Plutajući košmar: Najveće svetsko ostrvo plastike triput je veće od Francuske

Saznajte koliku opasnost sa sobom nosi fenomen izazvan ljudskim nemarom i šta možemo učiniti kako bismo ponovo postigli skladan zajednički život s prirodom.

Mnogo je faktora prisutno koji doprinose degradaciji životne sredine. Međutim, dva se mogu posmatrati kao reprezentativne kritične tačke u trenutnom globalnom sistemu, a to su plastika i odlaganje otpada.

Naravno, ekološka kriza se ne može prepisati samo ovim faktorima, ali se oni ovde koriste kao primeri za mobilizaciju problema koji uključuje više agenata, materijala i različitih metoda.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ova modularna plutajuća barijera sprečava da tone plastike završe u okeanu
• Štampanje enterijera: Ovaj butik napravljen je od 3,3 tone plastičnog otpada

U čemu je problem s plastikom?

Plastika je svakako doprinela razvoju modernog sveta i većina industrija je na neki način koristi. Ipak, očigledno je da postoji značajan problem vezan za nju.

Ovom materijalu, dobijenom od nafte, dalja proizvodnja zavisi od vađenja drevnih, prirodnih resursa i ta potreba konstantno raste, što se oslikava u količini odlaganja otpada.

Odbačeni plastični proizvod se ne razgrađuje istom brzinom kojom se stvaraju resursi za njegovu proizvodnju.

Međutim, odbačeni plastični proizvod se ne razgrađuje istom brzinom kojom se stvaraju resursi, imajući u vidu da su organskoj materiji bili potrebni milioni godina da postane nafta.

Osim ovoga, poznato je i da su neke od hemijskih komponenti ovog materijala štetne za zdravlje živih bića na planeti.

Deo materijala je namenjen za deponije, a deo, nažalost, završava u okeanima, te su te krhotine u vodi bačene na milost i nemilost morskim strujama, piše ArchDaily.

GPGP triput veći od Francuske

Jedan od primera skupine plastičnog otpada u okeanima, a ujedno najveći od njih pet, je takozvano Veliko pacifičko smetlište (eng. Great Pacific Garbage Patch – GPGP).

Između Azije i Severne Amerike postoji zona konvergencije struja, te tok vode zajedno sa vetrom, zarobljava plutajuće krhotine u relativno stabilnom centru ove zone.

Koliko je ovo zabrinjavajuće govori podatak da je GPGP približno tri puta veće od Francuske. Međutim, ostrvo nije pravilne forme i usled kretanja vode nema definisanu konturu, što znači da se njegova precizna površina i lokacija mogu menjati.

Iako je površina ostrva ogromna, njegova vizualizacija nije jednostavna, pa satelitski snimci ne identifikuju precizno ovo područje.

GPGP se obično nalazi između havajskog arhipelaga i obale Kalifornije. Iako je površina ostrva ogromna, njegova vizualizacija nije jednostavna, s obzirom na to da su plastične krhotine podložne vremenskim uticajima, te se lome na sve manje i manje komade, odnosno na mikroplastiku, pa satelitski snimci ne precizno da identifikuju ovo područje, što problem čini „nevidljivim“.

Iako mikroplastika čini mali procenat ukupne težine otpada, površina koju ona zauzima je veća u odnosu na krupnije ostatke plastike, što znači da životinje u znatnoj meri unose u svoj organizam ovu plastiku, te se ona vraća u lanac ishrane i, naravno, završava u organizmima ljudi.

Ribarske mreže posebno opasne

Plastika je dominantan element otpada na GPGP-u i na ovom ostrvu moguće je pronaći predmete stare više decenija, u „zadivljujuće“ očuvanom stanju, što ukazuje na dugovečnost ovog materijala.

U ovoj gomili preovlađuju nautički predmeti, poput ribarskih mreža koje su uzrok uginuća mnogih stanovnika morskog sveta, te je sakupljanje ovog otpada alarmantno.

Naravno, postoje inicijative za čišćenje GPGP, koje aktivira grupa za čišćenje okeana, a koja je izvršila i detaljno mapiranje područja i trenutno implementira sistem za skupljanje velikog kapaciteta u morima.

Ključno je pitanje kako prikupiti najmanje i najrazuđenije elemente, koji su u većini, a da se ne ošteti lokalna flora i fauna.

Međutim, skupljanje otpada u ovim uslovima je složeno, jer se mora vršiti na način koji ne šteti postojećem morskom životu u ovoj oblasti.

Osim toga, struje prenose otpad sa jednog mesta na drugo tokom cele godine, a problem je i prikupljanje mikroplastike.

Ključno je pitanje kako prikupiti najmanje i najrazuđenije elemente, kojih su u većini, a da se  ne ošteti lokalna flora i fauna.

Pravilno i svesno odlaganje pre svega

Pretpostavlja se da je ipak najadekvatniji sistem prikupljanje ovog otpada pre nego što stigne u okean, što se može postići praćenjem odlaganja otpada u rekama ili kroz uspostavljanje pravilnog i svesnog odlaganja otpada pre svega, kao i smanjenjem upotrebe plastike ili razvojem biorazgradivih materijala.

Već danas postoje mnogobrojni načini na koji bi plastika mogla da se reciklira, a nova istraživanja su sve učestalija i mnogobrojnija što nam daje nadu.

Tako je nedavno objavljeni članak na sajtu npj Materials Degradation pokazao da su dve vrste gljiva sposobne da razgrađuju neke vrste plastike, a kao rezultat ovog procesa degradacije, stvara se biomasa koja se može koristiti kao obnovljivi izvor energije.

Ovde se ne radi samo o reciklaži, već i o razgradnji i redukciji materijala.

Postoji mnogo pozitivnih inicijativa i potrebna je dovoljna podrška da one postanu akcije relevantnog obima, jer ovde se ne radi samo o reciklaži, već i o razgradnji i redukciji materijala.

Svakako da bi sistem odlaganja otpada i neophodna infrastruktura trebalo da odgovore na hitnost problema u sadašnjosti, ali pomenuti članak pokazuje da ukoliko usmerimo pažnju na mala bića koja prethode čovečanstvu, moguće je pronaći materijale, konstrukcije i čitava rešenja za uspostavljanje našeg skladnog zajedničkog života.