Od otpada u drvnoj industriji do simpatičnih stolica i tepiha
Forest Wool stolice i tepisi nastali su preradom borovih iglica i piljevine koja je završila kao otpad u drvnoj industriji.
Zaštita životne sredine jedna je od stvari koja treba da bude u glavama svih onih koji nešto projektuju i stvaraju. Ukoliko u njihovom dizajnu uključe i reciklažu, odnosno, upotrebu otpadnih materijala to je dodatni plus koji će ceniti naša pokolenja. Takav je slučaj i sa holandskom dizajnerkom Tamarom Orjolom koja je drobljenjem, potapanjem, parenjem i stiskanjem borovih iglica i piljevine sa otpada uspela da ih transformiše u kompozitan materijal pogodan za pravljenje tekstila, papira ali i nameštaja. Dobijene materijale primenila je pri izradi para malih stolica, kao i ovalnog tepiha, koje je prvi put predstavila na Holandskoj nedelji dizajna.
U EU godišnje se poseče na stotine miliona borovih stabala, a milijarde borovih iglica završe u smeću.
Tamarin cilj bio je da kroz Forest Wool nameštaj pokaže koje su mogućnosti primene otpadnih materijala iz industrijske proizvodnje drveta, piše Dezeen.
Činjenica da se u Evropskoj Uniji godišnje poseče na stotine miliona borovih stabala podstakla je dizajnerku je da se upusti u proces eksperimentisanja s borovim iglicama i iverjem koje je nastalo preradom drveta. Naravno, već postoje razvijeni sistemi za upotrebu otpada drugog drveća, ali milijarde borovih iglica ostaju neiskorišćene i završe u smeću.
„Sve ovo počelo je istraživanjem o zaboravljenim tehnikama ručne prerade drveta koje su poklekle pred masovnom proizvodnjom namešta koja je nespremna da se prilagodi održivijoj proizvodnji.“, istakla je dizajnerka Tamara Orjola.
I Ikea bi mogla da profitira
„Veliki potrošači drveta, poput kompanije IKEA, mogu imati velike koristi od ovog novog pristupa. Zaista se može napraviti veliki asortiman proizvoda od otpada iz drvne industrije.“, dodala je Tamara.
Tamara je trenutno u potrazi za poslovnim partnerom koji bi joj se pridružio u daljem razvoju materijala i proširenju proizvodnje na industrijski nivo.
Foto: Tamara Orjola
