Vatreno krštenje: Ova opeka nastala je prženjem kontaminiranog glinenog tla

U procesu se koristi ekstremna toplota peći kako bi se aktivirala hemijska reakcija zvana defluoracija, u kojoj se razbijaju lanci atoma fluora.

Dizajnerka Emi Bensdorp pronašla je način kako da jednim potezom „ubije dve muve“, a svoju inovativnu ideju predstavila je na nedavno održanoj Holandskoj nedelji dizajna. Pokrenuvši startap projekat Claybens, Bensdorp je dokazala da se PFAS hemikalije mogu eliminisati iz kontaminiranog glinenog tla, tako što će ih, kako kaže, „spržiti u opeku“.

Akronim PFAS se odnosi na per- i polifluoroalkil supstance – veliku grupu hemikalija koje su se naširoko koristile za proizvodnju nelepljivog posuđa, kišobrana i vodootpornih maskara, ali su sada okarakterisane kao toksične. Ove „večite hemikalije“ se ne razlažu u životnoj sredini kada iscure u naše zemljište ili vodene tokove i to je veliki problem.

Holandska dizajnerka u svom sistemu koristi standardni proces proizvodnje opeke, gde se keramika zagreva u peći na temperaturi između 900 i 1.200 stepeni Celzijusa, uništavajući PFAS hemikalije do tačke gde se u finalnom proizvodu ne mogu detektovati ni u tragovima.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Upotrebljen umesto peska soc od kafe može učiniti beton za 30% jačim
• Naučnik poreklom iz BiH dodao u beton sodu bikarbonu i evo šta je rezultat

PFAS: Sjajne i manje sjajne karakteristike

U razgovoru za piše Dezeen Bensdorp kaže da ne veruje da proces emituje bilo kakve toksične pare ili druge čestice, ali bi testiranje o tom segmentu tek trebalo da se izvrši.

„Najzanimljivija stvar u vezi sa ovim hemikalijama je to da su one zapravo sjajne jer su otporne na vodu, otporne na vatru i dugo traju. Ali sada znamo i da traju zauvek i da su bioakumulativne, što je manje sjajno, te je zapravo ovo jedan od načina da se one razbiju korišćenjem toplote“, objasnila je osnivačica startapa Claybens.

Dizajnerka se prvi put upustila u ovaj proces 2020. godine, godinu dana nakon što je Holandski državni savet doneo odluku o očuvanju prirodnog okruženja, ali i došao do otkrića da se PFAS može evidentirati na do 90% holandskog zemljišta.

Problem je dodatno izraženiji na određenim mestima, gde su prisutne industrijske aktivnosti, kao i nepravilno upravljanje otpadom ili velika upotreba pene za gašenje požara, što dovodi da u zemljištu postoji veoma visok nivo PFAS.

Do sada se otklanjanje čestica uglavnom odnosilo na njihovo skladištenje u depou, sa malim izgledima za njihovo dalje, konačno uklanjanje.

Od investitora i vlasnika zemljišta se sada traži da preuzmu odgovornost za kontaminirano zemljište, kako hemikalije ne bi dodatno iscurile u podzemne vode. Ipak, kako kaže Bensdorp, do sada se to otklanjanje čestica uglavnom odnosilo na njihovo skladištenje u depou, sa malim izgledima za njihovo dalje, konačno uklanjanje.

„To je veliki problem, ne samo u Holandiji već i u celoj Evropi. Zakonodavstvo sve više deluje jer konstantno učimo o tome koliko su ove hemikalije otrovne. Ipak, do sada nije bilo rešenja za glineno tlo“  – navela je ona.

Opeka kao najperspektivnije rešenje

Bensdorp u svom procesu koristi ekstremnu toplotu peći kako bi se aktivirala hemijska reakcija zvana defluoracija, u kojoj se razbijaju lanci atoma fluora koji čine PFAS, koje su jedne od najtežih veza za raskidanje.

Teoretski, dizajnerka bi mogla da u ovom procesu od kontaminiranog tla proizvodi posuđe, crep ili neku sličnu keramiku, ali ona veruje da opeka nudi najperspektivnije rešenje zbog potrebe za njenim obimom proizvodnje i činjenice da se ne bi zahtevale promene u postojećoj infrastrukturi i procesima.

„Projekat je zasnovan na akademskim istraživanjima. Ipak, tako ga obično zagrevaju vrlo kratko na 1.000 ili 1.400 stepeni. U procesu proizvodnje opeke, zagrevate ga na sličnoj temperaturi dugo vremena. Zato je ovo tako sjajno. Možemo se zapravo uklopiti u postojeći proces i koristeći njegovu postojeću infrastrukturu osloboditi se ove štetne hemikalije“ – kaže Bensdorp.

Dizajnerka pretvara glinenu zemlju u opeku različitih boja i pečati ih oznakom koja označava lokaciju porekla i količinu uklonjenog PFAS.

Bensdorp, koja je diplomirala 2020. godine na Akademiji za dizajn u Ajndhovenu, do sada je transformisala uzorke sa tri jako zagađena glinena tla u svoje „čiste opeke“. To uključuje i uzorak sa zemljišta oko amsterdamskog aerodroma Schiphol, gde je jedna od nesreća zahtevala primenu velike količine pene za gašenje požara, a što je rezultiralo visokim koncentracijama PFAS u tlu.

Drugi uzorak uzet je iz istočnog holandskog grada Doetinchema, u kom je postojalo 1.300 buradi PFAS pene za gašenje požara, a koja su tokom vremena procurila i izbacivala hemikalije u tlo.

Dizajnerka pretvara glinenu zemlju u opeku različitih boja i pečati ih oznakom koja označava lokaciju porekla i količinu uklonjenog PFAS. Njena ideja je da sledeći put pokaže da Claybensov proces može da funkcioniše i u industrijskom obimu.

Njena ideja je da napravi 50.000 komada opeke sa jedne lokacije, a u ovom procesu trebalo bi da se testiraju i isparenja kako bi se potvrdilo da je proizvodni proces potpuno čist.