Novi Kairo niče iz peska pred našim očima

Kada bude završen, ovaj ekološki, „komotno“ naseljen grad će pokrivati 715 km², ugostiti 6,5 miliona stanovnika i stvoriti dva miliona radnih mesta.

U januaru 2019. Egipat se spremao da grupi odabranih novinara iz Srbije predstavi svoja nova dostignuća, kao i nove perjanice egipatskog turizma. Naravno, uz poznata letovališta, akcenat je bio na novom Velikom egipatskom muzeju u Gizi koji je bio pred otvaranjem (o kome smo pisali), ali smo uspeli da zavirimo ekskluzivno i iza „zatvorenih vrata“. Na moju preporuku, a znajući za moju fascinaciju arhitekturom, ambasador Amr Al-Guvali dodao je i izlet do Nove Administrativne Prestonice, kako se tada još nazivala, a koja je bila uveliko u izgradnji.

Danas, pet i po godina kasnije, stvari su se umnogome promenile – mnogo toga što je bilo u povoju tada, sadaje već izgrađeno. Mnoge državne institucije i ambasade su se preselile, i grad je počeo „da mrda“, da živi, polako, ali sa tendencijom da do 2050. bude potpuno funkcionalan i da megaprojekat za sebe veže milione žitelja Kaira koji su živeli neuslovno. Ili, one žitelje Kaira koji su živeli sasvim uslovno, ali je zakrčenje i nedovoljna infrastruktura grada doprinela tome da se autom sada putuje po 50 minuta za ono što je početkom veka bilo dovoljno 15.

I da – grad je dobio i neformalno ime, za koje su mi potvrdili u ambasadi ove godine da je „radno“, i kao takvo se pojavljuje i na Google Maps – a ono je Novi Kairo.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Bili smo u zemlji bez nebodera… i nisu nam nedostajali

Istorijat ili priča iza Novog Kaira

Novi Kairo ima za cilj da ublaži sve veću gustinu stanovanja Kaira i, kako Egipćani lepo vele “uspostavi novo središte rasta za buduće generacije”. Kada bude završen, grad će pokrivati 715 km², ugostiti 6,5 miliona stanovnika i stvoriti 2 miliona radnih mesta.

Imajući u vidu da sam Kairo u sebi sadrži više od 10 miliona ljudi, a da sa spojenim gradovima ima više od 22 miliona, „usisavanje“ 6,5 miliona njih u ovaj ekološki, „komotno“ naseljen grad, predstavljaće veliki podvig i ujedno, veliko rasterećenje za trenutno egipatsku prestonicu – a ko je nije bio u Kairu, ne može ni da zamisli kakvo je – opterećenje u tom megalopolisu. Nalazi se 45 km od Kaira i biće spojen sa njim „ivicama“, odnosno neće postojati „livada od peska“ koja ih razdvaja.

Početak gradnje se vezuje za usvajanje onoga što su Egipćani nazvali (na engleskom) Egypt Vision 2030, a o ostalim delovima te zaista ogromne vizije moraćemo pričati u drugim tekstovima. Najava gradnje se desila 13. marta 2015. kada je grad i zvanično počeo da se gradi, a Ambasador Al-Guvali mi je svojevremeno objasnio da je u egipatskoj tradiciji da se ne daje inicijalno ime grada pre gradnje, nego da ono „organski izraste“.

A bilo je dosta drugih predloga, kao što su „Masr“ (egipatski izgovor arapske reči Misr – Egipat), „Kemet“ (koptski naziv za Egipat), ili Al-Salam („Mir“, odnosno „Mirograd“, ekvivalent bolivijskoj prestonici La Paz ili ukrajinskom Mirgorodu (Mirhorodu)), no izgleda da je trenutni pobednik – Novi Kairo.

Šta se gradi i šta je izgrađeno?

Kada smo posetili gradilište Novog Kaira, mene je podsetilo na sovjetske gradove koji su nicali planski posle Drugog svetskog rata – samo na još većoj razini, „skalirano“ za nekoliko puta više. Jer, i danas, možda su u Kazahstanu poželeli da od Akmolinska naprave Astanu, novi grad na drugoj obali, ali Astana i posle 25+ godina ima „svega“ milion i po stanovnika (kada je donesen dekret o premeštanju prestonice imala je 300.000), ali ovde je reč o tome da se u pustinji planira dom za 6,5 miliona ljudi, a to je gotovo celokupno stanovništvo Srbije.

Zanimljivo, zvaničnici Egipta su se tokom izrade planova konsultovali sa zvaničnicima Kazahstana oko iskustava preseljenja administracije u novu prestonicu i uopšte, oko izgradnje sasvim novog grada.

Prve zgrade koje su završene pokazale su toleranciju – i to da Egipat jednako vodi računa i o muslimanima i o hrišćanima, kao dve, doduše nejednako brojne, ali najznačajnije religije. To su bile koptska Katedrala Hristovog rođenja (Saborna crkva), i sunitska džamija Al-Fatah Al-Alim.

Džamija je građena na 45 hektara i može da primi 17.000 vernika, i građena je u fatimidskom stilu, i korišćen je isključivo beli egipatski mermer i gradili su je isključivo egipatski radnici, te je završena 31. decembra 2018, neposredno pred naš dolazak. Jasno je iz opisa gradnje da se džamija smatra vrhunskim patriotskim dostignućem.

Katedrala je upadljivo je oker bolje i meša savremene stilove sa tradicionalnom koptskom arhitekturom, ali to se dalo i očekivati.

Katedrala je završena 6. januara 2019. na Badnji dan, a može da primi 8.200 vernika, budući da je visine 45 metara a dimenzije su joj 144,5 x 91,5 m. Ova robustnost je vezana za predsednički dekret predsednika Sisija koji je 2017. ukinuo zakon koji je ograničavao dimenzije gradnje crkava.

Prethodno su morale biti upadljivo manje od džamija, da ne bi „vređale islam“. Međutim, kako je 10% od 100 miliona Egipćana hrišćanske vere, a takođe su i veoma agilni i bogati deo društva, desio se ovaj zaokret. Upadljivo je oker bolje i meša savremene stilove sa tradicionalnom koptskom arhitekturom, ali to se dalo i očekivati.

Međutim, Islamski centar ili Velika džamija je još većih dimenzija, završena 2022. i može da primi 131.000 vernika, što je čini jednom od najvećih na svetu. Sam Islamski centar s kojim je megadžamija spojena je otvoren 2023. godine, a sve je građeno u savremenom egipatskom islamskom stilu.

Pentagon? Zaboravite na njega, tu je Oktagon!

No, ako se osvrnemo na svetovne zgrade, sa njima se nije žurilo, i 2019. smo uspeli videti samo velike trgove u nastajanju, kosture zgrada i planove nacrtane na bilbordima – svakako je i to planirano i započeto delovalo impresivno.

Ali sada je tu čitav niz zgrada i institucija, od kojih pre svega vredi pomenuti monumentalni Oktagon – novo sedište Ministarstva odbrane. Ako ste pomislili na Pentagon, u pravu ste – Oktagon je sve što je i američko sedište Ministarstva odbrane, ali mnogo veće – prostire se na 89 kvadratnih kilometara!

Ako se pitate šta tu sve može da stane (ima zaobljeni oblik osmougaonika, te otud i ime), evo objašnjenja – državni strateški komandni centar Oktagon će se sastojati od šest pojedinačnih bezbednosnih centara, a u sebi će ova megastruktura imati i bogomolje, klubove, hotele, škole, igrališta, stambene objekte, tržne centre, bolnice i komplekse civilnih i administrativnih usluga.

Oktagon je sve što je i američko sedište Ministarstva odbrane, ali mnogo veće – prostire se na 89 kvadratnih kilometara!

Celinu u celini čini 10 objekata, od kojih su 8 spoljnih i dva unutrašnja. Svaka zgrada ima osam aspekata povezanih jedna sa drugom, sa hodnicima povezanim sa srcem strukture poznate kao „glavna zgrada“, koja se nalazi u sredini.

Arhitektonski, reč je o modernim zgradama sa uplivom staroegipatskog stila, pošto su projektanti koristili stubove za podršku zgradama projektovane u faraonskom stilu. A zaista je faraonska i veličina kompleksa. Potpuno nestvarno, za bilo koju državu, a nagledali smo se planskih građevina. Oktagon je u velikoj meri već gotov.

Korak dalje… I više!

I ako gledamo dalje, vrlo je primetno da se skoro sve državne zgrade rade sa velikim uplivom staroegipatske arhitekture iz raznih doba kraljevstva – ministarstva su upadljivo slična Hramu Hatšepsut u Dolini Kraljeva, kojeg možemo nazvati i „pretečom bauhausa” ili „pretečom modernizma”, sa ravnim linijama i upadljivim vertikalama stubova.

Što se tiče komercijalnog i stambenog prostora, Novi Kairo je poverio procene i projekte kompaniji Dar Al-Handasah Shar & Partners (ili samo „Dar” – celo ime znači „Kuća inženjerstva”) i posle prvih uspeha oko projektovanja centralnih poslovnih distrikta, tender je u februaru 2024. ponovo proglasio Dar Grupu kao pobednika, dajući im u zadatak da urade Faze 2, 3 i 4 master plana Novog Kaira.

Sa ukupnom strukturnom visinom od skoro 400 metara i 77 spratova, „Ikonična kula” je jedna od 20 kula koje se grade kao deo centralnog poslovnog okruga.

Tokom prve faze, Dar je obezbedio detaljan arhitektonski i inženjerski projekat za ceo Centralni poslovni okrug i pripremio master plan za razvojni koridor Nilskog parka – kojeg nazivaju Prestonički park – koji se smatra komercijalnom kičmom nove prestonice. Dar je takođe imao zadatak da nadgleda izgradnju oba ova objekta, kao i Vladinog distrikta, velikog kampusa izgrađenog kao pametan okrug za smeštaj kabineta, parlamenta i raznih vladinih ministarstava.

U okviru prve faze je 2021. izgrađen i najveći neboder u Africi – The Iconic Tower – sa ukupnom strukturnom visinom od skoro 400 metara i 77 spratova, uglavnom za kancelarijsku upotrebu, „Ikonična kula” je jedna od 20 kula koje se grade kao deo centralnog poslovnog okruga u novom glavnom gradu. Trenutno neki tornjevi imaju imena i projekte, kao što su Quan Tower (Contact Development), Infinity tower (Infinity for Urban Development), ili Triton Tower (RNA Developments) itd. i sve ove zgrade koje su trenutno u izgradnji, biće naravno, energetski efikasne i ekološke.

Uzorak na fasadi tornja Oblisco Capitale inspirisan je dizajnom egipatskog cveta lotosa koji je igrao veliku ulogu u staroegipatskoj civilizaciji.

Mnoge nose „kodna imena” tipa C01 ili D01, dok je najzanimljivija Oblisco Capitale, koja ima italijanski naziv i građena je tako da podesti na egipatski obelisk, projekat studija IDIA. Oblisco Capitale će, kada se završi 2030. godine, sa svojih 1000 m biti najviša zgrada na svetu. Njegova arhitektura kule je inspirisana faraonskim stilom i art dekoom, a išlo se u detalje: naime, proporcije Oblisco Capitalea su istovetne kao one staroegipatskog obeliska.

Dizajn sadrži lamele – inspirisane art dekoom – koje se rotiraju u skladu sa nagibom sunca, smanjujući toplotu tokom dana. Reka Nil je u projektu predstavljena preko kanala koji povezuje uglove zemljišta u projektu. Uzorak na fasadi tornja inspirisan je dizajnom egipatskog cveta lotosa koji je igrao veliku ulogu u staroegipatskoj civilizaciji.

Svih 20 stambenih naselja će imati direktan pristup parku, koji se doslovno pruža linijski da bi emulirao protok reke Nil kroz Egipat.

Nije da neće biti ni zelenila – planira se i već spomenuti gigantski park, Nilski park, koji će se pružati čak 35 km duž grada, i po planerima, svih 20 stambenih naselja će imati direktan pristup parku, koji se doslovno pruža linijski da bi emulirao protok reke Nil kroz Egipat. Ovaj park sadrži i veštačku reku, pod nazivom Zelena reka, koja je zapravo statička linijska vodena površina, a ne vodotok (nešto nalik na današnji Begej u Zrenjaninu).

I za njega je zadužena Dar Grupa, a ovde će se nalaziti i rekreativna područja, biciklističke staze, kafei i restorani, park skulptura, panoramski točak, a tu će prolaziti i monorejl, nadzemni metro, tramvaji i linije električnih autobusa. Plan je da ovaj par bude žila kucavica grada i da privuče dva miliona turista godišnje.

Epilog

Pred našim očima se rađalo novo čudo – nalik na Sankt-Peterburg Petra Velikog, Astanu u Kazahstanu, Vašington u SAD, ili sve nove gradove koji se prave širom sveta, od Najpjidoa u Burmi, preko Nusantare u Indoneziji, do Amaravatija u Indiji o kome smo pisali nedavno.

I nadamo se da grad neće doživeti sudbinu jedne druge namerno građene egipatske prestonice, Amarne, koju su svi napustili kada je umro njen tvorac, faraon Ahenaton. Nadamo se da će to biti sličnije sudbini Aleksandrije, koju je Aleksandar Veliki uspešno ostavio pokolenjima.

I još nešto – nadamo se da kritičari neće biti u pravu – mnogi kažu da će se svi bogati odseliti za Novi Kairo, koga finansiraju poreski obveznici širom Egipta, a da će samo oni koji selidbu sebi ne mogu priuštiti, ili nemaju dovoljno veština da se uklope u Novi Kairo – ostati u starom, prenapučenom, komunalno neuređenom, prljavom Kairu. A mi držimo fige Novom Kairu da uspe, i planiramo mu novu posetu, uskoro.