Numen/For Use osmislio scenografiju za novu predstavu u JDP
Maksimalistički koncept “Alise u zemlji strahova” svesno polazi od tipične voluminoznosti i prilagodljivosti naduvane padobranske tkanine od poliestera.
Dizajnerski kolektiv Numen/For Use, poznat po nameštaju za brend Prostoria, enterijerskim rešenjima za hotele Lone i Amarin u Rovinju i brojnim prostornim rešenjima širom Evrope, osmislio je scenografiju za novu predstavu beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Komad pod nazivom “Alisa u zemlji strahova”, čiju režiju potpisuje Aleksandar Popovski, nastao je prema dramskom tekstu Eve Mahkovic inspirisanim čuvenim romanom Luisa Kerola, a premijerno je izveden 3. februara ove godine.
Ljubitelji teatra više informacija o predstavi mogu pronaći ovde, a u tekstu koji sledi otkrićemo vam nešto više o scenografiji za koju je zaslužan tim koji čine Sven Jonke, Vanja Magić i Ivana Jonke.
Izabrali smo za vas…
- Kuća koja se transformiše u pozorište
- U poseti argentinskom pozorištu koje je pretvoreno u impresivnu knjižaru
Impozantan utisak sa ograničenim sredstvima
Kako na svom sajtu navode autori, konstrukcije na naduvananje nezamenljive su kada sa ograničenim sredstvima želi da se postigne relativno impozantan utisak. Tako maksimalistički koncept “Alise u zemlji strahova” svesno polazi od tipične voluminoznosti i prilagodljivosti jednostavne naduvane tkanine.
“Glavna prostorna ideja bila je stvoriti pomalo preteran, halucinantan krajolik, nalik onom ovekovečenom u Diznijevom animiranom filmu iz 1951. godine, kako bi se dočaralo začudno podzemlje Alisine podsvesti. Baloni iluzija koji se polako izduvavaju takođe su se činili primerenima kao metafora za egzistencijalne muke milenijalaca”, kažu iz Numen/For Use.
U Dolini strahova će ih dočekati meki, amorfni oblaci ljudskog unutrašnjeg iskustva, nastanjeni osobenim likovima koji pevaju, poskakuju, lebde ili lete.
U uvodnoj sceni Alisa (Milena Radulović) i Beli zec (Nebojša Ljubišić) sede u stolicama za ljuljanje na jednostavnoj travnatoj pozadini, učestvujući u nečemu što deluje kao improvizovana psihijatrijska seansa.
Međutim, umirujuća zelena livada ubrzo će se izmaknuti pod nogama protagonista i strovaliti ih u akvamarinski obasjan podzemni svet Doline strahova. Tamo će će ih dočekati meki, amorfni oblaci ljudskog unutrašnjeg iskustva, nastanjeni osobenim likovima koji pevaju, poskakuju, lebde ili lete.
Padobranska tkanina kao glavni materijal
Fantazmagorična mebijusovska scenografija u razigranoj je suprotnosti s načinom na koji je dramaturškinja Eva Mahkovic odlučila da pristupi Kerolovom romanu, fokusirajući se na aktuelne teme savremenih neuroza i fobija.
Snovita šuma ludih gljiva i alienovih jaja, obasjana psihodeličnom rasvetom u tonovima ružičaste i zelene, s lakoćom se pretvara u distopijski sumoran vulkanski pejzaž, u trenutku kad svetlo postane strogo i brehtovski belo.
Sedišta i mizanscen rešeni su korišćenjem izrezanih jastuka od komprimovane pene, skrivenih ispod naduvanog platna.
Glavni korišćeni materijal je ripstop padobranska tkanina od poliestera u velikim količinama, rezana i šivena u oblike jajolikih stena, urbanih teskoba i gigantskih viršli.
Foto-galerija
Fotografije: Sven Jonke
