Novi Sad: Raspisan konkurs za idejno rešenje memorijalnog centra žrtava Racije

Najpre će se graditi objekti, zatim sledi uređenje parka i realizacija sadržaja u zoni oko Mosta slobode, a potom transformacija parkinga uz Kreativni distrikt.

Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture raspisala je na Portalu javnih nabavki urbanističko-arhitektonski konkurs za idejno rešenje kompleksa memorijalnog centra žrtava Racije u Bačkoj.

U Konkursnom zadatku navodi se da se u januaru 2022. godine navršilo osamdeset godina pogroma u Južnoj Bačkoj, koji su mađarski fašisti izvršili nad civilnim stanovništvom, pretežno Srbima i Jevrejima, u januaru 1942. godine.

Tim povodom, Grad Novi Sad u saradnji sa Eparhijom bačkom i Fondacijom Novi Sad – Evropska prestonica kulture formirao je tim za koordinaciju aktivnosti na projektu Memorijalnog centra.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Raspisan međunarodni konkurs za uređenje južne obale Dunava u Bratislavi
• Raspisan konkurs za urbanu revitalizaciju Studentskog grada u Beogradu

Istorijski kontekst i vrednovanje prošlosti

Putem ovog konkursa izabraće se najbolje rešenje budućeg Memorijalnog centra kojim će se odati počast svim nevino postradalim žrtvama Racije i koji će postati mesto našeg zajedničkog sećanja. Memorijalni centar gradiće se u Novom Sadu pored budućeg Kulturnog distrikta.

Memorijalni centar će pružati informacije i objašnjenja o istorijskom kontekstu Pogroma, ali i edukaciju sadašnjim i budućim generacijama o osnovnim moralnim ljudskim vrednostima, a takođe će postati mesto koje će podstaći diskusiju o vrednovanju prošlosti, i mesto za prikupljanje informacija, dokumenata, audio i video svedočanstava o ovom zločinu.

Memorijalni park na tri parcele

U okviru kompleksa Memorijalnog centra planiraju se tri prostorno-programske celine: memorijalni park, površine oko 1,11 ha, objekat/objekti u okviru Memorijalnog parka i uređene parterne i saobraćajne površine, površine oko 2,40 ha.

Memorijalni park se planira na tri parcele na kojima je planirana izgradnja paviljonskih objekata, mesta za okupljanje i urbanog mobilijara, pešačkih staza, zelenila i popločanih ulaznih platoa.

Konkursom je predviđeno i rešavanje dodatnog parkinga u zoni uz Most slobode i ispod njega, u zoni parkinga uz Kreativni distrikt, kao i formiranje javnog prostora, odnosno trga.

U konkursnom rešenju, dodaje se, potrebno je predvideti i povezivanje Mosta slobode sa šetnom stazom na kruni nasipa pešačko-biciklističkom spiralnom rampom.

Objekte treba oblikovati kao land art koji je integralni deo topografije Memorijalnog parka.

Za objekat, odnosno objekte u okviru memorijalnog parka preporučuje se primena zelenih fasada i ozelenjenog
krovnog vrta na krajnjoj etaži, kako bi se što adekvatnije ostvarila veza s prirodnim elementima okruženja, prvenstveno sa zelenilom u priobalju Dunava.

Napominje se da je čitav Memorijalni park zamišljen kao logičan nastavak ekološkog koridora Dunava i Limanskog parka, te treba da bude pejzažno oblikovan kao prvi nivo ulaska u tiho mesto sećanja, dok objekte treba oblikovati kao land art koji je integralni deo topografije Memorijalnog parka.

Od gradnje objekata do transformacije parkinga

Realizaciju sadržaja unutar Memorijalnog parka i ostalih celina treba planirati kao faznu. Najpre će se graditi objekti, zatim uređenje parka, realizacija sadržaja u zoni uz i ispod Mosta slobode i na kraju transformacija parkinga uz Kreativni distrikt.

Očekivani maksimalni broj posetilaca Memorijalnog centra na dnevnom nivou je 70, a u kompleksu je planirano 12 stalno zaposlenih radnika.

U okviru Memorijalnog parka predviđeni su transparentni objekat za paljenje sveća, odnosno transparentni objekat za postavljanje kamenja, u činu sećanja i poštovanja pokojnika u jevrejskoj tradiciji, sa vidljivom Davidovom zvezdom.

U planu je i umetnička instalacija ili arhitektonsko-skulpturalni element savremenog karaktera, „kojim će se preneti emocija i poruka u skladu s temom memorijalnog centra“.

U ulaznom holu memorijalnog centra planirano je predstavljanje umetničkih dela u okviru stalnih i gostujućih isložbi, a u planu su i knjižara i kafeterija.

Stalna izložbena postavka imaće tri celine: celina 1 — život pre rata, Aprilski rat, okupacija, uspostavljanje
sistema nacionalne neravnopravnosti, proterivanje stanovništva; celina 2 — Pogrom sa podcelinama za svaki srez – Žabaljski, Titelski, Novi Sad, Temerin, Srbobran i Stari Bečej; celina 3 — biografije i individualna svedočanstva; i celina 4 — suđenje zločincima i pravda.

U prostorno-umetničkoj instalaciji Hladna soba simuliraće se fizičke osobine spoljašnjeg okruženja kakve su bile u januaru 1942. godine.

U okviru Celine 2 potrebno je projektovati Hladnu sobu kao prostorno-umetničku instalaciju u kojoj će se simulirati fizičke osobine spoljašnjeg okruženja kakve su bile u januaru 1942. tokom Racije (temperatura, strujanje vazduha, zvukovi i sl).

Osim toga, kompleks će prema dokumentaciji sadržati i amfiteatar, biblioteku i istraživački centar i depo.

Žirijem koji će odlučivati o pobedničkom urbanističko-arhitektonskom rešenju presedava dr Vladan Đokić, a u odluci će pomagati i akademik Branislav Mitrović, doktor umetnosti i diplomirana arhitektkinja Monika Bilbija, kao i arhitekte Dušan Miladinović i Dušan Stevanović.

Stručni žiri čine i istoričari dr Gordana Petković i Petar Đurđev, kao i predstavnici Eparhije bačke i Jevrejske opštine, protojerej Vladan D. Simić i Ladislav Trajer.

Rok za predaju konkursnih radova je 24. novembar, dok je rok za objavu rezultata konkursa i izveštaja rada žirija 14. decembar.

Ukupan nagradni fond iznosi 3,52 miliona dinara, a prva nagrada nosi oko 2,1 milion dinara.