Kula Novkabel: Novo ruho za istorijsko sedište IT industrije u Novom Sadu
Zgrada jednog od domaćih IT pionira biće pretvorena u multifunkcionalno poslovno okruženje, ali uz zadržavanje elemenata brutalizma i industrijske arhitekture.
Kada se govori o IT industriji u našoj zemlji, uglavnom se misli na procvat ove grane u poslednjih desetak godina. Međutim, u Novom Sadu se o računarima, programiranju i softveru pričalo još pre 40 godina.
Tako je jedan od simbola novosadske modernističke arhitekture, zgrada Novkabela u Industrijskoj zoni, projektovana i sagrađena još 1983. godine kao proizvodni i upravni objekat posebnog programa u okviru fabrike kabela, nazvanog „Novkabel elektronika, računari i automatika“ (ERA).
Osnivanjem novog ogranka preduzeća i u saradnji sa mađarskim Videotonom, a potom i sa italijanskim Olivettijem, tako su sa mnogo vere u budućnost proizvedeni prvi personalni računari u tadašnjoj SAP Vojvodini – ERA 20 i ERA 40, kao i ET-188 koji je koristio IBM komponente.
Međutim, nakon turbulentnih devedesetih, te trnovitog procesa tranzicije, kula koju je projektovao arhitekta Milorad Milidragović godinama je stajala prazna, samo svojom visinom podsećajući na značaj koji je Novkabel imao za Novi Sad u urbanističkom, ekonomskom i populacionom smislu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Rekonstrukcijom hale Novkabela do novog IT centra u Novom Sadu
- Loznički Černobil je industrijski biser koji vapi za revitalizacijom
Rekonstrukcijom do savremenog poslovnog objekta
Konačno, privatizovana „Novosadska fabrika kabela AD“ ulazi u projekat rekonstrukcije bezmalo četiri decenije stare zgrade, sa namerom da je pretvori u savremeni poslovni objekat krojen prema zahtevima danas sveprisutne IT industrije – budući NS Office Park.
Arhitektonski deo posla poveren je birou Vasona d.o.o. iz Novog Sada, na čelu sa glavnom projektantkinjom Aksinjom Lukić, koja nas je pobliže upoznala sa projektnim zadatkom koji se našao pred njom i njenim koleginicama Svetlanom Vujinović i Radmilom Marković Vavrin.
Želja klijenta je bila da se predvidi kvalitetno, multifunkcionalno poslovno okruženje za oko 300 zaposlenih.
„Želja klijenta je bila da se predvidi kvalitetno, multifunkcionalno poslovno okruženje za oko 300 zaposlenih u IT industriji, sa svim pratećim sadržajima koji kvalitetno doprinose poboljšanju radnih procesa – u smislu da imamo standardne radne jedinice i open space, a da sve to da sa aspekta infrastrukture bude prilagođeno radu u najsavremenijem digitalnom okruženju“, kaže Lukić za Gradnju.
Takođe, zahtevano je i da se prilikom rekonstrukcije zadrži industrijski duh, ali da se maksimalno poboljša energetska efikasnost objekta i time predvidi racionalan utrošak resursa prilikom njegove eksploatacije.
Maksimalno isticanje neuništivosti
„Projektni zadatak je bio vrlo kompleksan i slojevit u smislu da smo trebali da odgovorimo sa total dizajnom za ceo objekat, a u okvirima zadatog budžeta“, ističe naša sagovornica.
Tako se došlo do ideje da se novim ruhom maksimalno istakne neuništivost ove višespratnice, čuvajući pritom elemente brutalizma i industrijske arhitekture koji se, kako kaže naša sagovornica, iz praktičnih razloga udaljavaju od svake dekoracije i traže jednostavno i celovito rešenje.
„Kao takav, objekat ERA biće ponovo vraćen u živote Novosađana i IT industrije kao prvenac jednog novog biznis okruženja“, napominje Lukić.
Ovakav tip objekata mora imati finansijsku opravdanost prilikom eksploatacije.
S obzirom na to da objekti iz tog perioda generalno nisu pod zaštitom, autorke projekta trudile su se da postojeću arhitekturu zadrže u najvećoj meri, ali, budući da su se susrele sa lošim zatečenim stanjem objekta, kao i veoma otežavajućim okolnostima sa aspekta protivpožarnih uslova itd. – sve je to uticalo na finalnu materijalizaciju novog izgleda zgrade ERA.
Kako navodi Aksinja Lukić, prilikom komponovanja fasadnog omotača u arhitektonskoj praksi je sve veći akcenat na energetskoj efikasnosti, jer pravilan pristup može ili poboljšati ili degradirati objekat u smislu njegove finalne eksploatacije.
„Prvenstveno ovakav tip objekata mora imati finansijsku opravdanost prilikom eksploatacije, te smo u skladu s tim morali da uklonimo sve slabe tačke prethodnog rešenja, a to se postiglo kombinacijom kontaktne i ventilisane fasade po najvišim standardima, a sa željom da ispoštujemo što više zatečenih elemenata – od horizontalnog niza prozora, otvorene forme osnove sa centralnim betonskim jezgrom itd.“, objašnjava glavna projektantkinja za Gradnju.
Metalna fasada kao jednostavnije i jeftinije rešenje
Nažalost, kako dodaje, projektom se nije mogla postići potpuna rekonstrukcija, u smislu da bude zadržan apsolutni izgled objekta.
Prema rečime naše sagovornice, prvobitna ideja bila je fasada od fibercementnih ploča, međutim, trenutna kriza i skok cena nisu mogli da isprate sve zahteve od eksploatacije, obrade, postavljanja i transporta ovakve vrste fasade, te se na kraju izbor sveo na metalnu fasadu.
„To se ispostavilo kao pozitivno jer smo jednostavnije i jeftinije rešili sporne pozicije koje su trebale da oponašaju postojeću plastiku“, zaključuje Lukić.
Projektom se nije mogla postići potpuna rekonstrukcija, u smislu da bude zadržan apsolutni izgled objekta.
Na južnoj i zapadnoj fasadi, u profilaciji koja oponaša stari izgled objekta, projektovane su funkcionalne niše za spoljne venecijanere čija funkcija se kreće od predviđene fasadne dinamike koju će njihova primena imati, do zasenjivanja radnog prostora.
„Na druge dve fasade smo te elemente izbacili, jer funkcionalno nisu bili opravdani“, kaže za naš portal novosadska arhitektkinja.
U planu i moderna umetnička galerija
Kada je u pitanju najveći izazov u čitavom projektu, Lukić smatra da je to definitivno trenutak u kome je počet rad na rekonstrukciji – cene materijala koje se menjaju iz dana u dan, te unapred postavljen budžet, a uz visoke protivpožarne i sigurnosne zahteve.
„Nama je poveren total design i bilo je potrebno uskladiti sve faze od projektovanja, dizajna enterijera, zaključno sa opremanjem“, objašnjava sagovornica Gradnje.
Što se tiče sadržaja koji su zastupljeni u objektu i načina na koji su oni organizovani, saznajemo da je jedna firma zakupac poslovnog prostora, sa svojim organizacionim jedinicama, ali i idejom da u okviru prve dve etaže bude moderna umetnička galerija i multifunkcionalni prostor za edukaciju i različite polujavne sadržaje.
Trenutno su svi zanatski radovi u završnoj fazi, a plan je da objekat bude useljen početkom leta.
Kada pak govorimo o enterijeru, osnovna ideja projektovanja temelji se na formiranju produktivnih radnih prostora, odnosno da dobro prirodno dnevno svetlo, prirodne sheme boja i velike količine bilja formiraju ugodne ušuškane radne ambijente, koji su opremljeni kvalitetnijim kancelarijskim nameštajem, otkriva nam glavna projektantkinja.
Kako dodaje, trenutno su svi zanatski radovi u završnoj fazi, a plan je da objekat bude useljen početkom leta.
O projektantima
Vasona d.o.o. iz Novog Sada bavi se projektovanjem od predložene lokacije, preko kompletne projektne dokumentacije sa pribavljanjem odobrenja za izgradnju i upotrebnom dozvolom, te izgradnjom do finalnog opremanja enterijera.
Naša sagovornica ističe da Vasona ima bogato iskustvo u svim fazama od projektovanja, izvođenja, opremanja na velikim projektima različitog tipa – komercijalni, javni, luksuzni i stambeno-poslovni objekti.
“Ideja našeg poslovanja je isporučiti klijentu vrhunski proizvod i uslugu”, kaže na kraju za Gradnju Aksinja Lukić.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv objekta: Poslovna zgrada
- mesto: Novi Sad, Industrijska BB
- investitor: „Novosadska fabrika kabela AD“
- odgovorna projektantkinja: Aksinja Lukić M. Arh
- autorke projekta: Aksinja Lukić M. Arh, Svetlana Vujinović M. Arh i Radmila Marković Vavrin M. Arh
- saradnici na projektu: Vasona d.o.o. sa saradnicima
- godina projektovanja: 2019–2020.
- godina izgradnje: 2021–2022.
- površina: 5.500 m2
- spratnost: P+12
- renderi: MAG arhitektura
- izvođači: Koto d.o.o., Beograd
Lepo što će zgrada ponovo biti u funkciji ali zaista je šteta što nije zadržana orginalna geometrija na fasadi odnosno zaseci ispod prozora. Postala je „obična“ visoka zgrada
evo kanu mi suza za izbačene zaseke na nebuloznoj zgradi, pardon kuli od 10 spratova? da li ste vi ljudi normalni… kula ej ?
„najmoderniji“ „digitalni“ „savremeni“
Reci koje koristite u tekstu koji vristi „nemamo pojma“ i „nismo videli u zivotu moderno“
nepunih 20 g bila u funkciji pa 20 prazna i sad se privodi novoj nameni. U ono vreme nije bilo dozvoljena gradnja neproizvodnih gradjevima pa je registrovana za proizvodnju komjutera.Kod nas se kanda svaki 20 g pojavljuje kometa novog vremena i promena.
Želimo uspešan rad nadam se za opšte dobro.
Nedostaju BAKARNI delovi materijala osnovne sirovine za proizvodnju kablova. Nema kablova, nema bakra na fasadi. .
Zavidim svima koji će u njoj da rade jer je iz nje najlepši ogled na grad. Jutra sa izlascima sunca i svim
bojama neba su čarobna i nezaboravna .
Daće B da i bivši radnici mogu da bace bar
još jedan pogled na grad sa te visine.
Žao mi je što je skinut natpis NOVKABEL 1922