Novosađanka učestvovala na izvođenju Svetskog trgovinskog centra u Njujorku

Maja Ostojić je odmah posle završenog Građevinskog fakulteta u Novom Sadu otišla u Ameriku i tamo napravila karijeru. Saznajte kako je u tome uspela! 

Iako domaći građevinski inženjeri i arhitekte ovih dana uglavnom potpisuju ugovore za kompanije u arapskim zemljama, novosađanka Maja Ostojić je okušala svoju sreću u Americi i u tome uspela. Učestvovala je na izvođenju kula na mestu srušenih bliznakinja u Njujorku a sada radi kao građevinski inženjer za veliku investicionu kompaniju na poslovima izgradnje stanova koji koštaju i preko milion dolara. Ipak, kao i za valjda sve u Americi, potrebno je imati i malo sreće da bi se takva karijera napravila.

Kada ste otišli iz Srbije i kako ste se odlučili na taj potez?

Iz Srbije sam otišla posle završenog fakulteta i to slučajem okolnosti. Naime, za vreme studiranja sam bila u Njujorku na stručnoj praksi i firma kod koje sam radila mi je ponudila posao po završenom školovanju.

Početak i odlazak u Ameriku je bila čista sreća i sticaj okolnosti ali mi je to pomoglo da legalno odem u inostranstvo i ovde napravim karijeru.

Prva godina u Americi mi je bila kulturološki šok. Iako sam i ranije dolazila u Njujork, kao turista, nisam primećivala kako tačno Amerikanci žive. Ljudi su ovde prilično odgovorni, vredni i organizovani. Nisu hedonisti i mnoge stvari u kojima mi uživamo, oni ni ne primećuju. Takođe, nije im bitna čistoća ulica, gužva na putevima, doručak u hodu…

Koje je bilo vaše prvo radno mesto u SAD i koje biste projekte izdvojili?

Prvu godinu sam radila kao statičar u manjoj firmi specijalizovanoj za stambenu gradnju. Uz njih mi se otvorio svet izgradnje stambenih oblakodera u Njujorku kao i more poznanstava u tom polju. Dok sam još bila na fakultetu, znala sam da se neću baviti proračunom i statikom jer imam više sklonosti ka izvođenju i organizaciji u građevini. Zato sam se ubrzo prebacila u firmu koja se bavi izvođenjem u Njujorku. U pitanju je firma Tishman Construction kod kojih sam provela sedam godina na raznim projektima. Pre svega bih tu izdvojila World Trade Center 3 i 4 (zgrade na gradilištu porušenih bliznakinja), Diamond Tower (zgrada od 35 spratova na Menhetnu namenjena za međunarodnu berzu dijamanata), Weill Cornell Biomedical Center (specijalna laboratorija za Cornel univerzitet na Upper East Side) kao i rekonstrukciju Carnegie Halla.

Vrednost investicija svakog od ovih projekta iznosila je od 450 od 940 miliona dolara.

Šta je konkretno bila vaša uloga u ovim projektima?

Moja uloga bila je vođenje izgradnje strukturalnih delova objekata. Dakle, iskopavanje, temelji, čelik, beton, fasada… Moj posao bio je da koordinišem između podizvođača, arhitekata i ostalih konsultanata i, naravno, investitora.

Koliko su takvi poslovi u SAD stresni?

Ovaj posao u Americi nije previše težak ali zahteva fokus. Uvek me pitaju da li se puno radi… Ja mislim da se ne radi previše. Da je relaksiranjije nego u Srbiji… Mada, možda sam ja imala sreće.

Šta je bio sledeći korak u vašoj karijeri?

Nakon sedam godina prešla sam da radim za investitora jer je to izgledalo kao prirodan razvoj karijere menadžera u građevini. Ovde sada vodim izgradnju tri stambene zgrade. Pratim razvoj projekta, radim na budžetu, rasporedu, koordinaciju s glavnim izvođačima i podizvođačima.

Kako izgleda stanogradnja u Njujorku? Koje su cene kvadrata?

Izgradnja u Njujorku je vrlo brza i organizovana a potrebno je sedam-osam meseci za završetak betonskih radova za, na primer, tri zgrade od 17 spratova – baš onakve na kojoj trenutno radim. Dimenzije gradilišta su 85×170 metara a ceo proces izgradnje kraći je od tri godine.

Cene stanova u Njujorku kreću se od od 12.000 pa sve do 30.000 dolara za kvadratni metar. Da, prilično je sve skupo.

Do kojeg nivoa opremljenosti se izvodi stan?

Slično kao i u Srbiji s tim što ovde pored kupatila, dobijate i kompletno opremljenu kuhinju sa sve električnim uređajima.

Pratite li kakvo je stanje po pitanju građevinarstva u Srbiji i da li vam je neki projekat ovde skrenuo pažnju?

Nisam baš upućena u situaciju u Srbiji mada čitam pomalo o izgradnji Beograda na vodi… Čini mi se da je sve u Srbiji zacenjeno političkim uplitanjem što je po mom mišljenju loše jer je građevina ekonomska grana s preciznom finansijskom računicom. Brza izgradnja, dobar kvalitet i sve to propraćeno prodajnim marketingom čini jedan projekat ekonomski opravdanim. Ostalo je samo gubljenje sredstava i vremena.

Ko je bolje plaćen u SAD: Građevinski inženjer ili arhitekta?

Moja sestra Maša, koja je arhitekta (FTN Novi Sad), živela je u Italiji kada je dobila ponudu da radi za arhitektonsku firmu Filipa Džonsona u Njujorku. Nakon nekoliko godina i par projekata i ona se prebacila u polje izvođenja i trenutno je na čelu tima koji vodi rekonstrukcije nekoliko prestižnih privatnih škola na Menhetnu.

Jednostavno, građevinci su u Americi mnogo bolje plaćeni od arhitekata.

Imaju li naši svršeni studenti dovoljno znanja da se otisnu u Ameriku i rade tamo posao u građevinarstvu?

Naši ljudi imaju dobru bazu i vrlo lako se snađu u Americi jer ih je naša škola naučila da analitički razmišljaju. Svo drugo stručno znanje se lako usvoji ukoliko nešto fali.

Kako je živeti u SAD i planirate li možda da se vratite u Srbiju?

Što se tiče zivota u Americi, meni je ovde vrlo lepo. Olakšavajuća okolnost je ta što su mi tu i sestre. Maša je u moj struci a Lana je naučnik i bavi se forenzikom u Njujorku gde trebutno završava doktorat. Ovde smo već nekoliko godina i prilagodile smo se životu u gradu. Imamo dobre prijatelje i grad nam nudi razne mogućnosti. Ne verujem da će se iko vraćati u Srbiju, mada često dolazimo u Novi Sad. Novi Sad je mesto gde smo odrasli, proveli prelepe godine i uvek sa ponosom pričamo o tome, ali osećam da nam je ovde sada kuća.

Pročitajte i intervju s Markom Runjićem koji prenosi svoje utiske rada kao arhitekte u Kataru.