Urbani povrtnjak na krovu zgrade u Novom Pazaru ovenčan nagradom
Zeleni krov ne samo da je zaštitio termo i hidroizolacione slojeve, kao i stanare od buke, već je pružio i novu dimenziju i doživljaj celog objekta.
U toku meseca maja organizovano je takmičenje za najbolju urbanu baštu pod nazivom “Urbani baštovan”. Cilj takmičenja je bio da ljudi pokažu kako se bore sa surovim problemima u gradovima i kako su organizovali svoje urbane oaze.
Na Fejsbuk stranici organizatora stiglo je oko 1.000 prijava, a srca stručnog žirija osvojila je porodica Marovac iz Novog Pazara fotografijom zelene oaze na krovu svoje zgrade, na kojoj su prikazali dečicu koja kampuju, dok su iza njih razvijene krošnje paradajza i sveže trave.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Vračarska oaza: Zeleno ostrvo niklo u srcu urbanog tkiva prestonice
- Zelena fasada u Parizu kao arhitektonski manifest nove ere
Promocija ekološkog pristupa u projektovanju
Tragom ove kratke vesti, stupili smo u kontakt s autorima nagrađene fotografije, u želji da iz prve ruke saznamo nešto više o ovoj zelenoj oazi u gradu na Raški.
Kako za naš portal navodi “glava porodice” Ado Marovac, diplomirani inženjer arhitekture, reč je o poluintenzivnom zelenom krovu površine 50 kvadrata koji je izveden pre dve godine.
“U ovom delu države ovo je prvi i još uvek jedini primer zelenog krova, koji smo odradili sa puno entuzijazma s ciljem da na sopstvenom primeru promovišemo ekološki pristup u projektovanju objekata”, kaže Marovac.
Cilj bio da krov bude izgrađen od dostupnih materijala koji se mogu naći u standardnim prodavnicama građevinskih materijala.
Napominje da je pri projektovanju i izvođenju cilj bio da krov bude izgrađen od dostupnih materijala koji se mogu naći u standardnim prodavnicama građevinskih materijala.
“Maksimalno smo izbegavali specijalizovane distributere zato što obično budu nepristupačne cene i samim tim investitori odustaju od tog projekta”, objašnjava sagovornik Gradnje.
Osim toga, dodaje, cilj je bio izvesti ga maksimalno – koliko je moguće – uz pomoć porodice i društva, kako bi se stvorila još čvršća interakcija i prepoznavanje važnosti takvog projekta kao što je zeleni krov.
Nova dimenzija i doživljaj objekta
Krov se sastoji iz tri celine koju čine travnjak, aleja za sadnju povrća i popločani i natkriveni deo za boravak.
“Aleja za sadnju koju smo formirali dovoljna je da obezbedi potrebe za povrćem za petočlanu porodicu”, ističe Marovac i dodaje:
„Pored toga što je krov zaštitio termo i hidroizolacione slojeve, pored toga što nas štiti od buke, pružio nam je novu dimenziju i doživljaj objekta koji se svakodnevno iznova dopunjuje“.
Brojne prednosti zelenih krovova
Marovac navodi da je kišna kanalizacija nakon izvođenja krova znatno rasterećena, jer tokom padavina apsorbuje znatne količine vode, koju zatim postepeno ispušta kroz slivnike.
„Trebaju budući, a i sadašnji investitori znati da su zeleni krovovi veoma bitni za gradove. Ove vrste krovova smanjuju temperaturu u gradovima, stvaraju povoljnu mikroklimu, upijaju CO2 i PM čestice“, ističe naš sagovornik.
Dodaje da, pored mnogih drugih prednosti, zelene oaze na krovovima zgrada štite kišne kanalizacione sisteme, za koje smatra da u budućnosti neće biti kadri da istrpe klimatske promene.
„Zato vredi investirati u njih, jer će nam na kraju uštedeti novac koji ćemo trošiti na posledice koje nas čekaju“, kaže Marovac.
A investitori ih neće ni zabadava…
Kao interesantan podatak navodi da je Arhitektonska kuća Tailor, firma čiji je osnivač, u prethodnoj godini organizovala akciju u kojoj su nudili besplatne projekte arhitekture za investitore koji žele da izvedu zelene krovove.
„Međutim, svest o tome je veoma niska i nismo imali interesanata“, razočarano zaključuje Marovac.
Dodaje da akcija i dalje važi na nivou cele države i regiona, s tim što sada mogu ponuditi i besplatnu analizu, savete i monitoring oko izvođenja ili implementacije zelenih krovova na novim i postojećim objektima.
“Želeli bismo da se zahvalimo kompaniji Nestle što prepoznaje važnost ovog pitanja, a i vašem portalu što nesebično promovišete sve koji se trude da popravljaju stanje u arhitekturi” – zaključuje na kraju Marovac.
