Novi Sava Centar: Veličina je problem
Sava centar nije zaštićen kao spomenik kulture, pa se za njegovu eventualnu izmenu ne mogu kriviti investitori ili autori novog rešenja, već isključivo mi “zaštitari” jer nismo preduzeli korake u zaštiti ovog bisera posleratne moderne.
Monumentalnost nekog umetničkog dela nije uvek vezana za njegovu veličinu, tj. ne moraju sva značajna dela uvek biti velika da bi bila značajna. Međutim, veličinu, moć i značaj SFR Jugoslavije nije bilo moguće prikazati kroz vizuelni identitet manji od gigantskog. Nije bio u pitanju samo novac kojeg je bilo više nego sada, već same ideje koje su nekako gradile društvo i vodile ga na putu političkog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Naravno, nije sve bilo savršeno, ali gde inače jeste… Političke ideje su bile megalomanske, ali su se polako i ostvarivale, što je moralo biti krunisano i monumentalnim arhitektonskim rešenjima, naravno bez prizvuka socrealističke estetike. Polako, ali sigurno, arhitektonske ideje su se takođe ostvarivale, ali raspadom SFR Jugoslavije veličina i funkcija ovih objekata postala je problem. Postali su finansijski nerentabilni i time doveli u pitanje sopstvenu egzistenciju. Koja je dalja sudbina ovih genijalnih ostvarenja naših arhitekata?
Raspadom SFR Jugoslavije, veličina i funkcija megalomanskih objekata postala je upitna.
Na prvom mestu tu je Palata SIV. Njena izgradnja započeta je 1947. godine, po prvonagrađenom projektu arhitektonskog tima koji su činili Anton Ulrih, Vladimir Potočnjak, Zlatko Najman i Dragica Perak. Palata je, zajedno s enterijerom dovršena po nacrtima arhitekte Mihajla Jankovića. Zamišljena kao zgrada Predsedništva Vlade, sa svim svojim konferencijskim salama, salonima i kabinetima, potpuno je neodrživa za potrebe rada aktuelnih ministarstava, čija su sedišta rasejana po celom Beogradu. Možda bi, ako bi se uložila određena sredstva, ali i samom zdanju pridružila još koja sedišta državnih resora, ova impozantna građevina ponovo zablistala u punom sjaju.
Zatim, tu je neponovljivi kompleks SSNO ili pojednostaljeno kompleks Generalštaba, izgrađen u periodu od 1956. do 1963. godine po projektu arhitekte prof. Nikole Dobrovića. Svedoci smo njegove konačne obnove, ali sa neizvesnošću iščekujemo njegovu dalju sudbinu. Vojsci Srbije, reformisanoj (devastiranoj) na nivo ispod svakog kriterijuma, potpuno je nepotreban objekat koji je u prošlosti opsluživao kompletan komandni vrh JNA.
Šta reći za arhitektonsko-urbanistički kompleks Beogradskog sajma, izgrađenog 1957. godine po projektima arhitekte prof. Milorada Pantovića? Beograd je nekada bio važno sajamsko čvorište, na kojem su se sklapali najvažniji privredni poslovi, a sada gotovo sve sajamske manifestacije, izuzev Sajma turizma i automobila (i probuđenog Sajma nameštaja, prim.ur), nemaju nikakvu realnu svrhu i uprava ima velike troškove da samo osvetli najveće izložbene hale.
Sudbina nove zgrade Energoprojekta, izvedena u periodu između 1976. i 1988. godine, po ideji arhitekte Aleksandra Kekovića, takođe je neizvesna. Iako firma i dalje posluje, ona je bleda senka nekadašnjeg državnog giganta koji je projektovao i izvodio građevinske i arhitektonske objekte širom sveta. Najveću problem ove zgrade predstavljaju komunalni troškovi i grejanje. Na vrhu ovog neslavnog niza nalazi se i Sava centar.
Najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda
Po mnogim arhitektonskim hroničarima i kritičarima, kompleks Sava centar predstavlja najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda. Ovo je zvanično mišljenje arhitekte Mihajla Mitrovića, koje autor iznosi u svojoj knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012. Arhitekta prof. Aleksej Brkić u svojoj knjizi Znakovi u kamenu – srpska moderna arhitektura 1930-1980 takođe temeljno analizira Maksimovićev kompleks, navodeći da je prevazišao svoje misovske i korbizjeovske uzore, kao i da se njegova arhitektura nalazi u samom vrhu modernih stremljenja, bez upliva u „postmodernističku diletantnu eklektiku“. Zaista, sve karakteristike ovog kompleksa zavređuju našu pažnju. Od markantne lokacije, preko arhitektonskog jezika pa sve do neverovatnog roka tokom kojeg je ceo kompleks izveden. Radilo se u tri etape, sve je završeno za 13, (po nekima i 11 meseci), a sam Tito je držao govor na otvaranju. U trenutku kada je otvoren 1979. godine to je bio najsavremeniji regionalni kongresni centar u okviru kojeg se našao i ekskluzivni hotel Interkontinental. Za ovo dostignuće arhitekta Maksimović nagrađen je Borbinom i Oktobarskom nagradom.
Međutim, okolnosti se vrtoglavo menjaju raspadom države, kada ovako veliki kompleks postaje praktično neodrživ zbog svojih troškova režije i armije zaposlenih. Najpre je od kompleksa isključen hotel, jer je Sava centar javno komunalno preduzeće grada Beograda, dok je hotel pripadao firmi Geneks i privatizovan je do kraja 2009. godine. Hotel (Inter)Kontinental i druge Geneks nekretnine otkupio je konzorcijum holandske IHG Management i srpske NBGP Properties. Time Sava centar ostaje bez onog održivog segmenta koji je mogao isplaćivati troškove rada i održavanja kongresnih sala.
Sava centar nije zaštićen kao spomenik kulture, već samo kao objekat sa statusom prethodne zaštite.
Na pomolu je mogući rasplet ove, za sada bezizlazne situacije. Aerodrom Nikola Tesla najavio je preuzimanje manjinskog dela Sava centra i ulaganje oko 30 miliona evra. Kompleks bi bio modernizovan, a kao održivi segment izgradila bi se kula od oko 50.000 kvadratnih metara u okviru koje bi se nalazio hotel i šoping mol. Aerodrom Nikola Tesla bi u prostor kongresnog centra preselio i svoje kancelarije, jer se one ne nalaze u okviru aerodromskog kompleksa. S jedne strane ponovo dosadni kliše – još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture. S druge strane, kompleks ne može u nedogled nerentabilno poslovati i time dovesti u pitanje sopstveno tehničko održavanje.
Takođe, Sava centar nije zaštićen kao spomenik kulture, već samo kao objekat sa statusom prethodne zaštite, kao i većina posleratnih arhitektonskih znamenitosti, pa se za njegovu eventualnu izmenu ne mogu kriviti investitori ili autori novog rešenja, već isključivo mi “zaštitari” jer nismo preduzeli korake u zaštiti ovog bisera posleratne moderne. Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom (neka je i kula) koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu. Znamenitom kongresnom centru je neophodno pružiti još jednu šansu i uz pomoć novog menadžerskog tima ponovo ga uzdići iznad lokalnog poslovanja (bioskopske premijere i skupštine političkih partija) u rang velikih evropskih kongresnih centara za čiju svrhu je od samog početka i bio zamišljen.
Novo: 9.11.2020. Kompanija Delta postala je novi vlasnik Sava centra, po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra. To je bio treći pokušaj prodaje ovog simbola Beograda.
Tekst predstavlja realni pogled na probleme sa kojim se susrece Beograd, a i drugi gradovi, sto se tice urbanizma i arhitekture objekata gradjenih u vreme SFRJ, a dela su tada priznatih i cenjenih autora. Medjutim, oni kojima je zadatak da se pozabave ovim problemom, prave nove megalomanske objekte, (Beograd na vodi…i slicno) sumnjive arhitektonske vrednosti ne pitajuci se koliko je sve to opravdano niti dozvoljavaju da renomirani strucnjaci daju svoj sud o tome.
Kao neko ko iznajmljuje poslovni prostor u Sava Centru, siguran sam da je to jedan od potencijalno najrentabilnijih objekata u Beogradu. Ali s obzirom da je pod upravom grada, da je u njemu zaposleno 120 ljudi, a potrebno je 50ak, da novcem zaradjenim od iznajmljivanja svih prostora ne upravlja menadzment nego idu u gradsku kasu, nemoguce je biti rentabilan.
Niz problema koji su relativno lako resivi, nece i ne sme niko da resava. Direktori se postavljaju po politickoj liniji, a to su po pravilu ljudi koji nemaju veze sa upravljanjem ovakvim objektom. Ovaj objekat nema konkurenciju u gradu, kad su u pitanju koncerti, druga muzicka i kulturna desavanja. Kao takav moze biti rentabilan, ima ogroman broj praznih lokala, kancelarija, parking mesta, ali nekome nije u interesu da on u ovom trenutku bude rentabilan. Mozda zbog viska zaposlenih i cuvanja tih radnih mesta ili zbog neceg drugog….
Tuzno je da grad od 2 miliona stanovnika nema veci reprezentativan prostor za koncert, mjuzikl, balet ili slicno….
odličan tekst! slažem se da je SC ubedljivo najlepša i najkompletnija građevina posleratnog beograda! samo pogledajte nove zgrade ,nemaju arh. težinu,vreme će ih pregaziti i brže nego mislimo!bitno jee samo uzeti pare i ćao! SC bi trebalo zakonom zaštititi od propadanja i proglasiti nacionalno dobro 20.veka!
Ima Beograd mnogo starijih i lepsih gradjevina kojima je potrebna zastita, jer na nase oci nestaju predratne gradjevine koje nemaju zastitu, ili im je ista istekla, usled naleta nazovi investitora, nego da kukumavcimo za megalomanskim i po mom misljenju izrazito ruznim komunistickim projektima. Renovirace ga i to je to. Nikakva zastita mu ne treba. Ima precih zgrada koje valja zastititi. Uskoro ce da sruse Stari savski (tramvajski) most, staru zgradu u Admirala Geprata zbog toga sto je iz nje pucano na Djindjica – kakve to veze ima sa zgradom kao zgradom – kojoj nista ne fali sem da se sredi, sest lepih predratnih zgrada – kuca i vila je vec nestalo… a vi brinete o Sava Centru. Ta gomila betona nigde nece otici.