Od 22.000 metara selotejpa napravljena instalacija Collab Tape u Novom Sadu

Lepljiva traka koristila se kao jedino gradivno sredstvo, prvo uspostavljanjem skeleta instalacije a zatim ispunjavanjem forme i kreiranjem zatvorenog prostora.

Projekat „Collab Tape“ nastao je prilikom otvaranja ovogodišnjeg Bijenala scenskog dizajna, održanog nedavno u Novom Sadu, a ova nesvakidašnja struktura postavljena u Univerzitetskom parku privukla je veliku pažnju kako Novosađana tako i lokalnih medija.

U stvaranju ove instalacije, zajedno sa autorima iz kolektiva Numen/For Use, učestvovao je i tim Bijenala scenskog dizajna, u kome se našli i tehnički direktor Andrija Dinulović, docent i Zoja Erdeljan, istraživač-pripravnik na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i asistent direktora projekta, kao i direktor projekta Mia David.

Kako navode iz tima, čitav projekat je međunarodna kolaboracija između Odseka za umetnost i dizajn, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kolektiva Numen/For Use i studenata sa Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, Arhitektonskog fakulteta iz Banja Luke i Arhitektonskog fakulteta iz Zagreba.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 50 kraljica: BIG-ova skulpturalna instalacija ističe važnost rodne ravnopravnosti
• Crkva kroz koju se gleda: Kad arhitektura postane instalacija

Nova vrednost za lokalnu sredinu

Prema rečima članova tima, pozorišne i vanpozorišne prakse kolektiva Numen/For Use i njihov pristup oblikovanju i razmišljanju o prostoru blizak je tumačenju prostora i umetničkog dela u školi u kojoj predaju, odnosno, Odseku za umetnost i dizajn, na smeru Scenske arhitekture, tehnike i dizajna.

Dodaju da kolektiv Numen/For Use svoj Tape projekat razvija već 12 godina i instalacije su izlagali u petnaest gradova u Evropi, Aziji, Australiji, Severnoj i Južnoj Americi – Tokiju, Berlinu, Moskvi, Sao Paulu, Melburnu, Parizu i drugim.

„Ovom prilikom pozvali smo ih da u sklopu Bijenala scenskog dizajna realizuju Tape u Novom Sadu. Tape instalacija osvaja i otvara novu vrednost za lokalnu sredinu, kao direktan proizvod ideje Bijenala scenskog dizajna o aktiviranju novih prostornih potencijala grada, u ovom slučaju kampusa Univerziteta u Novom Sadu“, ističu iz tima.

Ishod ovog kolaborativnog procesa je, kako dodaju, predložak za promišljanje o efemernim strukturama koje imaju autentičan značaj za urbani ili prirodni pejzaž Novog Sada.

Tape instalacija je veštačka struktura koja poprima organski oblik, manuelno stvarana od strane čoveka.

U kreiranju same instalacije učestvovali su autori programske linije Collab Tape: Sven Jonke, Vanja Magić, Krešimir Pauk, Andrija Dinulović i Zoja Erdeljan sa 13 studenta – polaznika radionice: Dorotejom Jonov, Lenom Jankov, Jovanom Dugonjić, Minom Stojanov, Nenadom Džmurom, Darkom Sekulićem, Milicom Surutkom, Danijelom Matović, Mašom Lukić, Frankom Omazić, Petrom Omazić, Aleksandrom Marićem i Aleksandrom Škundrić.

„Tape instalacija je veštačka struktura koja poprima organski oblik, manuelno stvarana od strane čoveka. Izgrađena je na način na koji priroda gradi samu sebe. Proces stvaranja je spontan i do određene granice nasumičan. Zbog toga, ova struktura predstavlja organski izraz uz pomoć neorganske materije. Značaj u domenu vanpozorišnih praksi scenskog dizajna ogleda se u stvaranju prostora koji istovremeno postaje potencijalni prostor igre i umetničko delo za sebe“ – kažu iz tima.

Instalacija kreirana u rekordnom roku

U realizaciji je, dodaju, korišćen je samo jedan prost linijski element – samolepljiva traka ili selotejp, bez ikakve potkonstrukcije ili dodatne građe. Selotejp se koristi kao jedino gradivno sredstvo, prvo uspostavljanjem skeleta instalacije, a zatim ispunjavanjem forme i kreiranjem zatvorenog prostora.

Studenti, predvođeni autorskim timom Numen/For use kolektiva i njihovih saradnika, ovaj put su kreirali instalaciju u rekordnom roku, od pet dana, a u čitavom procesu iskorišćeno je 22.000 metara selotejpa.

„Uobičajeno vreme za izradu Tape instalacija je između 10 i 14 dana, ali s obzirom na relativno kratak rok za izradu instalacije, studenti i vođe radionice su vrednim i ubrzanim tempom rada uspeli da završe instalaciju u jako kratkom vremenskom intervalu“ – navode iz tima.

Nakon demontaže, materijal će biti upotrebljen za izgradnju mobilijara za fakultetski radni prostor.

Kada je u pitanju utisak koji ova instalacija ostavlja na prolaznike, iz tima navode da su, direktno, prisutne samo pozitivne reakcije, najbrojnije publike – dece, kao u roditelja, studenata i građana entuzijasta.

„A indirektno smo čuli i pročitali da se građani brinu za svoju (našu) okolinu, koju smo pažljivo čistili svakog dana tokom radionice i naravno, osmislili način kako ćemo dalje upotrebiti selotejp, u vidu ‘afterlajfa’ ovog umetničkog rada“ – kažu naši sagovornici.

Nakon demontaže, kako dodaju, materijal će biti upotrebljen za izgradnju mobilijara za njihov fakultetski radni prostor – Scensku laboratoriju Borislav Gvojić.

Zajednički produkt kao poklon svim građanima

Kada su u pitanju najveći izazovi u realizaciji ovog projekta, naši sagovornici navode da su to bili suočavanje sa kišom i upala mišića.

„Šalimo se, ali zaista kondicija i spretnost rada na skelama na visini od 4 metra su bile najveći izazovi za studente. Studenti su ih besprekorno savladali, pre svega zbog želje za zajedničkim produktom koji ‘poklanjaju’ svim građanima i ciljem da aktiviraju prostor koji se u ovu svrhu ranije nije koristio“ – kažu na kraju iz tima Bijenala scenskog dizajna.