Trovisinski hol dominira arhitekturom nove škole na mestu stare u Novom Sadu
Novi objekat osnovne škole u novosadskom naselju Satelit koncipiran je tako da se objedine svi sadržaji školskog programa u jednu multifunkcionalnu celinu.
Na osnovu idejnog rešenja akademika Branislava Mitrovića, novosadski Pro-ing, firma koja stoji iza velikih projekata kao što su fubalski stadioni u Loznici, Leskovcu i Kragujevcu, uradio je projekat za izvođenje novog objekta Osnovne škole “Miloš Crnjanski” u Novom Sadu.
Kompleks škole, inače osnovane 1962. godine, prostire se na dve katastarske parcele, od kojih su na jednoj smešteni tereni za tenis i fudbal, kao i zelene površine koje pripadaju korisnicima škole. Škola je dograđena 2010. godine, te sada raspolaže sa oko 4.159 m2 korisne površine.
Kako školu danas pohađa 1.157 učenika, podeljenih u 43 odeljenja, postojeći objekat ne zadovoljava potreban kapacitet za novi broj učenika. Stoga je, kako smo ranije objavili, predviđena izgradnja nove zgrade škole ali bez najavljenog bazena.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Od konkursa do realizacije: Kompozicija uokvirena kubusima za školu u Bijelom Polju
- Ovo je pobedničko rešenje za novu osnovnu školu u Podgorici
Predviđena fazna gradnja
Kako za Gradnju navode iz Pro-inga, planirano je da postojeći objekat ostane u funkciji do izgradnje nove škole, nakon čega bi se objekti stare škole srušili i na tom delu parcele organizovali bi se slobodni prostori, sportski tereni i zelene površine.
„Iz tog razloga predviđena je fazna gradnja škole i to na način da bi se u prvoj fazi izgradila nova škola sa prilazima i platoima okolo, u drugoj fazi bi se srušila stara škola, koju bi đaci pohađali do momenta izgradnje nove zgrade, a u trećoj fazi bi se izgradili sportski tereni i ostatak slobodnih površina“ – kažu iz novosadske firme.
Objekat je koncipiran tako da se objedine svi sadržaji školskog programa u jednu multifunkcionalnu celinu.
Iz Proi-inga navode da je arhitektonska forma ovog slobodnostojećeg objekta proizašla iz položaja objekta na parceli određenog građevinskim linijama, kao i iz njegove namene (edukativno-obrazovna ustanova/osnovna škola) i konteksta neposrednog okruženja.
“Radi maksimalnog iskorišćenja oblika i dubine parcele objekat je koncipiran kao dvotrakt, čime je formiran centralni atrijum sa slobodnim prostorom koji omogućava dvostranu orijentaciju na nadzemnim etažama”, kažu naši sagovornici i dodaju:
“Duž centralnog atrijuma formirane su otvorene galerije u funkciji pristupa jedinicama-učionicama. Objekat je koncipiran tako da se objedine svi sadržaji školskog programa u jednu multifunkcionalnu celinu”.
Naglašeni ulaz kao glavni motiv arhitekture
Naglašena širina fronta objekta, povučena građevinska linija u odnosu na regulacionu, kao i funkcionalna potreba za otvaranjem sadržaja ka slobodnom prostoru i namera da se zaštiti i očuva postojeće zelenilo (stabla u pojasu između regulacione i građevinske linije), uslovili su otvaranje širih staklenih frontova koji su diktirali dominaciju arhitektonskih horizontala.
Linijski akcenti u fasadnoj geometriji mestimično prekidaju horizontalne pravce, a glavni motiv arhitekture koju potpisuje naš poznati arhitekta Branislav Mitrović jeste naglašeni ulaz koji akcentuje unutrašnji prostor trovisinskog hola.
Tu su i bočne fasade objekta proizašle iz potrebe da se spreči direktan vizuelni kontakt sa susednim objektima, dok su svi tehnološki sadržaji i tehnika smešteni u suterenu i na krovu objekta.
Krovna konstrukcija je delimično pokrivena ekstenzivnim zelenilom, a delimično šljunkom, i u jednoj podužnoj traci je u njoj formiran svetlarnik.
Konstrukcijsko rešenje je diktirano funkcionalnim i arhitektonskim zahtevima.
Gledano u osnovi, konstrukcija je pravougaonog oblika, sa maksimalnim dimenzijama 94,0 x 47,0 m (temeljna ploča u osnovi), a maksimalna visina merena u odnosu na kotu +0,00 iznosi 12,40 m. Spratnost objekta je Su+P+2.
Noseća konstrukcija je projektovana u armiranom betonu (AB), pregradni zidovi su zidani, gipsani i stakleni, fasade su ostakljene, dok su puni delovi obloženi fibercementnim pločama.
Ventilisana fasada sa oblogom od cementnih ploča
Krovna konstrukcija je projektovana kao ravna. Ona je delimično pokrivena ekstenzivnim zelenilom, a delimično šljunkom, i u jednoj podužnoj traci je u njoj formiran svetlarnik.
„Pored toga, u jednom delu objekta je krovna konstrukcija prekinuta radi formiranja atrijuma kome se pristupa sa druge etaže, te na tom delu tavanica druge etaže predstavlja prohodnu krovnu konstrukciju“, navode autori.
Objekat je formiran od dve dilatirane nezavisne celine oslonjene na zajedničku temeljnu ploču, dok je fasada je predviđena kao ventilisana fasada sa oblogom od cementnih ploča.
“Na severozapadnoj fasadi postavlja se fasadni omotač u segmentima od dekorativnih aluminijumskih elemenata – mreža od istegnutog metala”, objašnjavaju iz Pro-inga.
Visina brisoleja iznosi 12,75 metara i postavljaju se u zoni od gornje ivice fasadne bravarije suterena do atike.
Potkonstrukcija je od aluminijumskih profila i čeličnih anker ploča koji se kače za betonske elemente na fasadi.
Na jugoistočnoj fasadi i na delu severoistočne fasade postavljaju se vertikalni aluminijumski brisoleji na osovinskom razmaku od 25 cm. Visina brisoleja iznosi 12,75 m i postavljaju se u zoni od gornje ivice fasadne bravarije suterena do atike.
“Ulazna partija jeste celoviti prostor koji se proteže kroz sve etaže objekta. Ona je mesto okupljanja, susreta, kao i prostor u kome je moguće organizovati školske prijeme i važne događaje u školskom kalendaru“, kaži sagovornici Gradnje.
Sa ulaznog hola prostire se pogled ka sportskim salama i maloj sali koja služi i kao prostor za školske priredbe i svečanosti.
Uklapanje svih parametara na zadatoj lokaciji
Što se tiče najvećih izazova u projektovanju, iz Pro-inga navode da je potrebe i želje investitora trebalo zadovoljiti na način da se uklope svi parametri na zadatoj lokaciji.
“Projektovati školu za 1.600 đaka, u svemu prema svim savremenim standardima koji su relevantni za ovakvu tipologiju objekta i pri tome opredeliti prostore za jednosmensku nastavu za učenike nižih razreda, predstavljalo je možda najveći izazov“, kažu iz novosadske firme.
Uz sve zahteve vezane za funkcionalnost škole, vodilo se računa i o položaju novog objekta i mogućnosti da se nastava odvija neometano sve vreme tokom građenja nove škole.
„Takođe, projekat škole počeo je da se razvija u doba pandemije što je uslovilo i veliki broj ulaza u školu, formiranja celina koje su fleksibilne i mogu funkcionisati nezavisno“, kažu iz Pro-inga i dodaju da je formirana i velika učionica na otvorenom, kao i dve nezavisne celine koje pripadaju biblioteci.
Pristup svim sadržajima omogućen je i osobama sa invaliditetom preko lifta koji opslužuje sve etaže.
Kada je reč o sadržajima u kompleksu i njihovoj organizaciji, suteren se sastoji se iz multifunkcionalnog prostora za niže razrede – sportski sadržaji, male multifunkcionalne i velike sportske sale koje se nalaze u centralnom delu objekta.
Na ovoj etaži su u traktu ka ulici Anđe Ranković smešteni i sadržaji za prijem roditelja, kancelarije zaposlenih, zbornica, kancelarija direktora, lekar, stomatolog i izlaz na otvoreni atrujumski prostor koji je okrenut ka velikoj fiskulutnoj sali.
Trakt prema ulici Stevana Momčilovića je funkcionalno opredeljen za kuhinjski prostor-prateće prostorije, svlačionice, teretanu, sanitarni blok i prostor podstanice.
Vizuelno povezivanje funkcija suterena i prizemlja
Nivo prizemlja predviđen je za glavni ulazni hol sa auditorijumom, kao i centralne vertikalne komunikacije.
U prizemlju su planirane učionice za učenike nižih razreda, učionice namenjene produženom boravku, sanitarni blokovi, kuhinja sa kantinom i trpezarijom.
Prvi i drugi sprat imaju u potpunosti obrazovnu namenu. Na ovim nivoima planirane su učionice, kabineti i pripremne prostorije.
Na prvom i drugom spratu se nalaze prostorija za sekcije, a na drugom spratu školska biblioteka koja ima direktan izlaz na terasu, koja je predviđena za učenje i manje školske događaje na otvorenom.
Škola je projektovana za 1.600 učenika, a svaki od osam razreda ima 7 odeljenja sa po cca. 28-29 đaka.
Ukupno je planirano 39 učionica u školi, a na prvom i drugom spratu dva trakta su povezana galerijama u vidu hodnika koji presecaju multifunkcionalnu i sportsku salu i formiraju jedinstvenu vizuelnu celinu.
Planirana je dvadeset jedna učionica za razrednu nastavu (učionice za produženi boravak/celodnevnu nastavu) i osamnaest učionica za predmetnu nastavu.
Osnovna škola „Miloš Crnjanski“ je projektovana za 1.600 učenika, svaki od osam razreda ima 7 odeljenja sa po cca. 28-29 đaka.
Velika sportska sala je trovisinski prostor omeđen hodnicima koji ostvaruju vizuelni kontakt sa ostalim delovima škole, ali propisno izolovana kako bi se sprečili neželjeni zvučni efekti.
Zeleni kutak za svakoga
Dvorište škole u potpunosti je prilagođeno školskim aktivnostima sa posebnim osvrtom na bezbednost učenika i zaposlenog osoblja.
„Zelene površine presecaju široke staze – platoi koji služe kao mesta za okupljanje i boravak učenika različitih razreda i dobi, gde bi svako imao svoj kutak i gde bi nastavno osoblje imalo bolju kontrolu i preglednost dvorišta tokom odmora i održavanja aktivnosti na otvorenom“ – kažu naši sagovornici.
U delu gde se sada nalazi škola, planirani su multifunkcionalni tereni i trim staza sa uređenim zelenilom i pešačkim stazama.
„Spoljašnji multifunkcionalni tereni su tokom noći osvetljeni sa četiri reflektora. U neposrednoj blizini planirane trim staze nalazi se drvo platana koji pripada spomeniku prirode III kategorije“ – kažu na kraju za naš portal iz Pro-inga.
Traži se izvođač
Prema informacijama kojima raspolažemo, u toku je postupak Javne nabavke za izbor Izvođača radova, koje je raspisala Uprava za kapitalna ulaganja.
Grafički prilozi
3D vizuelizacija
Faktografija
Nova škola Miloš Crnjanski
Satelit, Novi Sad
12.678 m²
Su+Pr+2
Branislav Mitrović
Pro-Ing
sjajno
Da li se zna zašto se u Srbiji ne raspisuju konkursi za objekte od javnog značaja? Objekat je megalomanski
Ovako na brzinu, objekat sa gomilom funkcionalnih i estetskih problema. Stakleni ulazni hol koji ce biti nemoguce leti ohladiti a zimi ugrejati sem ako skola nema mini elektranu. Vertiklani brisoleji nemaju znacajnu fubkciju zasencenja. Sala za kosarku iznad male sale za fizicko u suterenu. Ta ista mala sala, male spratne visine, ce odzvanjati od lopte sa gornjeg terena, bez prirodnog svetla i ventilacije. Kosarkasi teren je i pored kancelarija, zbornice, itd…gde ce se isto cuti buka. Alu fasada perforirana je problematicna sa strane odrzavanja, razne vrste prljavstine, ptica, insekata ce se tu zavlaciti. Fibercementne ploce ce na kraju biti demit. O estetici se ne mora komentarisati, najbolje se vidi koliko je paznje posveceno kad se vidi ivicnjak iz rendera. Nema osnovne paznje ni u proporcijama u renderima, a ljudi, ograde, ulice i odnosa objekta prema istoj slicna prica. Prof Mitrovic i Pro Ing kao jedan od najvecih biroa u Vojvodini su imali mnogo bolje projekte od ovog. Ako je ovo polazna tacka, na sta ce liciti izvedeno stanje.
Klasičan projekat škole, isto rešenje kao i mnoge škole od pre 50god, samo sa više stakla i sa novijim materijalima, npr. Ista je osnova sa dva trakta i dvorištima između OŠ Nikola Tesla koja je starija od predmetne Miloš Crnjanski (Boris Kidrič) koja se ruši. Pitanje je koliko će ti novi materijali izdržati godina eksploatacije dok dok se ne uklope u sivilo naselja Satelit? Ako su već hteli potpuno novu školu zašto to nije nešto zanimljivije, neka pokrenuta forma, da deca i odrasli budu oduševljeni?
svuda se škole prave na isti način, isti modalitet tkz. kante, one su obrazovni centri ,a ne vrtići i luna parkovi da sve „pršti od života“! ovo je fenomenalno kakve su srpske škole ili beton ili barake! ako vam nije jasno pogledajte popularne serije u svetu koje prate život dece po školama recimo“ sex education“ i sl. biće vam jasnije kako moderne škole u svetu izgledaju
Zašto da se ruši stara škola (to je toliko stabilna gradnja,da će nadživeti i ovu novu),napravite Vi novu školu,ali je odvojite od stare,pa tako nešto ukompnujte!?