Od ostataka hrane napravljen materijal čvršći od betona
Kako tvorci ovog materijala tvrde, ovaj materijal je jestiv, pa čak i ukusan.
Iako ovo zvuči pomalo neverovatno, istraživači sa Instituta za industrijske nauke, pri Univerzitetu u Tokiju, predvođeni naučnikom Yuya Sakai, razvili su način kako za od ostataka hrane naprave građevinske materijale koji su čvršći i od betona, a opet ostaju jestivi.
Prema izveštajima Ujedinjenih nacija godišnje se širom sveta baci oko 1,3 milijarde tona hrane i nešto od te količine je nastalo zbog neefikasnosti u prehrambenom lancu. Takođe, velike količine hrane se razbacuju kao višak ili je istekao rok upotrebe.
Recikliranje odbačene hrane nije novost, a ideja o tome datira verovatno još iz vremena kada su ljudi prvi put shvatili da ostatke hrane mogu koristiti u lovu, odnosno kao mamac. Danas postoje čitave industrije koje se bave kompostiranjem ili pretvaranjem ostataka iz, na primer restorana u hranu za svinje ili pretvaranjem biootpada u gorivo ili deo proizvoda na bazi plastike.
Ostaci od listova kineskog kupusa pretvoreni su u materijal koji ima tri puta veću otpornost na savijanje od betona.
Tim sa Univerziteta u Tokiju otišao je korak dalje i ne samo što je ostatke od hrane poput voća i povrća pretvorio u nešto korisno, već ih održava u jestivoj formi. Njihova osnovna ideja je da se ostaci voća i povrća pomešaju sa morskim algama, a zatim zajedno prolaze kroz procese obrade da bi došli do krajnjeg proizvoda koji je kako kažu čvršći od betona, ali i dalje ima ukus originalne materije.
Koristeći se tehnologijom koja je prvobitno razvijena za izradu građevinskog materijala od drvenog praha, istraživači su koristili ostatke hrane uključujući morske alge, listove kupusa, koru pomorandže, luka, bundeve i banane, koje su zatim sušili pomoću vakuma i zatim pretvarali u prah. Ovako dobijen prah je zatim pomešan sa vodom i začinima, a potom je presovan u kalupu na visokoj temperaturi.
Kao rezultat procesa dobijen je niz materijala različitih karakteristika, od kojih su neki imali veću čvrstoću na savijanje od betona. Zanimljivo je da materijali i nakon procesa imaju ukus, a ipak ne mogu da trule i nisu podložni uticaju gljivica i insekata, što se odnosi na period testiranja od četiri meseca. Istraživači ističu da čak ni dodavanje šećera i soli nisu uticali na čvrstoću materijala, ali da se sa druge strane nisu svi ostaci hrane pokazali podjednako efikasno.
Kupus beton
„Ukoliko izuzmemo primere materijala dobijenih od bundeve, svi ostali materijali su premašili naš cilj u pogledu otpornosti na savijanje. Takođe, otkrili smo da se listovi kineskog kupusa, koji su doveli do dobijanja materijala tri puta jačeg od betona, mogu pomešati sa slabijim materijalom na bazi bundeve kako bi se obezbedila efikasna čvrstina.“, rekao je član istraživačkog tima Kota Machida.
Ipak, iako se pokazalo da su dobijeni materijali jači od betona po pitanju črvstine, oni ni izbliza nisu tako tvrdi ali istraživači ističu da ipak može imati širok spektar „kreativnih primena“.
Kad ste već ovde…
