Ovaj potporni zid od betona napravljen je za samo sat vremena i to bez armature
Osim toga što je napravljen na licu mesta, u ovaj betonski element ugrađeni su i senzori kako bi sam sebe nadzirao i jednog dana i sam sebe popravljao.
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu otišli su korak dalje sa mogućnostima 3D štampe. Naime, ovaj potporni zid napravljen je od betona uz primenu velikog 3D štampača za svega sat vremena.
Međutim, to nije sve. Osim što nije armiran jer njegova geometrija to dozvoljava, u ovaj betonski element ugrađeni su i senzori kako bi sam sebe nadzirao i jednog dana i sam sebe popravljao.
O čemu se zapravo radi? Krenimo ispočetka.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Potporni zid konstruisan je na licu mesta pomoću robota i to za samo sat vremena.
Infrastrukturalni elementi duž auto-puteva, iako naizgled ne deluju kao velika problematika, obično su veoma složenog i ozbiljnog inženjerskog rada.
Jedan od ovakvih elemenata je potporni zid sa rupom koji se obično nalazi kod odvoda ili određenog propusta. Njegova svrha je da učvrsti određeni propust i da spreči da se zemljište obruši pod silom tekuće vode. Osim toga, može da bude i konstruktivni deo mosta i puteva, kao i da kontroliše protok vode.
Naučnici sa Kembridža postavili su ovaj potporni zidu na putu A30 u Engleskoj, tako što su ga konstruisali na licu mesta pomoću robota i to za samo sat vremena.
Novost je to da dok se on štampao, vršeno je prostorno lasersko skeniranje strukture čime je kreiran digitalni blizanac sa kojim se može uporediti.
Ugrađeni senzori prate strukturu
Takođe, bežični senzori su postavljeni u vlažan beton, koji prenose podatke o temperaturi, naprezanju, pritisku, vlažnosti, električnoj otpornosti i elektrohemijskom potencijalu.
Temperatura je bila stavka od posebnog značaja, imajući u vidu da brzovezujući beton generiše mnogo toplote, što bi moglo oštetiti potporni zid dok se ne stvrdne i očvrsne.
Ovo je bitno jer struktura ima još jednu inovaciju, a to je da ne koristi konvencionalni čelični skelet za ojačanje. Umesto toga, oslanja se na sopstvenu geometriju, što nije lako ukoliko struktura sadrži ošupljeni, zakrivljeni unutrašnji zid.
Kako privući građevinsku industriju
Tim sa Kembridža predvođen je profesorom Abir Al-Tabbaa, sa departmana za inženjerstvo. Cilj eksperimenta bio je da se pomoću senzora i digitalnog modelovanja proceni stabilnost 3D štampane strukture, kako bi ona postala privlačnija za građevinsku industriju. Osim stvaranja nečeg jeftinijeg i brže izgradivog, cilj je bio i testiranje pouzdanosti, robusnosti, tačnosti i dugovečnosti samih senzora.
„Ovaj projekat će služiti kao živa laboratorija, generišući važne podatke tokom svog životnog veka. Podaci koje daju senzori i „digitalni blizanac“ će pomoći profesionalcima u infrastrukturi da bolje razumeju kako se 3D štampanje može koristiti i prilagoditi za kreiranje većih i složenijih struktura na putnim mrežama.“ , objasnio je profesor Abir Al-Tabbaa.
