Od ruševine do kuće koja podstiče život na otvorenom
Devastirana kuća u Francuskoj dobila je potpuno novi oblik i funkciju uz veoma limitiran budžet ali i nesputanu kreativnost.
Stanje kuće u zabačenom delu francuske Baskije bilo je daleko od dobrog. Zatečen je devastiran objekat na kom je urušeni krov sa sobom povukao i gornji sprat. Međutim, gledano arhitektonski, kuća je delovala kao i svaka druga uobičajena seoska kuća u ovom regionu, sa masivnom ali ne i pretencioznom pojavnošću. Arhitekte su se odlučile da sa uređenjem nastave „u smeru“ u kom je i krenulo devastiranje kuće.
Naime, autori ali i korisnici prostora projekta Hourré House, Collectif Encore, objasnili su da promena jedne stvari za sobom povlači niz drugih, te su se odlučili da rupu na krovu samo zastakle, dok „otvore“ na fasadi zatvore kliznim staklenim elementima.
Nekad:
Sad:
Prirodna rešenja
Arhitekte za ArchDaily ističu da reč Hourré na mnoge načine predstavlja njihov pristup prostoru, pejzažu, načinu života kao i stvaranju osećaja slobode. Opredelili su se da naglase prisustvo onoga što već postoji, da prioritet pruže besplatnom i onome što tek dolazi. Ovakav pristup projektovanju i dizajniranju doveo je ogroman broj kreativnih ideja u projekat čime je nastala kuća sa stambenim prostorom od 220 metara kvadratnih.
Prioritet usmeren ka besplatnom odnosi se na eko-usluge prirode. Naime, zimi sunce direktno zagreva kamene zidove debljine 70 centimetara, odakle toplota dalje ide u unutrašnjost, dok toplotna pumpa voda/vazduh greje podove kuće. S druge strane leti se može videti magija debelih zidova. Pri temperaturi i do 40 stepeni, kakva je bila tokom prošlog leta u Francuskoj, u kući je bila hladovina.
I pri temperaturi od 40 stepeni, zbog debelih zidova od 70cm, u kući je uvek hladovina.
Otvoreni prostori
Ipak, iako sve ovo zvuči krajnje logično i jednostavno, pitanje postavljeno na samom početku: “Kako obnoviti farmu od 700 kvadrata, sa 500 evra po metru kvadratnom?“, pomalo je zabrinulo arhitekte. Na ovom putu, držali su se jednog pravila: Praviti što manje intervencija i stvoriti 50% otvorenih prostora. Sa ovim ciljem na umu, arhitekte su osmislile bioklimatski dizajn koji stvara različite mikroklime u objektu.
Južna terasa – zaštitni prostor duple spratne visine je veza između eksterijera i enterijera. Tokom zime, kada je sunce nisko, ovaj prostor se prijatno zagreva, dok leti kada je ono više, prostor štiti krov, a vegetacija u ovoj zoni pruža dodatnu svežinu.
Tokom zime, kada je sunce nisko, južna terasa se prijatno zagreva od sunčeve toplote.
Ambar – pozicioniran sa zadnje strane kuće, nekada prostor štale, sada u funkciji radnog prostora bez izolacije i grejanja.
Zapadna terasa – prostor iznad štale jednostavno je pretvoren u terasu površine 80 kvadrata koja je najlepše mesto za posmatranje zalaska sunca.
Prostor iznad štale pretvoren je u terasu površine 80 kvadrata koja je najlepše mesto za posmatranje zalaska sunca.
Takođe, u ovom delu se nalazi i 7 metara visok zid obrastao ružom i svoju najveću lepotu pokazuje tokom juna kada ruže cvetaju.
Kupatila na otvorenom
Spoljašnje kupatilo – okuženo zidovima sa tri strane, zaštićeno od vetra, predstavlja pravi mali „hvatač sunca“ sa sopstvenom mikroklimom. U ovom kupatilu moguće je tuširanje tokom čitave godine.
Unutrašnje kupatilo – umesto da postavljaju pregrade i izlažu se pravljenju zahtevnih i skupih otvora u debelim zidovima, ukućani su odlučili da ostave prostor baš onakav kakav jeste. Tako kupatilo površine 25 kvadrata ima i funkciju biblioteke, dnevne sobe, igraonice ili bilo čega drugog što požele.
Dve muve jednim udarcem
Arhitekte su objasnile da uvek stvaraju prostore koji imaju višestruku funkciju, pa je tako stepenište ujedno i prostor za sedenje, ali i tribina za uživanje u radu kuvara. Pored toga stepenište je i polica za knjige, bar, mali radni prostor ali i mesto za odlaganje kuhinjskih aparata.
Umesto za lift, primenjeno je ekonomično, ali i funkcionalno rešenje drvenih rampi.
Ukućani su na umu tokom dizajniranja morali da imaju i pristupačnost, s obzirom na to da se jedan od članova porodice koristi invalidskim kolicima. Tako su se umesto za lift, opredelili za ekonomično, ali i funkcionalno rešenje drvenih rampi.
Ležaljka u tavanici
Možda i najzanimljiviji deo kuće jeste mreža u funkciji ležaljke. S obzirom na to da je postojao otvor koji je trebalo obezbediti, arhitekte su se umesto za zaštitnu ogradu odlučile za zaštitnu mrežu koja po želji može biti igraonica, prostor za čitanje ili gledanje zvezda.
Zaštitna mreža može po želji biti igraonica, prostor za čitanje ili gledanje zvezda.
Kad ste već ovde…
fantastično!
projekat boli glava 😀
Sjajna adaptacija, ali daleko od „limitiranog“ budžeta 🙂