničkog rešenja:
Rešenje Zabriskie Studio iz Beograda
Za osnovni izraz Vega IT kuće odabran je pravac svedene horizontalnosti kao podsećanje na pojavnost nekadašnje novosadske „plave lepotice“ a u službi reprezentacije Vega IT vrednosti, odnostno pristup rekreiranja simbola Novog Sada, kažu arhitekte iz studija Zabriskie.
“Svođenjem tog izraza na osnovne gradivne elemente koji naglašavaju osećaj slobode, uzbuđenja i inspirisanosti u unutrašnjem prostoru, objekat postaje prostorni znak (landmark) – što je ultimativni izraz uspešnog i prepoznatljivog dizajna.”
“Cilj je bio i kreiranje jedinstvenog prostornog kvaliteta – doživljaja lebdenja nad gradom – najmoćnijeg i najdirektnijeg prostorno-psihološkog efekta, koji može da se dovede u vezu sa pojmom vizionarstva.”
Rešenje Remorker Architects iz Beograda
Kako se navode arhitekte, prizemlje i prva dva sprata predstavljaju masivni postament koji neposredno komunicira sa ulicom i pešacima. Ovaj kubus obložen je zid zavesom čija stakla su presvučena folijom sa digitalnim printom. Ova folija omogućava korisnicima unutrašnjeg prostora da gledaju napolje a u isto vreme zamagljuje pogled pešaka u prvim etažama objekta u kojima je privatnost ugrožena. Na ovaj način postiže se veća masivnost što je potrebno kao kontrast višim delovima zgrade.
Veliki kubus „nagrižen” je masivnim ulaznim portalom koji je višestruko naglašen. Uvučen je u odnosu na ravan fasade i visok je dve i po etaže. U oblikovnom smislu ulazni portal deo je rešenja koje objedinjuje dizajn cele zgrade.
Fasada kule urađena je kao zid zavesa sa sivim staklom i bez printa. Na svim etažama staklo kreće od poda sprata do visine od 250cm gde se u enterijeru javlja gipsana greda koja sakriva termoizolaciju. Sa strane fasade termika je sakrivena u neprovidnom sivom staklenom panelu.
Igra koja se na fasadi javlja trougaonim ujedanjem pojedinih prozora pravi izuzetnu dinamiku koja hvata poglede prolaznika koji pokušavaju da definišu potencijalno postojanje ritma u ovim nepravilnostima. Upravo ova igra uređenosti i haosa, harmonije i kontrasta, postaje izvor osećaja za lepo kod prolaznika.
Rešenje Synthesis Quatro iz Novog Sada
Kako navode arhitekte „kroz arhitekturu ove zgrade želeli smo da otvorimo novo poglavlje futurističke arhitekture Srbije. Objekat svojim minimalističkim horizontalama i čistim linijama čini mir između lokalne, autohtone arhitekture ovog regiona i međunarodnog dizajna nebodera. Kompleks podržava okolinu i odgovara umetničkom pristupu arhitektonskog dizajna.
“Kao omaž zgradi „Radničkog univerziteta“ održali smo vidljivu konstrukciju kao deo fasade koja nas podseća na prošlost.”
Dalje navode da su vođeni konceptom energetske efikasnosti, posebnu pažnju posvetili izboru materijala. Želeli su da ova zgrada bude u potpunosti od stakla i ostali smo dosledni u svojim uverenjima i vizijama.
Kad ste već ovde…
Izuzetno dobra rešenja. Pitanje je da li će i drugi investitori, po ugledu na Vega IT, početi da raspisuju pozivne konkurse za svoje projekte. Tako bi dobili daleko bolja rešenja🎈🎈
Verujem da je izostanak pozivnih konkursa u velikoj meri diktiran samom prirodom odnosa između investitora i projektanata u tom procesu. Ukoliko neko ulaže svoje vreme, energiju i znanje treba da bude adekvatno plaćen, a u tom slučaju investitor plaća više rešenja iako samo jedno koristi. S druge strane, ako bi investitor plaćao samo rešenje koje koristi, projektanti bi imali osnov da odbiju učešće. U svakom slučaju, ovakvi konkursi su „rezervisani“ za posebne investitore, posebne projektante i posebne objekte/lokacije.
Naravno. Pozivni kokurs je namenjen za ozbiljne klijente, koji zidaju ozbiljne projekte, ss ozbiljnim budžetima.
Kao neko ko je proveo puno vremena na velikim gradilištima, svedok sam da loš projekat može investitoru i izvođaču da troši i po 10.000 evra dnevno.
S druge strane, ne možeš IT inžinjere staviti da rade u bilo kakav prostor.
Spram cena izvođenja i održavanja projekta za tako veliki projekat, cena raspisivanja pozivnog arhitektonskog konkursa je potpuno zanemarljiva.
Za svaku je pohvalu to sto ovaj investitor daje priliku da se prikaze “scena“ domacih a svetskih biroa!
Naravno. Velike IT kompanije, kao što je Vega, su glavni pokretači razvoja privrede i društva na svim nivoima. Pogledajmo par primera.
Levi 9 je jedan od su-investitora projekta K Distrikt. Nordeus je smešten u Green Heart distriktu. Mera Properties i Granit Invest grade/renoviraju poslovne prostore koje najviše koriste upravo IT firme.
Na ovakav trenutak, arhitekte su čekale godinama. Nažalost, nisu ga svi biroi dočekali spremni.
pa mogao je i sintezis jbte, da sam se ja pitao ali i pobedničko rešenje je odlično bar vizuelno,ne znam kako je unutra,mogli ste da stavite osnove! dajte više rešavajte taj objekat koji godinama stoji tako jeziv!
I moj utisak je da je „Synthesis Quatro“ ponudio vizuelno najupečatljivije rešenje. I rešenje „Remorker Architects“ mi se više dopada od pobedničkog. No dobro, ključno je da se problem koji čeka na rešenje gotovo neverovatnih 20 godina, konačno reši i da takva lokacija dobije objekat kakav zaslužuje.
Odlična rešenja!
Svidja mi se transparentnost sa kojom se nastupa sa prikazom svih resenja.
Jedino mi je potreba za tolikim staklom upitna u modernoj gradjiv. U odnosu na postojece stanje izgleda samo kao da ce se samo smanjiti promaja. 🙂
Da je Kuzmanov umesto letava u donjem korpusu drugacije resio taj deo sve bi bilo mnogo bolje. Ostatak je odlican.
Nadam se da ce remorker ipak uspeti da negde (sto pre) realizuje ovaj svoj objekat, sjajno izgleda!! Ne bi trebalo da propada u arhivi