Obaloutvrda zemunskog keja koja prati i imitira meandriranje Dunava

Prestavljamo vam nagrađeno rešenje na konkursu koje potpisuje Revolution Architects, a koje u prvi plan stavlja povezanost s prirodom.

Gradska opština Zemun saopštila je rezultate pozivnog anonimnog konkursa za urbanističko arhitektonsko idejno rešenje obaloutvrde zemunskog keja, čiji je sprovodilac bilo Udruženje arhitekata Srbije.

Prvu nagradu podelila su dva rada – od kojih jedan koji potpisuje Revolution Architects iz Beograda,  a drugi Beopotez d.o.o., takođe iz Beograda.

Ovom prilikom, predstavićemo vam Revolutionovo rešenje iza kojeg stoje Jugoslav Jugović, Marijana Milošević, Aleksandar Čvorović i Gizem Ozguner, a uskoro ćemo se osvrnuti i na rad Beopotezovih arhitekata Eli Janje Stojanović i Dimitrija Žugića.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako je Zemunskoj gimnaziji vraćen stari sjaj
• Ovako će izgledati podzemna garaža kod Pinkija u Zemunu

Imitacija meandriranja Dunava

U skladu sa dobijenim projektnim zadatkom koji je dat kroz program konkursa, urbanističko arhitektonsko rešenje firme Revolution Architects obuhvata pojas obaloutvrde između Pupinovog mosta i kule Gardoš.

Kako za naš portal navode autori, inspiracija za idejno rešenje je nastala iz samog toka, načina meandriranja Dunava i kako je Dunav napravio oblik tog dela obale.

“Osnovna ideja rešenja je da se oblikuje obaloutvrda uz minimalne izmene oblika postojeće obale Dunava i narušavanja flore koja je zatečena, tako kroz ceo potez parterno rešenje prati i imitira meandriranje Dunava uz zaštitu postojeće flore i dodavanjem nove”, kaže Jugoslav Jugović iz biroa Revolution Architects.

Kako dodaju, meandriranje je shvaćeno i iskorišćeno tako da se posetilac natera da svakim korakom/segmentom ima novi deo za istraživanje i saznavanje kroz šetnju obaloutvrdom.

Posetilac će biti nateran da svakim korakom/segmentom ima novi deo za istraživanje i saznavanje kroz šetnju obaloutvrdom.

Tako se od početka (kula Gardoš) smenjuju marine, parkovi, ugostiteljski objekti i sportsko-rekreativni sadržaji – park Marina, Marina Radecki, park Skulptura, objekti na vodi, park Susreta, “meeting point”, sportski tereni, Nova Marina, park Vrba, ugostiteljski objekti, sportski tereni.

Opis rešenja Obaloutvrda se nastavlja na postojeću obaloutvrdu koja je prekinuta kod kule Gardoš, tako da se i nivelaciono nastavlja sa približno sličnom kotom od 77,00 metara nadmorske visine, čime je rešena i zaštita od poplave i dalje erozije postojećeg tla koja se dešava svake godine.

Nivo visoke vode je zabeležen kao najviši 75,84 metara nadmorske visine, tako da je visinom obaloutvrde zadovoljen zahtev konkursa i relativno zaštićeno područje, s obzirom na to da se ne mogu jasno predvideti prirodne nepogode, napominju autori.

352 parking mesta uz novu saobraćajnicu

Obaloutvrda je projektovana kao jednostepena kosa i višestepena u vidu širokih stepeništa-platoa. Kota prvog platoa-stepeništa obaloutvrde kreće od kote 71,00 mnv, što je iznad kote za malu vodu od 70,80 mnv za 20 cm, čime se ostvaruje direktna interakcija posetilaca sa rekom, mogućnost šetanja uz samu reku, pecanju i sl. Završna obrada obaloutvrde je predviđena od kamena.

Kroz ceo potez obezbeđena je dvosmerna saobraćajnica za vozila, širine 5,5 metara, koja se nastavlja na postojeću saobraćajnicu na obaloutvrdi koja se završava kod kule Gardoš. Namena saobraćajnice je prvenstveno za servisna vozila koja treba da opslužuju ugostiteljsko-turističke objekte i za potrebe marina, a povezana je sa ulicama Dunavska i Desna obala dunava.

Na samoj saobraćajnici su izraženi kružni tokovi u svrhu smanjenja brzine, dok su uz saobraćajnicu obezbeđena 352 parking mesta – svo parkiranje je orijentisano koso u odnosu na saobraćajnicu za 45 stepeni.

Parterom dominira kamen kao završni materijal, i to pločast i u kockama, kao i drvene obloge.

Kroz ceo pojas obaloutvrde prolazi i biciklistička staza koja je dvosmerna, širine 2,5 metra, a kao završni materijal predviđen je tartan, tako da ona može da služi i kao staza za trčanje rekreativaca.

Staza je celim tokom neprekinuta, čime je ostvaren kontinuitet – staza razdvaja saobraćajnicu od ostalog sadržaja, i ona je uzeta za regulacionu liniju u celom pojasu, dok se pešačkom stazom smatra cela obaloutvrda, tako da ona nije specijalno naglašavana i izdvajana u odnosu na ostali parter, ističu autori.

Dinamičnost u parteru koji je na istoj visinskoj koti 77,00 mnv, postignuta je kroz različite tipove popločavanja i njihovim postavljanjem u različite smerove. Parterom dominira kamen kao završni materijal, i to pločast i u kockama, kao i drvene obloge koje su se našle na vidikovcima na vodi i rampama u marinama.

Rekonstrukcija Marine Radecki

Deo predloga rešenja za dodatno ozelenjavanje je sadnja vrba, koje mogu da podnesu promene u vodostaju reke, a pružaju prostoru poseban identitet.

“Dodatni motiv koji se najviše sagledava na rešenju marina i oblikovanju objekata je ivica škarpe, tako da daju kontrast rešenju obaloutvrde koja je sve vreme morfološka bez oštrih i pravih uglova i linija”, kažu za Gradnju arhitekti iz Revolutiona.

Shodno konkursnom zadatku, Marina Radecki je rekonstruisana i formirana u otvorenom toku Dunava, sa zaštitom plovila od leda sa kamenim nasipom. U marini je obezbeđeno 45 vezova sa mešovitom veličinom plovila, a u njenom  sklopu predviđen je objekat spratnosti P+1, i površine 2.000 m², sa ugostiteljskim, turističko-komercijalnim i administrativnim sadržajima.

Objekat u Novoj marini oblikovno je zamišljen kao poluotvoreni, tako da bude stalno u interakciji sa prirodom.

Nova marina, kapaciteta 220 plovila, predviđena je u delu koji je definisan konkursom, u sredini pojasa, a tako da predstavlja novi centar naselja Pregrevica. U sklopu marine je predviđen objekat maksimalne spratnosti P+2 i površine 7.500 m², takođe sa ugostiteljskim, turističko-komercijalnim i administrativnim sadržajima.

Objekat je oblikovno zamišljen kao poluotvoreni, tako da bude stalno u interakciji sa prirodom, pa se tako sa leve strane oba dela objekta nalazi otvoreni atrijum. Objekat je predviđen iz dva dela, gde je deo do vode spratnosti P+2, a deo do lesnog pojasa spratnosti P+1 i koji je povezan pešačkim mostom sa naseljem.

Peta fasada objekta je predviđena u jednom delu kao otvorena terasa/bašta za ugostiteljske objekte, dok je u drugom zeleni krov sa solarnim panelima, čime se daje akcenat na obnovljivu energiju.

Tri objekta na vodi

Neposredno nakon Marine Radecki, predviđena su tri ugostiteljska objekta na vodi, svaki spratnosti P+1 i površine 400 m². Samostalni objekti namenjeni ugostiteljstvu, spratnosti P i površine 2000 m², predviđeni na samom kraju pojasa koji je predmet konkursa, a u neposrednoj blizini Pupinovog mosta.

Lesni odsek je zaštićen na način da nije predviđena nikakva gradnja objekata, budući da se konkursnim rešenjem ne predviđa bilo kakva promena flore. Lesni odsek se menja samo na dve pozicije gde je predviđeno povezivanje nove saobraćajnice sa postojećim. U skladu sa dopisom, u delu područja koje je pod zaštitom, Zemunski lesni profil, nisu vršene intervencije u tom delu.

U delu obaloutvrde ovde je predviđena skulptura koja treba da predstavlja reper na potezu za poziciju lesnog profila i da unapredi turistički značaj ovog dela, a takođe predstavlja “meeting point” stanicu, kažu na kraju autori projekta.

Grafički prilozi

Marina Radecki

Nova marina

Objekti na vodi

Ugostiteljski objekti

Renderi

Idejno rešenje Jugoslava Jugovića, Marijane Milošević, Aleksandra Čvorovića i Gizema Ozgunera; Render: Revolution Architects

Rendering: Revolution Architects

Izabrali smo za vas…

• Projekat Marina Dorćol: Češko-srpske arhitektonske veze